ДЕТИЊУ ГОРЧИНУ ЈЕ ЛЕЧИО СМЕХОМ: Пре пет година, српска и југословенска кинематографија изгубиле Гордана Михића (1938-2019)

Драгана Матовић

12. 08. 2024. у 13:07

СКОРО да нема филма и серије који су оставили великог трага у нашој кинематографији, а да сценарио није написао Гордан Михић (1938-2019). Пре равно пет година, српска и југословенска кинематографија изгубиле су једног од својих најистакнутијих стваралаца. Његовим одласком завршило се једно славно поглавље у историји нашег филма и телевизије.

ДЕТИЊУ ГОРЧИНУ ЈЕ ЛЕЧИО СМЕХОМ: Пре пет година, српска и југословенска кинематографија изгубиле Гордана Михића (1938-2019)

Privatna arhiva

Михић је написао више од педесет филмских сценарија и исто толико телевизијских остварења, од серија до култних драма. На његовим репликама стасавали су наши највећи глумци, а оне су после улазиле у народ и постајале неодвојиви део наше културе, али и сленга. Дебитовао је још 1962. године пишући заједно с Љубишом Козомаром сценарио за "Звиждук у осам" Саве Мрмка. Аутор је сценарија за легендарне филмове "Чувар плаже у зимском периоду", "Бубашинтер", "Пас који је волео возове", "Варљиво лето `68" , "Балкан експрес", "Дом за вешање", "Црна мачка бели мачор"... Публика га памти и по телевизијским драмама и серијама - "Господин Фока", "Сироти мали хрчки", "Камионџије", "Сиви дом", "Отворена врата", "Немањићи, рађање краљевине"...

Privatna arhiva

 

- Један сам од многих редитеља, који се овајдио о Гордана Михића - каже за "Новости" Здравко Шотра. - Прво сам, још пре 55 година, режирао његове две телевизијске драме. Тога се више слабо сећам, давно је било. А кад сам почео да радим његову драму "Освајање слободе" у Авала филму су желели да је урадимо као играни филм. То значи да ми је Гордан Михић омогућио да постанем и филмски редитељ, па да затим снимим 17 играних фимова.

Године 1993, на врхунцу кризе, Михић је Шотри дао телевизијску драму, "Дневник увреда 1993", од које је настао играни филм. Прича говори како се један хармонични брачни пар - Вера Чукић и Марко Николић - распада од грозота које им притискају живот под санкцијама.

- Нама је тадашњи Београд нудио убедљиве амбијенте за снимање - самопослуга на Цветном тргу зврји празна без робе, на Теразијама се народ гуша око камиона, са кога им бацају хлеб, Сниматељ Крчмар корача поред реда људи, све од САНУ, па читавом Чика Љубином, до кнежевог споменика, да би тамо добили векну хлеба. На неком филмском скупу у Сан Себастијану, филмаџије из читавог света са занимањем су гледали сцене из текућег живота нас несретника "иза завесе" - испричао нам је Шотра.

Детињство је Михић провео у Сокобањи. Мајка, брат, деда по мајци и он су били избеглице из Херцеговине, у којој су првих дана рата усташе побиле скоро све старије Михиће. Каријеру је започео као новинар листа "Борба".

- Био сам матурант када су ме моји другови студенти позвали да им правим друштво на испиту за новинаре у "Борби". Седим са њима, прилази Браца Колар и даје ми неке листове - говорио је Михић. - Покушао сам да му објасним да нисам дошао због тога, а он каже: "Само ви пишите! Писмени се одужио, почнем и ја да пишем, једну, другу, трећу тему. После неколико дана, смејући се, кажу ми другови: "Ми полагали, а тебе примили!"

Privatna arhiva

 

Бележио људске судбине

 

ВЕШТИНУ стварања живописних и аутентичних карактера, Михић је развио као млад новинар, пишући за лист "Борба". Одувек су га интересовале људске судбине, приче из свакодневног живота, те је често грађу за своје сценарије преузимао из сусрета са једноставним, обичним људима. Често су га означавали као човека који пише о маргиналцима.

- Мислили су ваљда да ћу се наљутити - говорио је он. - Обично одговорим да је у 19. веку живео Достојевски, коме су савременици пребацивали: "Зашто толико црнила у твојим књигама, и само неки полусвет?!" Достојевски им је одговарао: "Не бирам то ја, већ живот који живим!"

Са њим су примљени и Драгослав Ранчић, Мића Данојлић, Драган Колунџија. У културној рубрици су већ били Слободан Селенић и Жика Богдановић. Уредник је био Слободан Глумац. Тамо је упознао и његовог касније нераздвојног друга Љубишу Козомару.

- Сви су ме заволели, нарочито Глумац. Говорио ми је: "Како да те запослимо, још ниси пунолетан?! У "Борби" је владала фантастична атмосфера, затекли смо старе, предратне новинаре. Дуда Тимотијевић је сваког дана био обучен као енглески лорд. Били су ту Лола Димитријевић и Миле Виторовић, сјакни новинари који су умели да отворе пут младима. Љубиша и ја нисмо седели у редакцији, стално смо ландарали и кварили Мићу Данојлића, који нам је био привржен. Уверени сте да сте омиљени у редакцији, несвесни да вас неко посматра и чека прву прилику да вам сломи кичму. Мислио сам да могу да кажем својим друговима шта мислим о Титовом говору, што сам у једној прилици учинио у редакцији. Глумца и мене више нико није могао да спасе. Њега су послали за дописника у Бон, а ја сам пребачен у лист "Спорт и свет". Нико није смео да разговара са мном, не дају ми да уђем у зграду. Сажалио се тадашњи директор Иво Сарајчић и показао ми списак оптужби против мене. Неко их је тако монструозно саставио да ти се коса дигне. Дивни Иво, могао је да зажмури, али није дозволио да пропаднем.

Срећна нова 1949.

 

МИХИЋЕВА драма "Срећна нова 1949" у режији Слободана Унковског доживела је велики успех на сцени. На Стеријином позорју 1985. проглашена је најбољом представом у Југославији.

- Гордан, кога до тада нисам познавао, послао ми је текст поштом - рекао нам је Унковски. - Истог дана сам прочитао текст и јавио му сутрадан да ћу да радим представу. Сагласио се да радњу "пренесем" у Скопље, у Маџар Малу, што је дало још један снажан импулс. Предложио сам му и да промени наслов. Изворни је био "Срећна нова 1948", а тих година је било много текстова о Информбироу. Показало се добро што смо га променили. Гордан је био изузетан аутор у сваком погледу Био је пун идеја, радио је много.

Privatna arhiva

 

Године 1963. Михић је на филмском фестивалу у Пули упознао Жику Павловића, који је већ имао један забрањен филм. Заједно са Козомаром урадили су филмове "Буђење пацова" и "Кад будем мртав и бео". Црни талас био је почетак Михићеве богате каријере као филмског сценаристе који ће касније радити и са Гораном Паскаљевићем и Емиром Кустурицом. Сценариста је и култног филма "Балкан експрес" који је режирао Бранко Балетић.

- Гордан ми је дао сценарио за "Балкан експрес" и рекао: "Бале, уради шта ти мислиш да треба." Његов наслов је био "Попај не сме да умре". Попај је главни лик, али то име је заштићено и нисмо смели да га користимо. Предложио сам да буде "Балкан експрес" и њему се то допало - прича нам Балетић. - Када сам завршио филм, најважније ми је било шта ће рећи Гордан. Он ме је загрлио и рекао: "Радићемо ускоро наставак."

Почели су да припремају "Балкан експрес 2", али је Балетић одустао јер је постао директор "Авала филма".

- Филм је, ипак, снимљен, радили су га други редитељи. Чини ми се да је остао у сенци првог дела. Прави други део "Балкан експреса" никада није снимљен. Урадили смо основну верзију наставка 2006. године. Пик, Попај, Стојко, Лили и Тета враћају се возом из европских затвора у Југославију, не знајући да је НАТО бомбардовање. Изненађени су како Други светски рат још није завршен. У том возу њих покраду, догоди се контра судбина из првог филма. Све им иде лоше, док се не сете патриотизма. Почињу да свирају патриотске песме и постају познати. РТС је прво прихватио да сними серију, али касније су променили одлуку. Мислим да је то велика штета. Сви глумци из "Балкан експреса" су у то време били живи.

Пола века заједно

 

МИХИЋ је више од пола века провео у браку са глумицом Вером Чукић. Упознали су се давних дана на броду за Хвар. Она је на броду снимала филм "Голи човек", а Михић је као новинар "Спорта и света" дошао да напише репортажу. Те исте 1969. су се венчали. Њихова ћерка Ивана Михић је писац и глумица.

- Били смо 52 године нераздвојни, али то није довољно дуго. Никад није много када се људи воле, поштују и слажу. Много ми недостаје - рекла нам је Вера Чукић.

Балетић је, како каже, често читао Михићеве сценарије:

- Имао је у радном столу, у доњој фиоци увек четири, пет сценарија. Тачно је знао за ког редитеља шта пише. Био је велики радник. Писао је свакодневно. Као изванредан професор на Факултету драмских уметности, одгајио је добар тим својих студената. Имао је Деда, како смо га, иако није био много старији, одмила звали, шта да их научи. Радио је са свим значајним редитељима, чак и са Емиром Кустурицом са којим није лако сарађивати. Питао сам их једном како њих двојица као индивидуалци и људи који држе до себе могу да раде заједно, одговорили су ми да никад нису имали проблема. Гордан је био сјајан човек, понекад мало затворен. Из детињства је понео неку горчину, али лечио се смехом који није био простачки. То му је донело успех. Изванредан писац, драматург, бескрајно талентован, један од најбољих европских сценариста и драматурга.Био је људина и велика је штета што није још мало поживео.

Михић почива на гробљу манастира Рајиновац, близу Гроцке. То је била његова жеља.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УДАРНА ВЕСТ У РУСКИМ МЕДИЈИМА: Вучићев живот је у опасности јер се залаже за мирно решење у Украјини

УДАРНА ВЕСТ У РУСКИМ МЕДИЈИМА: "Вучићев живот је у опасности јер се залаже за мирно решење у Украјини"

ПОСЛЕ покушаја атентата на словачког премијера Роберта Фица и кандидата за председника САД Доналда Трампа, председник Србије Александар Вучић је у опасности, изјавио је потпредседник Владе Србије Александар Вулин у интервјуу за РИА Новости.

12. 08. 2024. у 08:08

Коментари (0)

ХРВАТСКА У ШОКУ ЗБОГ СРБА! Медији поручили Хрвати, добро се држите за зид или сједните, а онда им саопштили ово