ВЕК ВАЈАРА У СТО ДЕЛА: Ретроспектива Јована Кратохвила (1924 -1998) од петка у Народном музеја Србије

СТОГОДИШЊИЦУ рођења нашег вајара Јована Кратохвила (1924 -1998) ретроспективном изложбом обележиће Народни музеј Србије.

Фото Народни музеј Србије

Поставка изложбе "Композиција 100/24", која први пут обједињује његове најзначајније радове из свих стваралачких фаза, настајале од четрдесетих до осамдесетих година 20. века, а чији је аутор Лидија Хам Миловановић, кустоскиња Збирке југословенске скулптуре, биће отворена у петак, у 18 часова.

Пред публиком ће се тако наћи радови од партизанске уметности и уметности социјалистичког реализма, преко путање ка апстрактном изразу у оквиру социјалистичког естетизма и модернизма, односно истраживања у различитим материјалима, све до пионирских остварења изведених у прозрачном полиестеру. У избор експоната су уврштена како Кратохвилова амблематска дела, тако и селекција остварења која су обележила његове различите стваралачке фазе. Од укупно 100 артефаката ове изложбе - 65 су скулптура, 10 је графика, 10 цртежа, пет слика у техници гваш на папиру, као и седам слика на платну, а ту су и документарни експонати о јавним споменицима.

Фото Народни музеј Србије

- Кратохвил је сматрао да уметност треба да комуницира уметничким средствима која су изван језика и речи, јер је веровао да се уметничко дело - попут слике или скулптуре, не може адекватно исказати језиком - истиче Лидија Хам Миловановић. - Наводио је да се "уметникова идеја може изразити само скулптуром, а не именом". Стога је и својим радовима ретко давао називе, већ је имао обичај да их именује речју "композиција", уз дописан редни број у години настанка. На трагу његових уверења, чинило се неоснованим да ретроспективна изложба понесе врсту поетског назива, или ауторске опсервације о уметнику, када је он сам током живота то снажно избегавао. Назив изложбе је логично проистекао из сагледавања целине. Поставка изложбе "Композиција 100/24", сама по себи чини нову просторну композицију од стотину експоната, која се реализује у стотој годишњици уметниковог рођења. Јединствена могућност и прва прилика окупљања и сагледавања Кратохвиловог уметничког опуса у целости, омогућава да поставка постане простор дијалога са Кратохвиловом уметношћу у садашњем тренутку.

Током живота овај вајар, и легендарни професор Академије ликовних уметности, израдио је приближно триста скулптура. Стварао је у гипсу, камену, бронзи, месингу, нерђајућем челику, хладно ливеној бронзи, обојеном, непрозирном, као и транспарентном полиестеру, наставља ауторка ретроспективе:

- Аутор је пет споменика и неколико скулптура, постављених у јавном простору. Изради његових скулптура, често су претходиле припреме и скице, читави блокови испуњени цртежима малих, средњих и већих формата. Сачуван је и знатан број цртежа који није рађен као скица већ представља самосталне радове на папиру. Кратохвил се такође, нарочито педесетих и шездесетих година 20. века бавио графиком, коју је често излагао заједно са скулптуром, или самостално у оквиру групних изложби у земљи и иностранству. Своје графике отискивао је са металних матрица, али најчешће је користио гипсорез, мање заступљену графичку технику која оставља карактеристичне отиске гипса на папиру.

Почетком шездесетих, израдио је више слика у уљу, као и мањи број таписерија. У зрелим годинама бавио се и израдом скулптура, а повремено и уникатног накита од транспарентног полиестера у боји.

- Светлосни ефекти преламања зрака и утицаја светлости на саму боју и разноликост визуелних ефеката транспарентности различитих боја, утицали су на умножавање естетских својстава Кратохвилових транспарентних скулптура - оцењује Лидија Хам Миловановић.

Дела са ове изложбе су највећим делом у власништву породице Кратохвил, али су ту и радови из Народног музеја Србије, Музеја савремене уметности, Музеја Југославије, Факултета ликовних уметности, Народног музеја Шумадије у Крагујевцу, Савремене галерије из Зрењанина,Музеја Цептер, као и три рада у приватном власништву.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације