ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА СРПСКОГ КУЛТУРНОГ ДРУШРТВА "ПРОСВЈЕТА": Живот уз прогоне и забране

"Просвјета" је била и забрањивана и одузимали су јој имовину, а данас је приоритет изградња културног центра у Загребу.

Фото: Н.Б.

Српско културно друштво „Просвјета“ у Хрватској прославља осамдесету годишњицу постојања, као кровна културна организација Срба у Хрватској, са 2800 чланова који делују у 58 пододбора. Од 18. новембра 1944. када је основана у згради глинског хотела Касина почиње „Просвјета“ пролази дуги пут, често и драматичан, пун неизвесности, да би данас деловала у много бољим условима када се отварају бројни српски културни центри у целој земљи. Историја „Просвјете“ заправо показује и историју Срба у Хрватској, борбу за зашиту свог језика и писма, своје имовине, да би данас био циљ довршити велики пројект Српског културног центра у самом центру Загреба, као места где ће и „Просвјета“ и многе друге српске организације у Хрватској моћи представити културно стваралаштво из прошлости и у данашњим временима.

„Културни центар у Загребу неће бити резервисан само за српске организације, него ће бити место које окупља све који делују у култури. Уосталом, „Просвјета“ је увек била отворена свима, не само Србима па је то сада пројект данашње генерације који ће бити остављен новим, које долазе“, каже др. Душко Љуштина, потпредседник „Просвјете“.

„Сада кад је прошло 80 година од оснивања, можемо рећи да је "Просвјета" испунила своју мисију и задатак да се брине о култури и образовању, традицији Срба у Хрватској, унаточ многим неповољним околностима“, истиче други потпредседник др. Синиша Таталовић, подсећајући на седамдесете године прошлог века када је била забрањена и деведесете године када се обнављао рад у неповољним околностима. „Тих година схватили смо да је „Просвјета“ не само најстарија организација Срба у Хрватској са континуитетом, јасно уз прекид, него и организација која због традиције и укоријењености у наш народ у Хрватској има шансу не само да се обнови него да се развија као једна од централних организација наше заједнице“, каже Таталовић. 

А историја „Просвјете“ показује кроз на какве су све тешкоће и препреке пролазили Срби у Хрватској, посебно седамдесетих и деведесетих година прошлог века. У време маспока хрватски националисти упирали су прст у „Просвјету“, желећи приказати да делује на линији српског национализма, били су „сумњиви“ сви српски интелектуалци у Хрватској који су деловали у склопу друштва. Драматичну судбину „Просвјета“ је доживела и деведесетих година, када су многе чланове прозивали да су „четници“, а делатност је била забрањена. Деведесетих година просторије „Просвјете“ биле су на удару напада молотовљевим коктелима, а тадашњи председник друштва Душан Старевић из Бенковца није могао учествовати у доношењу одлука.

Тада се наравно није спомињало да је у време Другог светског рата, пре него што је „Просвјета“ основана, био активан Српски клуб већника ЗАВНОХ-а који је Србима обезбедио равноправност и једнакост са хрватским народом. Прошлост је била обрисана сунђером, као што је оснивања издавачке књижаре и формирање Музеја Срба у Хрватској, библиотеке и архива. а Станко Кораћ уредио је тих деведесетих година Споменицу Српског културног друштва, због које власт забрањује „Просвјети“.

И када је изгледало да „Просвјета“ коју су до тада водили Раде Прибичевић, Станко Ћаница Опачић, Душко Брчић, Бранислав Ћелап и други више неће деловати, обновљена је 1992. и за председника је био изабран Велимир Секулић, али следи одузимање имовине. У време Слободана Узелца „Просвјета“ оснива бројне пододборе, а часопис „Просвјета“ је обновљен 1994. године. Од тада је раширена издавачка делатност, а друштво је било нарочито ангажовано на заштити културног блага и организацији образовања на српском језику и ћирилици.

Дуго је трајала борба да се одузета имовина врати, а недавно је окончана правна битка за поврат земљишта у Загребу где је завршена прва фаза културног центра, где је и галерија „Просвјете“. Издавачка делатност је врло разграната па је објављено неколико стотина наслова за што су између осталих заслужни Чедомир Вишњић, Синиша Таталовић, а у прошлости и Милорад Новаковић, Јован Мирић и многи други. Од 1996. године организује се и „Љетна школа српског језика и културе за ученике основних школа“. Уз часопис „Просвјета“ излази и „Бијела пчела“ намењен ученицима из редова српске мањине, а штампан је и уџбеник српског језика намењен ученицима из редова Срба у Хрватској. Обновљена је и централна библиотека Срба у Хрватској, а СКД „Просвјета“ редовито обележава дан свога заштитника, св. Саве. Данас „Просвјету“ води Миле Радовић, али има и велику подршку политике, пре свега Српског народног већа на чијем је челу Милорад Пуповац. Пододбори делују у свим срединама у Хрватској, од Нове Градишке до Бјеловара, од Вуковара до Скрадина.

„Данас у оквиру "Просвјете" реализујемо низ програма и заједно са другим српским организацијама, посебно са СНВ-ом, чинимо снажну базу која је сада тако добро организована да гарантује да ћемо у будућности као друштво и као заједница моћи опстати на овим просторима развијајући свој идентитет и програме прилагођене новом времену“, поручује Синиша Таталовић. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације