ВЕК ВАЈАРА У СТО ДЕЛА: Ретроспектива Јована Кратохвила (1924 -1998) од петка у Народном музеја Србије
СТОГОДИШЊИЦУ рођења нашег вајара Јована Кратохвила (1924 -1998) ретроспективном изложбом обележиће Народни музеј Србије.
Поставка изложбе "Композиција 100/24", која први пут обједињује његове најзначајније радове из свих стваралачких фаза, настајале од четрдесетих до осамдесетих година 20. века, а чији је аутор Лидија Хам Миловановић, кустоскиња Збирке југословенске скулптуре, биће отворена у петак, у 18 часова.
Пред публиком ће се тако наћи радови од партизанске уметности и уметности социјалистичког реализма, преко путање ка апстрактном изразу у оквиру социјалистичког естетизма и модернизма, односно истраживања у различитим материјалима, све до пионирских остварења изведених у прозрачном полиестеру. У избор експоната су уврштена како Кратохвилова амблематска дела, тако и селекција остварења која су обележила његове различите стваралачке фазе. Од укупно 100 артефаката ове изложбе - 65 су скулптура, 10 је графика, 10 цртежа, пет слика у техници гваш на папиру, као и седам слика на платну, а ту су и документарни експонати о јавним споменицима.
- Кратохвил је сматрао да уметност треба да комуницира уметничким средствима која су изван језика и речи, јер је веровао да се уметничко дело - попут слике или скулптуре, не може адекватно исказати језиком - истиче Лидија Хам Миловановић. - Наводио је да се "уметникова идеја може изразити само скулптуром, а не именом". Стога је и својим радовима ретко давао називе, већ је имао обичај да их именује речју "композиција", уз дописан редни број у години настанка. На трагу његових уверења, чинило се неоснованим да ретроспективна изложба понесе врсту поетског назива, или ауторске опсервације о уметнику, када је он сам током живота то снажно избегавао. Назив изложбе је логично проистекао из сагледавања целине. Поставка изложбе "Композиција 100/24", сама по себи чини нову просторну композицију од стотину експоната, која се реализује у стотој годишњици уметниковог рођења. Јединствена могућност и прва прилика окупљања и сагледавања Кратохвиловог уметничког опуса у целости, омогућава да поставка постане простор дијалога са Кратохвиловом уметношћу у садашњем тренутку.
Тродимензионална форма
БИЛО којом врстом уметничке праксе да се бавио, процесе израде учио је и савладавао или откривао сам, лично учествујући у сваком технолошком кораку настанка својих дела - наглашава Лидија Хам Миловановић. - За њега је и сам стваралачки процес био подједнако драгоцен као и коначна појавност рада у тренутку када га је препознавао завршеним. И када је цртао, сликао или отискивао графике, он је увек и недвосмислено наступао из позиције вајара. Како и сам сведочи, цртежи су му често били припрема за скулптуру, врста елаборације извесне идеје, у којој је трагао за коначном формом у тродимензионалном скулпторском остварењу.
Током живота овај вајар, и легендарни професор Академије ликовних уметности, израдио је приближно триста скулптура. Стварао је у гипсу, камену, бронзи, месингу, нерђајућем челику, хладно ливеној бронзи, обојеном, непрозирном, као и транспарентном полиестеру, наставља ауторка ретроспективе:
- Аутор је пет споменика и неколико скулптура, постављених у јавном простору. Изради његових скулптура, често су претходиле припреме и скице, читави блокови испуњени цртежима малих, средњих и већих формата. Сачуван је и знатан број цртежа који није рађен као скица већ представља самосталне радове на папиру. Кратохвил се такође, нарочито педесетих и шездесетих година 20. века бавио графиком, коју је често излагао заједно са скулптуром, или самостално у оквиру групних изложби у земљи и иностранству. Своје графике отискивао је са металних матрица, али најчешће је користио гипсорез, мање заступљену графичку технику која оставља карактеристичне отиске гипса на папиру.
Почетком шездесетих, израдио је више слика у уљу, као и мањи број таписерија. У зрелим годинама бавио се и израдом скулптура, а повремено и уникатног накита од транспарентног полиестера у боји.
- Светлосни ефекти преламања зрака и утицаја светлости на саму боју и разноликост визуелних ефеката транспарентности различитих боја, утицали су на умножавање естетских својстава Кратохвилових транспарентних скулптура - оцењује Лидија Хам Миловановић.
Дела са ове изложбе су највећим делом у власништву породице Кратохвил, али су ту и радови из Народног музеја Србије, Музеја савремене уметности, Музеја Југославије, Факултета ликовних уметности, Народног музеја Шумадије у Крагујевцу, Савремене галерије из Зрењанина,Музеја Цептер, као и три рада у приватном власништву.
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (0)