СЛАВНИ РУСКИ ПИЈАНИСТА НА КОЛАРЦУ: Николај Лугански - Радујем се сваком сусрету са Београдском филхармонијом
СТАРИ знанац београдске публике и стари пријатељ Београдске филхармоније, врсни руски пијаниста овенчан титулом "принц клавира" - Николај Лугански, овог петка са филхармоничарима на Коларцу наступа под вођством свог честог сарадника и сународника, маестра Станислава Кочановског.
Н. Скендерија
Овај ће гостујући двојац са нашим музичарима представити по свему необичан програм, и уприличити својеврсни "повратак отписаних", дела која су потврду и успешна извођења доживела тек много након премијере.
Описиван од зналаца као најреволуционарнији и најспектакуларнији извођач, пијаниста изузетне дубине и свестраности, Лугански са Филхармонијом изводи Клавирски концерт бр. 1 Јоханеса Брамса. То велико дело које је композитор писао скоро пет година, имало је низ неуспешних премијера што је за тад младог аутора представљало снажну трауму. Тек после више од две деценије успело је да превазиђе своју лошу репутацију, да би данас постало стални део концертних репертоара.
- Свирао сам од своје 26-27. године много пута овај концерт, који је по свему неуобичајен за Брамса, композитора који апсолутно држи своје емоције под контролом, увек - осим у овом концерту, који доживљавам као најекстравертније Брамсово дело. Осим тога, ово је права симфонија са клавиром, за разлику од клавирских концерата који се могу свирати и у пратњи мањих састава, овде је оркестар једнако важан - каже, за "Новости", Лугански, који је због тога још срећнији што ће ово посебно дело извести управо у овом саставу, са диригентом са којим пријатељује и дели сцену деценијама, и са оркестром који је изузетно усвиран и одише особеном енергијом.
- Баш као што Кочановски, иако мој сународник и човек словенске крви и духа, поседује изузетан музички ум и невероватну дисциплину (по дефиницији али и у пракси, примеренију и чешћу међу северноевропским музичарима), тако су ме и београдски филхармоничари, тај дивни оркестар словенске топлине, одушевили својом увежбаношћу - не крије славни гост, који је оркестар чуо на проби једног од најтежих симфонијских дела, Брукнерове Симфоније у де-молу. И тој је, такозваној Нултој симфонији, коју је аутор (због злурадих коментара извесног диригента) прецртао на попису својих дела, требало више од пола века да буде објављена, и по први пут изведена.
Најбољи из Москве у Београду
- МАРТА 1995. одржан је мој први реситал на Коларцу, у оквиру циклуса класе Дорењски, тако да сам у вашу земљу први пут дошао заједно са најбољим колегама из класе: Нерсесјан, Штаркман, Мацујев, Писаревц - памти Лугански почетке сарадње са Тасовцем, и додаје: - Било је то дивно окупљање другара са московског конзерваторијума, сећам се да је и плакат за концерт изгледао сјајно, а као и увек у Београду уживали смо у мноштву предивне хране, пића, непоновљиво топлој атмосфери...
Од последњих година протеклог столећа, Лугански ниже лепе успомене са својих наступа и боравака у Београду, а било их је десетак, како вели - од тога половина реситала, и исто толико наступа са Београдском филхармонијом, у коју је први пут позван захваљујући свом бившем колеги и непрежаљеном директору директору Београдске филхармоније, прерано преминулом Ивану Тасовцу.
- Упознао сам га још у Москви, Иван је био део генерације која је претходила мојој на московском Конзерваторијуму Чајковски, такође ученик Сергеја Дорењског - открива Лугански, сећајући се почетака великог пријатељства са популарним Тасом, са којим наставља да пријатељује кроз заједничко музицирање са оркестром, којем је Тасовац посветио огроман део своје каријере, животне енергије, јединственог дара и љубави.
Препоручујемо
ДРВО- ОД ЗЕМЉЕ ДО НЕБА: Самостална Поставка професора Душана Петровића и Музеју "Цептер"
31. 03. 2026. у 20:00
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"Падају бомбе, бомбардују Југославију, а Аркан ме зове да радимо посао - 6 месеци СВЕ ПЛАЋЕНО"
"ЈА СЕ сећам Цеце када сам био на илиџанском фестивалу. Она је већ са 14 година почела да пева, али ово је био њен први већи јавни наступ. Баш је добро певала, као и данас."
31. 03. 2026. у 09:24
ГОРАН ИВАНИШЕВИЋ "САХРАНИО" НОВАКА! Ђоковић није психички најјачи, нити има најбољи ритерн! (ВИДЕО)
Најновије вести из тениса тичу Горана Иванишевића. Новак Ђоковић је био једна од тема којом се бавио Хрват, бивши Нолетов тренер.
30. 03. 2026. у 13:20
ЖЕЉКО МИТРОВИЋ ПОКРАДЕН: "Позната водитељка му узела 50. 000 евра - следи отказ!"
ЦРНОГОРСКИ водитељ Божо Добриша изненадио је тврдњама да је позната водитељка "Пинка" наводно покрала Жељка Митровића 50.000 евра и да јој следи отказ.
30. 03. 2026. у 11:35
КАКО ТО? Најсрећнија земља света, а стопа самоубистава велика
ДЕВЕТИ пут заредом на врху листе, али има "али"...
30. 03. 2026. у 08:05
КАКО ЋЕ СЕ ЗВАТИ ЋЕРКА ДЕЕ ЂУРЂЕВИЋ? Колегиница открила - прелепо име грчког порекла
ЋЕРКА Дее Ђурђевић носиће грчко име...
30. 03. 2026. у 09:11
НОВАК ЂОКОВИЋ СТИГАО У САРАЈЕВО, ДОШАО ДА НАВИЈА ЗА БОСНУ! Невероватна сцена...
Најновије вести из тениса тичу се и - фудбала. Новак Ђоковић се за то побринуо.
30. 03. 2026. у 19:18
ВУЧИЋ РАСТУРИО МИЛАНОВИЋА! Председник Србије га размонтирао у парампарчад
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић изјавио је данас да подржава одлуку председника Хрватске Зорана Милановића да откаже скуп Брдо Бриони у мају јер му, како је истакао, тамо није место, као и да му је много важније да оде и положи цвет у Јасеновцу.
30. 03. 2026. у 18:31 >> 18:44
ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)
ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.
24. 03. 2026. у 20:17
ВИЛИЈАМ МОНТГОМЕРИ: "Кад смо бомбардовали Србију, нисмо имали дозволу за прелет преко Хрватске - Туђман није знао! Подела КиМ једини излаз"
НЕДАВНО је обележена 27. годишњица од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.
30. 03. 2026. у 20:11
Најновије из рубрике
ДРВО- ОД ЗЕМЉЕ ДО НЕБА: Самостална Поставка професора Душана Петровића и Музеју "Цептер"
СКУЛПТУРЕ од различитих врста дрвета - секвоје, храста, букве, граба и кедра, камена метаморфног шкриљца, поцинкованог лима и горског кристала, чине изложбу вајара Душана Петровића, професора Факултета ликовних уметности, која ће у четвртак, 2. априла у 19 часова бити отворена у Музеју "Цептер".
31. 03. 2026. у 20:00
ОД БАБА ЗЛАТИНЕ КУЋЕ, ДО СВЕТСКЕ КЛАСИКЕ: Како је Бора Станковић пре века и по упалио фењер који и данас осветљава поноре наше душе
НА данашњи дан, пре тачно 150 година, у срцу Врања рођен је Борисав Бора Станковић — књижевни маг који је један специфичан, затворен свет са југа Србије уздигао до универзалних висина светске књижевности.
31. 03. 2026. у 18:00
ОД СНА ДО НОВОГ БЕОГРАДА: Нове поставке у Ликовној галерији и Аргету, Културног центра Београда
У ЛИКОВНОЈ галерији и Галерији Артгет КЦБ, у четвртак, 2. април, у 19 часова, биће отворене две изложбе "Сан" Милана Антића, чији је кустос Маја Ћирић и "Непостојани предели" Раца Булатовића, која припада циклуси "Из Центра", аутора концепта и кустоса Дуње Бркић.
31. 03. 2026. у 17:07
ЧОВЕК СА ПОСЕБНОМ ЗЕБЊОМ И ЉУБАВЉУ ЗА СВОЈ НАРОД: У Матици српској одржана комеморација у знак сећања на академика Мира Вуксановића
НА комеморативном скупу у Матици српској, јуче су се од књижевника и академика, Мира Вуксановића, који је преминуо 6. фебруара у Новом Саду а сахрањен 11. фебруара у његовој родној, Крњој Јели код Шавника, опростили, поред породице и бројних пријатеља и поштовалаца, његови најближи дугогодишњи сарадници и пријатељи, проф др Драган Станић, др Славко Гордић, др Мате Пижурица, др Марко Недић и Селимир Радуловић.
31. 03. 2026. у 16:51
ЕВРОПСКИ ПЛЕС НА РИМСКОМ ВИМИНАЦИЈУМУ: Археолошки институт једина институција ван ЕУ у пројекту Dancing Histor(y)ies
АРХЕОЛОШКИ институт у Београду био је у протекле две године једина институција ван Европске уније која је учествовала у пројекту Dancing Histor(y)ies, повезивања заједница и културног наслеђа кроз плес, саопштено је из ове угледне научне институције поводом окончања овог великог подухвата реализованог у оквиру програма Креативна Европа пројекат окупља 12 партнера из 10 европских земаља.
31. 03. 2026. у 16:39
Коментари (0)