КАДРОВИ ИЗ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ: Два циклуса портрета наших сликара и вајара на фотографијама Бранимира Карановића у Графичком колективу

КАО значајано сведочанство о историји наше уметности и културе у 20. веку, вечерас ће у галерији Графички колектив, једна прохујала епоха оживети на фотографијама професора емеритуса Бранимира Карановића, насталих током минулих пет деценија.

фото Б.Карановић

Наиме, на изложби "Документи времена - Портрети београдских уметника" наћи ће се дела, која је, управо у Графичком колективу, овај аутор представио на поставкама 1975. и 1985. године.

- На овој новој поставци наћи ће се материјали са обе ове изложбе - каже Карановић у изјави за наш лист. - Са оне прве, из средине седамдесетих, на којој су били портрети мојих професора, успео сам да сачувам углавном све те аналогне фотографије, док сам радове, на којима су моји вршњаци, а који су били изложени у Графичком колективу средином осамдесетих, углавном поклањао портретисаним пријатељима и познаницима, па многи нису сачувани.

фото Б.Карановић

Још као студент 1973. године, напомиње саговорник, помагао је професору Драгољубу Кажићу да сними добитнике стипендије "Моша Пијаде":

- Касније сам и сам почео да одлазим у атељее својих професора и фотографишем их, јер су то, углавном, биле колеге мога оца.

А као сину професора Бошка Карановића (1924-2009), једног од родоначелника модерне графике у Југославији и једног од оснивача Графичког колектива, била су му отворена врата многих стваралачких простора, данас класика наше ликовне уметности. А касније, када је и сам стекао углед значајног графичара и фотографа, походио је атељее својих колега. Тако су настале серије портрета на којима су Стојан Ћелић, Пеђа Милосављевић, Божидар Џмерковић, Стеван Кнежевић, Марија Вуковић, Марко Крсмановић, Миодраг Рогић, Цуца Сокић, Халил Тиквеш, Радомир Рељић...

фото Б.Карановић

- Са великом пажњом сам последњих пола века чувао снимке својих професора - наставља Карановић. - Неки од њих су ми се на њима потписали. Други написали кратку поруку, или нешто доцртали.

Тако је легендарни Матија Вуковић записао: "Увек стојим испред својих скулптура", а како каже саговорник, тако је било и на том снимку. Као успомену на полеђини, Марко Крсмановић је направио један мали цртеж, а Радомир Рељић поред свог портрета додао: "Овако сам изгледао 1973. године".

фото Б.Карановић

Ова изложба уметника који је читав свој опус посветио креативном дијалогу фотографије и графике, биће отворена вечерас у 20 часова, а у скопу програма "Традицији за будућност", којим Графички колектив обележава 75 година ове куће уметника и националне културе.

- Изложба "Документи времена" представља поетску линију типичну за Карановићеве ране радове очиту у кадрирању психолошке особености, спонтаности, пријатељске атмосфере и поверења портретисаног у ауторски концепт фотографског документа и аутентичног уметничког рада - пише у најави поставке. - Промовисани на изложбама 1975. и 1985. године данас представљају снажне меморијске кодове а, у рецепцији контекста времена, истичу веома значајну Карановићеву улогу промотера новог погледа на фотографску уметност и њен уметнички статус. Наиме, он је та своја уверења манифестовао сопственом уметничком праксом као и истакнутим педагошким радом на Академији уметности у Новом Саду, а потом и на Факултету примењених уметности у Београду; данас у улози професора емеритуса.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације