СРБИ НЕ ЉУБЕ ЛАНЦЕ: Гимназијалка из Берана Јована Рмуш о историји и судбини свог народа
Да није било деде Новака Огњеновића из бањског села Миљанићи код Никшића, његових дугих прича и савета које је преносио унуци Јовани Рмуш из Берана, питање је да ли би ова даровита девојка, ученица Гимназије "Панто Малишић", толико убедљиво тријумфовала на литерарном конкурсу "Српски пишем и зборим", који су расписали Српски национални савет Црне Горе, Српски информативни културни клуб "Свети Сава" из Берана и Српски културни центар "Патријарх Варнава" из Пљеваља.
приватна архива
Жири је занемео пред њеном дубоко емотивном причом о Србима који не љубе ланце, храбро шаљући поруку - "Ако не будемо знали свих тридесет слова азбуке, нећемо знати ни породична кољена!".
Нисам очекивала толики одјек - каже, за "Новости", Јована, признајући да је инспирацију за сјајан текст нашла у причама деде Новака (маминог тате). - Деда је чудо! Од њега се има шта научити. То знамо ја, сестра и брат. Говори нам какви људи треба да будемо, како да корачамо кроз живот. Увек нам је наглашавао да треба да будемо људи - додаје шампионка Јована.
А деда Новак је самоуки занатлија - ковач, столар, зидар, каменорезац, електричар, прецизни механичар, иноватор... Направио је кофер са механизмом који нико за четрдесет година није успео да отвори! Можда је и Јована од њега наследила даровитост али на другом плану. Она ће на јесен постати матурант беранске гимназије. Већ се кују планови за будућност. Сигурна је да ће наставити да ради на личном развоју. Открила нам је тајну да није само сјајан писац, него и сликар.
- Ова слика баке и деде ми је најдража - показује нам Јована. - Ту су још неке које су ми такође драге.
Јована је као члан фолклорног ансамбла "Лим" из Берана била део величанствених литија за одбрану светиња Српске православне цркве у Црној Гори:
- То је део живота којег ћу се увек радо сећати.
Њени родитељи отац Горан и мајка Ђина поносни су на ћерку и захвални што је и кроз овај литерарни рад показала да је стасала за велика дела.
За три најбоља састава из основних школа и три најбоља састава из средњих школа биле су предвиђене новчане награде, као и посета Београдском сајму књига, уз штампање и објављивање награђених састава у "Српским новинама".
- Уживали смо у лепотама Београда, али и чудесном сајму где књиге говоре...
Победнички литерарни рад Јелене Рмуш из Берана преносимо у целини:
СРПСКИ ПИШЕМ И ЗБОРИМ
Кад је то било лако бити Србин? Никад, ни сад ни прије пет вјекова. Увјек са истим страхом и стрепњом изговараш ко си и одакле си. Бити Србин значи не представљати се тако гласно, не зато што се тога стидиш већ јер не знаш каква те опасност вреба зато што постојиш такав какав јеси.
Још човјек не запамти да је Србин мирно спавао. Звуци ланаца и звецкање србосјека будили су из најтврђег сна. Куће су остајале празне и крваве, некад и спаљене до темеља. Српкиње су живот проводиле огрнуте црном тканином, изгребаног лица и ишчупане косе, са очима пуним суза. Јер, Бог им је дао довољно дуг живот да оплачу и оца и сина и брата. Борили су се храбро до последњег. Ипак, Срби не љубе ланце, ни ланце ни тракторе који су нам пратили сјенку. Зато памти, Србине, ко си и шта си, реци то гласно и поносно! Дичи се својом историјом, својим прецима, јер растеш онолико колико чуваш своје коријене, одвојиш ли се увенућеш. Ко се свог поријекла стиди не може се собом поносити. Пјевај своју химну наглас, пиши својим писмом, нема простора за мук. Ћутао си толико вјекова, прошао сито и решето на немилост Божју и тиранску, не дај се опет туђину, не лети у кавез. Вјековима гоњени брдско-планинским котлинама, успјели смо да у кршу и камену сачувамо нетрулежне темеље, нама јединог, српског језика, аманет свих владара и владика ове свете земље.
Порука...
Ако не будемо знали свих тридесет слова азбуке, нећемо знати ни породична кољена. Ако се не сјетимо "Горског вијенца", нас ће заборавити Његош, а могућност да нас се он постиди гора је од најтежих клетви. Србине, заборавиш ли сан Вука Мандушића немој ни сањати о достојном животу. Заливај и његуј језик, без тога смо себи туђи. Кажу: "Ако желиш да уништиш један народ, почни од језика."
Знаш тамо далеко у каменитој земљи јунака, у срцу Црне Горе, живио је један Србин. Задње ријечи биле су му: "Српски пишем и зборим, сваком громко говорим, народност ми србинска, ум и душа славјанска". И не рече то тражећи милост, већ поносан на себе и своје претке, баци тијело пред непријатеља, а душа му се вину високо уз Милоша Обилића.
Препоручујемо
ЛЕПОТИ ЈЕ ПОТРЕБНО ДА ТРАЈЕ: Музичар Дадо Топић говорио у "Мастеркласу":
18. 02. 2026. у 21:03
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ „ПЕЋКА ШКОЛА – МЕСТО РАЗВОЈА, ВЕШТИНА И ЗНАЊА“
18. 02. 2026. у 16:58
СКАНДАЛ! РАМА ОБЈАВИО СНИМАК РАЗГОВОРА СА ТАЧИЈЕМ: "Срећна независност комаданте, брате мој, грлим те много и волим" (ВИДЕО)
ПРЕМИЈЕР Албаније Еди Рама објавио је снимак телефонског разговора са бившим вођом злочиначке ОВК Хашимом Тачијем, који се тренутно налази у притвору Специјалног суда у Хагу, где је оптужен за ратне злочине и злочине против човечности.
17. 02. 2026. у 20:01
ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом
БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.
16. 02. 2026. у 15:09
"МАМА, ЈА ИМАМ РАК": Славица Ђукић Дејановић о борби за живот сина јединца - сам себи дао дијагнозу
"ДУШАН ЈЕ сам себи дао дијагнозу"
16. 02. 2026. у 19:12 >> 19:12
Коментари (0)