ИСТИНА У ПРОЦЕПУ: Вечерас три представе из главног програма 58. Битефа
ТРИ представе 58. Битефа вечерас у истом термину, у Битеф театру , Београдском драмском позоришту и Циглани: "репризно" издање хрватског остварења This is my truth, tell me yours (загребачки Центар за драмску умјетност и Месно гледалишче Љубљана) које је синоћ већ "премијерно" изведено, фестивалска публика на Црвеном крсту гледаће словеначку "Пукотину", у режији Јана Крмеља., а представу "Палмасола - затворско село" (у режији Кристофа фрика) у Клубу љубитеља тешке индустрије.
фото П. Глодани
"Ово је моја истина, реците ми своју", поручује ауторка Јасна Жмак у свом предавању - преформансу у коме, сама на сцени, говори о свом love - hate односу према према уметности (помињући и Констракту, Јана Фабра, Оливера Фрљића, ксанакс, спид, Исуса) и истражује нечине на коју уметност обликује и утиче на нашу стварност. Полази од личног искуства, када је пре десетак година као гледалац у публици на представи "МандићСтрој" због сценског пуцња добила тинитус и хиперакузију, у некој врсти стенд-ап наступа, повезује наизглед неспојиве теме - тинитуса и патријархата - кроз сопствена драматуршка и сексуална искуства , постављајући себи и публици питања о значаја и смисла уметничког стваралаштва у време дивљег капитализма.
"Пукотина" је настала по тексту британске ауторке, која се у овој представи потписује као Роуз Селави. Наиме, један од њених захтева је да се нигде не оглашава својим именом и стварним насловом, па и на тај начин даје кључ за читање овог текста који се бави судбином двоје климатских активиста који су 2021. пронађени мртви у свом стану, а о њиховој смрти није остао никакав траг на интернету... Редитељ Јан Крмељ, како се истиче у најави, вешто се поиграва са вишеструким значењима и слојевима текста, крећући се између стварности и фикције, личног и политичког. За ову режију, Крмељ је је недавно добио је престижну Борштникову награду.
Играју Ајда Смрекар, Диана Колонец, Јернеј Гашперин и Борис Керч.
фото Д. Кампесино
Швајцарско - боливијска представа "Палмасола - затворско село" (у режији Кристофа Фрика) заснована је на истраживању једног од најозлогашенијих затвора на свету, такозваног "затворског села" Палмасола у Санта Крузу де ла Сијери.
Како се наводи, у њему казну служи око шест хиљада затвореника, од којих је тек четвртина званично осуђена. Куриозитет је да држава не обезбеђује ћелије већ робијаши морају сами да их изнајме или изграде, а понекад и да се изборе за затворски простор. Од метаријалног стања зависи и комфор, па затворски простор може бити пренатрпан камп,али и луксузна просторија са послугом (!) за богате људе и вође криминалних банди. Редитељ Кристоф Фрик успео је са својом трупом да добије одобрење и проведе одређено време у Палмасоли, разговарајући са затвореницима. Тако је настала прича о стратегијама њиховог преживаљавања, док ће публика током извођења бити у блиском контакту са извођачима - "без могућности дистанцирања и опуштања". Представа ће дан касније имати и репризно извођење у истом простору.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)