И УБИЈЕНИ КРАЉ НА БРАНИКУ ОТАЏБИНЕ: У сва три простора Музеја Југославије изложба поводом 90. година од убиства караља Александра

НА дан када је пре девет деценија у атентату у Марсељу страдао краљ Александар Први Карађорђевић, у среду, 9. октобра, у сва три простора Музеја Југославије биће отворена комплексна, мултидисциплинарна изложба која ће се бавити његовим убиством.

Фото Музеј Југославије

Али, и свим што је следило: сахраном (у то време светским догађајем), споменичким наслеђем (односно траговима који су опстали), неговањем сећања на југословенског владара у народу, као и стварањем мита о његовим последњим речима...

Поставку "Чувајте (ми) Југославију", како за "Новости" открива Неда Кнежевић, директорка музеја, иницирао је министар културе Никола Селаковић, а у њену реализацију (због обима посла и рока од само неколико месеци), био је укључен читав тим установе, која би до краја године требало да оборити рекорд од 200.000 посетилаца.

- Током више од десет година, део рада наше куће, попут великог пројекта "Ко је Соко тај је Југословен" и других изложби, односио се и на такозвану прву Југославију - наставља саговорница, објашњавајући да готово 90 одсто њиховог фонда чини период после Другог светског рата, па је тек пред њима прикупљање материјала везаног за краљевину.

Мањак музејске грађе везан за тему је био, како каже, изазов, јер је у дефициту у целом региону, а процес набаке са светских аукција комплексан и захтеван (на овај начин су после шестомесечне процедуре дошли до супијере краља Петра Другог, недавно представљене публици).

- Ова изложба отворила је тако и међуинституционалну и међународну сарадњу, и покренула једно дубље истраживање - објашњава Кнежевићева. - Посао је био веома сложен, позајмили смо 57 предмета и 315 фотографија, филмова и докумената, сарађујући са 39 институција и 15 приватних колекционара, из Србије, али и Црне Горе, Хрватске, Словеније...

Једна од највећих ексклузива поставке стиже из Француске, из музеја у Марсељу, открива саговорница, јер ће, ван њених граница, премијерно бити представљене посмртне маске нашег владара и Луја Бартуа (министра спољних послова погинулог у истом атентату), које су проглашене за културно добро ове земље.

Фото Музеј Југославије

Из Војног музеја на поставци ће се наћи униформа у којој је краљ убијен, а из Народног музеја макета у камену за споменик у Паризу, који је урадио вајар Максим Реал дел Сарт. Из Краљевског двора на Дедињу стиже портрет Паје Јовановића, из Двора патријаршије СПЦ, специјално за ову прилику, први пут ће широј јавности бити представљена скулптура настала према његовој оригиналној посмртној маски, а са које је Александров лик касније коришћен на већини споменика.

- Део поставке су и два "фара" са краљевог аутомобила из оставшине Братислава Браце Петковића, оснивача Музеја аутомобила. Направљена је макета Александровог брода, која ће остати у нашем фонду, али и реплика једног витража из двора - закључује дирекорка МЈ.

Како ће Музеј Војводине у децембру имати поставку о личности убијеног краља, а изложба се припрема и на Олпенцу, кустоси- Веселинка Кастратовић Ристић, Биљана Црвенковић, Александра Момчиловић Јовановић и Радован Цукић - определили су се да се њихова тема односи на одјек атентата, односно на то колико је и како држава учествовала у стварању култа краља, као кохезионог фактора у очувању Југославије.

- Атентат је уздрмао земљу, која и пре тога није била на најбољим основама, а и међународни контекст је постајао све проблематичнији - објашњава Веселинка Кастратовић Ристић. - Прављење споменика убијеном краљу, или отварање објеката који су носили његово име, заправо је требало да буду показатељи да је држава јединствена и да може да се одбрани.

Иницијативе за подизање споменика, према речима Биљане Црвенковић, настају одмах после убиства 1934, али већина споменика опстаје тек до 1941. године:

- Оно што се задржало до 1945. страдало је у другом таласу брисања сећања. Успели да пронађемо само фрагменте, и то не споменика, него макета и нацрта. И код нас и у региону, веома мало пажње усмерено је на истраживање баштине тог периода.

Споменика је било широм Југолсвавије, али је негде брзо, а на неким местима спорије прикупљан новац за њихово подизање, како примећује Радован Цукић, додајући да је за изложбу направљена интерактивна мапа, која ће остати у колекцији МЈ, и моћи да се надопуњава новим открићима (о подизању, али рушењу монумената, о чему готово да нема никаквих докумената):

- Тамо где су се локални интереси поколопили са прокламованом политиком унитарног југословенства ишло је много лакше. Пример је мали Ракек, где се врло брзо, после атентата, подиже монументална скулптура, јер је Италијанима требало показати да је ту граница. Да има ко да је чува, па чак и мртав краљ. Исти случај је са границама у Бачкој, Барањи, где је опет претња била ревизионистичка Мађарска.

Фото Музеј Југославије

Југословенској идеји остали су највернији припадници "Соколског покрета", који су разумели да се приближава рат и да ни једна регија самостално неће успети да се одбрани, објашњава Веселинка Кастратовић Ристић:

- Били су увек наклоњени краљу и отаџбини, али им је и стање у свету било показатељ да мора да се инсистира на очувању Југославије.

"Соколи" су чували Југославију, према краљевом завету, који је и у имену ове поставке, али њени аутори су сагласни да су те "последње речи" део мита.

- Повреде које је задобио у атентату нису дозвољавале да проговори било шта - тврди Цукић. - Али, Богољуб Јевтић, министар спољних послова који је био у његовој пратњи, одреаговао је и врло брзо су се у јавности појавиле те наводне краљеве последње речи. То је имало пуно политичко оправдање, јер земља није још била довољно учвршћена и било је потребно наћи неко ново везивно ткиво за опстанак Југославије. У том контексту ова реченица је била добродошла и заживела је. Кроз штампу се види да је била веома добро прихваћена. Урезана је на готово сваком споменику, а постоји и на етнолошким предметима који чине значајан сегмент изложбе.

Касније се појавила и крилатица "Чуваћемо Југославију", а како отива саговорник биће изложен и један официрски сат, једне класе питомаца, на коме је управо то угравирано.

- На изложби ће бити и гусларски спевови, који описују и тренутак убиства, сахране, међународну ситуацију. Врло су емотивни, и као и остали предмети народне радиности указују на то колико је било битно очување идеје уједињења - сматра Биљана Црвенковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације