Култура

КРАВА МУ ЈЕ ПОДАРИЛА ГАЛАКСИЈУ ИНСПИРАЦИЈЕ: Изложба Радована Крагуља (1936-2022) у београдском простору Галерије РИМА

М.Краљ

09. 10. 2024. у 12:15

ОДРАСТАО сам на сеоском имању родитеља у Босни, где сам доста времена проводио у чувању крава, свиња и оваца. Та визија природе била је за мене "граматика опажања".

КРАВА МУ ЈЕ ПОДАРИЛА ГАЛАКСИЈУ ИНСПИРАЦИЈЕ: Изложба Радована Крагуља (1936-2022) у београдском простору Галерије РИМА

На ову успомену Радованa Крагуљa (1936-2022), који је рођен и одрастао на малом имању у Великом Паланчишту, у близини Приједора, а својим ликовним делима задивио свет од Париза, преко Лондона и Велса па до САД, подсећа историчарка уметности Невена Мартиновић. Она је ауторка изложбе која ће 9. октобра, у 19 часова бити отворена у београдском простору Галерије РИМА, а чине је слике, слике-објекти и асамблажи настали између 1978. и 2014. Поставке углавном чине апстрактни радови за које је Крагуљ инспирацију пронашао у шарама кравље коже, а значајан део њих настао је током ауторовог боравка у Омахи (Небраска, САД) 1988. године и премијерно су представљени на великој самосталној изложби у Музеју модерне уметности града Париза 1989.

- Крагуљ своје слике увлачи у крављу кожу, свој отисак прста замењује непоновљивим обликом кравље флеке - сопствени уметнички идентитет наставља да развија под знаком краве - објашњава ова кустоскиња Галерије РИМА у изложбеном каталогу.

Сећао се Крагуљ како су се почетком Другог светског рата сељани крили по шумама, а "свако домаћинство повело би бар по једну краву", те како је са преосталим члановима породице након рата и тешких логорских искустава успео да на сасвим уништеном огњишту оспособи некадашњи штагаљ за привремено становање: "Потом смо добили и једну краву. Са њом смо дијелили стари штагаљ, који се састојао од две просторије - једне за нас, а друге за краву."

- Из живот са кравом, из њене родитељске везаности за теле, њеног односа према човеку коме дарује млеко да би нахранио не само себе већ пре свега своје потомство - крава је у различитим народима, укључујући и српски, израсла у симбол мајчинске љубави и заштите, утехе и спаса... - пише Мартиновићева у тексту који прати поставку. - Потекао из средине у којој је свакодневни живот са кравом био надахнут веровањима и предањима Крагуљ ће у свом раду инсистирати на културолошком месту које крава заузима, позивајући се на древне цивилизације каква је била староегипатска, у којој је једно од највиших божанстава била Хатор - приказивана у лику краве или жене са крављим роговима, или пак старогрчкој - у којој је врховна богиња била кравоока Хера, а галаксије заувек именоване призором просутог млека (галакас / млечни пут).

Светска каријера

НАКОН што је завршио сликарство на Ликовној академији у Београду са стипендијом Британског савета, усавршавао се на Централној школи за уметност и вештине у Лондону, и потом радио у уметничким школама у Енглеској, Белгији и Француској. Седамдесетих година купио је малу кућу на имању у близини Билт Велса, а потом одлази у Париз и од тада је живео и радио на релацији Француска - Велс. Учествовао је на више од три стотине интернационалних групних изложби и бијенала у шеснаест земаља. Добитник је значајних награда за графику и цртеж, а радови му се налазе у збиркама попут Британског музеја и Музеја Викторија и Алберт у Лондону, Музеја модерне уметности у Њујорку, Уметничке галерије града Манчестера, Националног музеја и галерије у Кардифу, националнеим библиотекама у Паризу, Бриселу, Абериствиту, Конгресне библиотеке у Вашингтону и Збирка Роланд Пенросе у Уједињеном крљевству.

Међу делима на овој изложби су асамблажи са одевним предметима осликаним крављим шарама, монументални полиптих или слике и слике-објекти изведени различитим техникама, на којима мотив са кравље коже прераста у микрокосмичку и макрокосмичку мапу света - од ћелије до звезда, примећује Мартиновићева:

- У исто време, уметник овим радовима исписује имагинарну картографију онтолошког граничног појаса између онога што је човек и што конституише животињу, одбацујући картезијанску прецизну подељеност између човека као мислећег бића и животиње као бездушне "живе машине" која је свој врхунац достигла у постиндустријској цивилизацији која животињу деградира до сировинског материјала или пуке производне јединице. Насупрот томе, Крагуљеви радови у којима се мноштво особених мрља међусобно преплиће, умножава и неограничено простире, представљају мапе деридовских разуђених и променљивих граница, флуидних и немогућих за објективизацију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ОТАЦ И ТРОЈЕ ДЕЦЕ НЕСТАЛИ ПРЕ ТРИ ГОДИНЕ: Сада су виђени како шетају кроз жбуње, у току потрага (ФОТО/ВИДЕО)

Свет

0 7

ОТАЦ И ТРОЈЕ ДЕЦЕ НЕСТАЛИ ПРЕ ТРИ ГОДИНЕ: Сада су виђени како шетају кроз жбуње, у току потрага (ФОТО/ВИДЕО)

ОТАЦ и његово троје деце који су нестали без трага пре три године, примећени су како шетају руралним делом Новог Зеланда, преносе локални медији.

09. 10. 2024. у 12:56

ДРАМА НА НЕБУ ИЗНАД АМЕРИКЕ: Пилот умро током лета, посада донела драстичну одлуку

Свет

0 2

ДРАМА НА НЕБУ ИЗНАД АМЕРИКЕ: Пилот умро током лета, посада донела драстичну одлуку

АВИОН је хитно слетео на аеродром у Њујорку након што је капетан преминуо током лета.

09. 10. 2024. у 14:28

КАКО ЋЕРКУ ИЗ ПРОПАСТИ И СМРТИ ИЗВАДИТИ? Болне речи Синише Ковачевића

Познати

0 0

"КАКО ЋЕРКУ ИЗ ПРОПАСТИ И СМРТИ ИЗВАДИТИ?" Болне речи Синише Ковачевића

СИНИША се дотакао једне веома осетљиве, а реч је о насиљу у породици.

08. 10. 2024. у 20:44

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

ПЕЧАТИ, ТРАЈАН ТРАГ У ИСТОРИЈИ: Изложба Архива Војводине у Будимпешти, још једно сведочанство о животу Срба у Аустроугарској

Култура

0 1

ПЕЧАТИ, ТРАЈАН ТРАГ У ИСТОРИЈИ: Изложба Архива Војводине у Будимпешти, још једно сведочанство о животу Срба у Аустроугарској

У ТЕКЕЛИЈАНУМУ, задужбини највећој изван Србије, а угнежденој у центру Будимпеште, коју је роду своме 1838. године даровао први српски доктор права Сава Текелија (Арад, 1761 - Пешта, 1842) да се у њој школују сиромашни и најбољи српски ђаци и студенти из свих крајева, прексиноћ је отворена изложба "Печати" из фондова Архива Војводине у Новом Саду.

09. 10. 2024. у 12:22 >> 15:33

НАЈБОЉА САРА СИМОВИЋ: Глумици НП Тоша Јовановић признање Савеза драмских уметника Војводине

Култура

0 0

НАЈБОЉА САРА СИМОВИЋ: Глумици НП "Тоша Јовановић" признање Савеза драмских уметника Војводине

НА Фестивалу професионалних позоришта Војводине у Народном позоришту у Суботици, додељена је специјална награда најбољем младом глумцу - Сари Симоновић за улогу Даре у представи "Госпођа министарка" (режија Душан Петровић) и извођењу зрењанинског ансамбла Народног позоришта "Тоша Јовановић".

09. 10. 2024. у 11:50

ЗАСИЈАЛЕ ПРВЕ ЗВЕЗДИЦЕ: Младе глумачке наде синоћ отвориле 14. ФЕДИС у Београду

Култура

0 0

ЗАСИЈАЛЕ "ПРВЕ ЗВЕЗДИЦЕ": Младе глумачке наде синоћ отвориле 14. ФЕДИС у Београду

У СВЕЧАНОЈ атмосфери синоћ је у Дому омладине Београда почео 14. Међународни фестивал драма и серија (ФЕДИС). Предност прве вечери добило је петоро младих глумаца које су запазили и публика и критика.

09. 10. 2024. у 11:50