Култура

ВЕЛИКИ ПРЕВОДИ НИКОЛЕ БЕРТОЛИНА: Из штампе изашао препев Бодлеровог "Цвећа зла" и Рембоове "Алхемије речи", ускоро Аполинер

В.Ц.С.

04. 08. 2024. у 16:54

ИЗДАВАЧКЕ куће "Трећи трг" и "Сребрно дрво" покренуле су нову библиотеку "Велики преводи", а први примерци Бодлеровог "Цвећа зла" и Рембоове "Алхемије речи" објављени су пре два дана, у част 93. рођендана чувеног преводиоца Николе Бертолина.

ВЕЛИКИ ПРЕВОДИ НИКОЛЕ БЕРТОЛИНА: Из штампе изашао препев Бодлеровог Цвећа зла и Рембоове Алхемије речи, ускоро Аполинер

Бодлер и Рембо ће бити у редовноj продаји од 12. августа, а убрзо потом уследиће и Аполинерови "Алкохоли". За препев све три књиге заслужан је управо Бертолино и уједно све имају његов предговор.

Никола Беролино један је од најуваженијих домаћих преводилаца, али и прозних писаца. Два пута је добио награду за најбољи поетски превод и то оба пута за препев поезије Виктора Игоа (1973. за збирку "Црна сунца" и 2010. за превод поеме "Бог"). Добитник је Награде за животно дело Удружења књижевних преводилаца Србије, као и бројних других признања, укључујући Признање за изузетне заслуге за културу Републике Србије 2007.

Што се тиче "Цвећа зла" Шарла Бодлера, у питању је једно од најчешће објављиваних дела, преведено на све књижевне језике, а по броју издања може се упоредити са Библијом, Кураном, Дантеовом "Божанственом комедијом", Сервантесовим "Дон Кихотом"... Како наводе издавачи, Бодлер свом читаоцу предочава мрачну и дубоко онеспокојавајућу панораму неизлечивог зла у човеку, а његовог "лицемерног" читаоца највише узнемирава и иритира сазнање да се о људском злу не може говорити а да се не призна његово постојање управо у самом бићу онога који говори.

Дело Артура Рембоа оставило је немерљив траг у савременој књижевности, музици и уметности. Своја најпознатија дела стварао је у касним тинејџерским годинама. Захваљујући њему, наглашавају издавачи, "сада знамо да поезија треба некамо да води". Она, поготово у судбоносним данима историје, проговара о том тајанственом циљу, изражавајући се језиком будућности, још не сасвим приступачним нашем поимању.

Гијом Аполинер је сам себи поставио за циљ "стварање новог хуманизма" и "откривање унутарње природе са неслућеним, немерљивим, неумољивим и радосним чудесима". Прерана смрт спречила га је да тим путем стигне много даље но што је стигао, али оно што је оставио за собом било је довољно да у њему видимо "нешто више од митске фигуре претече и пророка, каква се најчешће наметала, претварајући овог песника и његов живот у легенду која, међутим, нема много заједничког с његовим делом".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације