Култура

ТЕАТАРСКИ ЖИВОТ МИХИЗОВОГ ДОБА: Представљен зборник радова о драматургу и полемичару

Јованка СИМИЋ

07. 11. 2024. у 15:35

У СУИЗДАВАШТВУ Матице српске и Српске читаонице из Ирига објављен је зборник радова „Драма Михизовог доба“.Реч је о зборнику радова са других Михизових сусрета (2023) у Матици српској у Новом Саду.

ТЕАТАРСКИ ЖИВОТ МИХИЗОВОГ ДОБА: Представљен зборник радова о драматургу и полемичару

Зборник доноси текстове Зорице Несторовић, Марине Миливојевић Мађарев, Марије Воштић, Милоша Пешута, Кристијана Олаха, Зорана Милутиновића, Марије Благојевић, Весне Црепуљаревић, Анђелке Лутовац, Александра Пејчића, Јасмине Ахметагић, Александра Јеркова, Владана Бајчете и Растка Лончара.

Уредник Зборника др Владан Бајчета истиче да је током друге половине XX века Драгослав Михајловић Михиз (Ириг,1922-Београд,1997) имао значајну улогу у неколико подручја драмског стваралаштва: као оригинални драмски писац, затим као плодан драматург, а потом позоришни критичар и активан учесник театарског живота у престоници ондашње Југославије.Написао је четири драмска комада: „Бановић Страхиња“ (1963), „Командант Сајлер“ (1966), „Краљевић Марко“ (1969) и „Оптужени Пера Тодоровић“ (1985).

Подршка са три стране

ЗБОРНИК је штампан средствима Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама као и Општине Ириг.

- Осим тога,Михиз је донио Бекетовог „Годоа“ у Београд, кумовао је називу „Атељеа 212“ (у чијем је бифеу држао неформалну „академију“), подстицао постављање адаптација појединих дела за сцену, деловао у раду различитих жирија.Драматизовао је десетину дела српске и светске књижевности, у које спадају „Страдија“ Радоја Домановића (1958), „Лопов“ Леонида Леонова (1969), „Дервиш и смрт“ Меше Селимовића (1971), „Међа Вука Манитога“ Матије Бећковића (1978), „Корешподенција“ Борислава Пекића (1980)…- набраја уредник Зборника „Драма Михизовог доба“.

Као позоришни критичар, Михиз је писао и о глумачким остварњима Рахеле Ферари, Раше Плаовића, Бранка Плеше, потом о драмским (не)успјесима Ђорђа Лебовића, Милоша Црњанског, Драгослава Михаиловића, Душана Ковачевића… Кроз деценије свог присуства у књижевној арени Михиз је, дакле, партиципирао у најразличитијим видовима позоришног живота, што по обиму превазилази и његов критичарски ангажман као најпрепознатљивији и најцијењенији дио пишчевог опуса“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације