ПОНЕКАД МЕ "ОДУВА" РАДОСТ ПУБЛИКЕ: Глумица Бојана Стефановић игра пет ликова у комичној мелодрами "Гордост и предрасуде"

ПРВИ пут представа инспирисана делом Џејн Остин појавиће се на нашој сцени. Премијера је 17. новембра, а за глумицу Народног позоришта Бојану Стефановић "Гордост и предрасуде" обележиће још два "прва пута" - рад у Мадленијануму и преводилачки ангажман, јер је са редитељем Иваном Вуковићем превела драматизацију Изобел Макертур. И то није све. У овој комичној мелодрами играће чак пет ликова - Мејси, Кити Бенет, Вилијама Колинса, Џорџа Викама и Госпођу Гардинер!

фото Н.Скендерија

- Реч је о веома занимљивој драматизацији шкотске списатељице, глумице, музичарке и драматуршкиње. У њој шест (у нашој верзији седам) служавки изводи цео комад и осамнаест карактера - објашњава Бојана Стефановић. - Тако, моја слушкиња игра њих пет, представљајући комад. Врло занимљиво и инспиративно, али и захтевно у раду.

о Жанровски је одређено као комична мелодрама?

- У последње време је тенденција да се разбијају неке стриктне жанровске одреднице. Биће то једна разноврсна представа, могу да кажем чак и позоришна сензација. Цео ансамбл, све време, на лицу места и у пар секунди мења карактере и костиме. Има и музике у свим тим комичким и мелодрамским елементима. Наравно, ту је и дивна љубавна прича коју сви памтимо из романа Џејн Остин. Заиста, свеокупан доживљај.

о Иза себе имате дуг стаж у музичком театру, већ две деценије сте спољни сарадник Позоришта на Теразијама?

- Подједнако се лепо осећам на Теразијама као и у својој матичној кући. То искуство у овом процесу ми је веома значило јер имамо фантастичног композитора Драшка Аџића који је направио врхунске сонгове, у свом аранжманском развоју и интензитету могу да се мере са Вест Ендом или Бродвејом. Направио је узбудљиву музичку конструкцију за нашу најлепшу поезију и стихове Лазе Костића, Десанке Мексимовић, Дучића, Шантића...

фото "Мадленијанум"

о Са толико трансформација и пресвлачења, чини се да ће представа бити у фуриозном, готово водвиљском ритму?

- Британци и њихово позориште чувено је по прецизности, брзини и добро увежбаној лакоћи. Све делује да се тог тренутка дешава, а захтева озбиљну и континуирану припрему. Догађа се да у току једне сцене, чак у току једног монолога, изменим три лика! Није толико физички захтевно, колико у концентрацији. Паралелно морате да мислите који костим вам стоји на левој руци,а на десној шешир, шта пребацујете у ком тренутку и на коју страну се окрећете и како све то да повежете. Готово жонглерски и зато прави изазов.

о Премијерно ћете бити у улози преводиоца. Откуд тај додатни напор у овако захтевној представи?

- Моја мама је била преводилац енглеског језика и књижевности, углавном текстова везаних за економију. Али, њена прва и вечита љубав је позориште. Одрасла сам у кући у којој су чак и уџбеници ФДУ из седамдесетих били саставни део библиотеке. За свој магистарски рад превела је "Осврни се у гневу" Џона Озборна. Говорим и читам енглески откад знам за себе, већ сам преправљала неке комаде. Понекад мале, ситне ствари нису добро позоришно преведене. Понудила сам редитељу помоћ, он је прихватио, а ја сам радила са великим задовољством. Поједине комаде преводим и за своју душу, па никад се не зна...

о За вашу биографију могло би се рекли да је срећна, одмах по дипломирању примљени сте у стални ангажман?

- Да, два месеца по завршетку студија. Стицај је срећних околности, али и другачијих времена. Нисам једина, мој друг са класе Ненад Стојменовић, примљен је у исто време. Могу да захвалим и паметним саветима старијих колега. Ускочила сам у представу "Вирус" Синише Ковачевића и на дипломску представу позвала Љиљану Благојевић. Предложила ми је да зовнем и Љубивоја Тадића с којим сам играла у Синишиној представи. Подсетила ме је да је он управник Народног позоришта и да је добра прилика да ме види на дипломском. Захвална сам јој на савету, јер ми то не би пало на памет. Љуба је погледао представу и убрзо ме позвао да постанем члан куће.

фото "Мадленијанум"

о За ове две деценије имали сте много занимљивих улога, постоји ли нека коју посебно издвајате?

- Сама чињеница да од почетка, 2002. године, играм у представи "Велика драма" - чини је посебном. У нашем позоришном животу је истински феномен, својим квалитетом и лепотом заслужила је такво трајање. Играм Хелгу Хофман у алтернацији са колегиноцом са класе Соњом Колачарић. Сцене су маестрално написане а реплике, некако, играју саме себе и то са малим бројем речи. Кад изађем да играм Хелгу она, једноставно, живи на сцени.

о У међувремену, глумац се и професионално и приватно мења. Шта сте све "пропустили" кроз себе од премијере до данас?

- Мени је "Велика драма" мерна јединица на неке животне кораке и потезе. Имала сам 22 године када је била премијера, а ускоро пуним 45. Било је много животних промена и изазова, лепих и мање лепих ствари. Добила сам двоје деце, остварила породични живот, дошло је сазревање, па и старење. Сваком колеги бих пожелела да има представу кроз коју може да сагледава и свој живот и своју каријеру. Сада другачије осећам сваки дамар сваке реплике, могу да измерим и неки свој глумачки напредак.

о Већ двадесет година траје и "антрфиле" ваше каријере, синхронизација цртаних филмова и реклама. Колико је то, осим у комерцијалном смислу, искуствено важно?

- Изузетно. Глумачки рад испред микрофона је инспиративан и ко год је у прилици треба да искористи да освоји још један мали глумачки занат. Заиста уживам у томе, још од 2001. Једна је добра школа, у изузетној брзини. Ограниченим глумачким средствима морате да донесете суштину и неретко да се уклопите у нешто што већ постоји. Фантастична је школа и добар тренинг за сваког глумца.

о Да ли су ваша деца била у забуни кад чују ваш глас у цртаћу?

- Ћерка сада обично препознаје моју сестру Иву. У смислу адвертајзинга мој глас се чешће чује у рекламним блоковима. Супруг се понекад шали како ме слуша у кући по цео дан, а још мора и са телевизора. Деца ме препознају, чак су се и сама опробала у неколико рекламама. Нису били лоши, звали су их поново. Сину је било занимљиво више из финансијских разлога, а ћерка се баш радује кад добије пунуду за синхронизацију.

о Нешто "млађа" од Хелге је ваша Пуслица у мјузиклу "Неки то воле вруће" на Теразијама, коју играте још од 2007. године?

- То је велика радост! Вештина, таленат и мукотрпни рад да би се направио мјузикл је нешто посебно. Уз све ове предуслове,осећате и велико задовољство на сцени. Сваки пут кад играм, пре свега са Булетом и Радетом, уживам. Аплауз после извођења личи на концерте рок звезда. У публици се деси "урлик", посебно кад Буле почне да трчи у штиклама низ степенице. Његова вештина, уз дупли салто преко кревета, изазове одушевљење. Просто вас "одува" та радост публике.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације