КРАВА МУ ЈЕ ПОДАРИЛА ГАЛАКСИЈУ ИНСПИРАЦИЈЕ: Изложба Радована Крагуља (1936-2022) у београдском простору Галерије РИМА

ОДРАСТАО сам на сеоском имању родитеља у Босни, где сам доста времена проводио у чувању крава, свиња и оваца. Та визија природе била је за мене "граматика опажања".

Фото Галерија РИМА

На ову успомену Радованa Крагуљa (1936-2022), који је рођен и одрастао на малом имању у Великом Паланчишту, у близини Приједора, а својим ликовним делима задивио свет од Париза, преко Лондона и Велса па до САД, подсећа историчарка уметности Невена Мартиновић. Она је ауторка изложбе која ће 9. октобра, у 19 часова бити отворена у београдском простору Галерије РИМА, а чине је слике, слике-објекти и асамблажи настали између 1978. и 2014. Поставке углавном чине апстрактни радови за које је Крагуљ инспирацију пронашао у шарама кравље коже, а значајан део њих настао је током ауторовог боравка у Омахи (Небраска, САД) 1988. године и премијерно су представљени на великој самосталној изложби у Музеју модерне уметности града Париза 1989.

- Крагуљ своје слике увлачи у крављу кожу, свој отисак прста замењује непоновљивим обликом кравље флеке - сопствени уметнички идентитет наставља да развија под знаком краве - објашњава ова кустоскиња Галерије РИМА у изложбеном каталогу.

Сећао се Крагуљ како су се почетком Другог светског рата сељани крили по шумама, а "свако домаћинство повело би бар по једну краву", те како је са преосталим члановима породице након рата и тешких логорских искустава успео да на сасвим уништеном огњишту оспособи некадашњи штагаљ за привремено становање: "Потом смо добили и једну краву. Са њом смо дијелили стари штагаљ, који се састојао од две просторије - једне за нас, а друге за краву."

- Из живот са кравом, из њене родитељске везаности за теле, њеног односа према човеку коме дарује млеко да би нахранио не само себе већ пре свега своје потомство - крава је у различитим народима, укључујући и српски, израсла у симбол мајчинске љубави и заштите, утехе и спаса... - пише Мартиновићева у тексту који прати поставку. - Потекао из средине у којој је свакодневни живот са кравом био надахнут веровањима и предањима Крагуљ ће у свом раду инсистирати на културолошком месту које крава заузима, позивајући се на древне цивилизације каква је била староегипатска, у којој је једно од највиших божанстава била Хатор - приказивана у лику краве или жене са крављим роговима, или пак старогрчкој - у којој је врховна богиња била кравоока Хера, а галаксије заувек именоване призором просутог млека (галакас / млечни пут).

Међу делима на овој изложби су асамблажи са одевним предметима осликаним крављим шарама, монументални полиптих или слике и слике-објекти изведени различитим техникама, на којима мотив са кравље коже прераста у микрокосмичку и макрокосмичку мапу света - од ћелије до звезда, примећује Мартиновићева:

- У исто време, уметник овим радовима исписује имагинарну картографију онтолошког граничног појаса између онога што је човек и што конституише животињу, одбацујући картезијанску прецизну подељеност између човека као мислећег бића и животиње као бездушне "живе машине" која је свој врхунац достигла у постиндустријској цивилизацији која животињу деградира до сировинског материјала или пуке производне јединице. Насупрот томе, Крагуљеви радови у којима се мноштво особених мрља међусобно преплиће, умножава и неограничено простире, представљају мапе деридовских разуђених и променљивих граница, флуидних и немогућих за објективизацију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације