СЛАВНИ РУСКИ ПИЈАНИСТА НА КОЛАРЦУ: Николај Лугански - Радујем се сваком сусрету са Београдском филхармонијом

СТАРИ знанац београдске публике и стари пријатељ Београдске филхармоније, врсни руски пијаниста овенчан титулом "принц клавира" - Николај Лугански, овог петка са филхармоничарима на Коларцу наступа под вођством свог честог сарадника и сународника, маестра Станислава Кочановског.

Н. Скендерија

Овај ће гостујући двојац са нашим музичарима представити по свему необичан програм, и уприличити својеврсни "повратак отписаних", дела која су потврду и успешна извођења доживела тек много након премијере.

Описиван од зналаца као најреволуционарнији и најспектакуларнији извођач, пијаниста изузетне дубине и свестраности, Лугански са Филхармонијом изводи Клавирски концерт бр. 1 Јоханеса Брамса. То велико дело које је композитор писао скоро пет година, имало је низ неуспешних премијера што је за тад младог аутора представљало снажну трауму. Тек после више од две деценије успело је да превазиђе своју лошу репутацију, да би данас постало стални део концертних репертоара.

- Свирао сам од своје 26-27. године много пута овај концерт, који је по свему неуобичајен за Брамса, композитора који апсолутно држи своје емоције под контролом, увек - осим у овом концерту, који доживљавам као најекстравертније Брамсово дело. Осим тога, ово је права симфонија са клавиром, за разлику од клавирских концерата који се могу свирати и у пратњи мањих састава, овде је оркестар једнако важан - каже, за "Новости", Лугански, који је због тога још срећнији што ће ово посебно дело извести управо у овом саставу, са диригентом са којим пријатељује и дели сцену деценијама, и са оркестром који је изузетно усвиран и одише особеном енергијом.

- Баш као што Кочановски, иако мој сународник и човек словенске крви и духа, поседује изузетан музички ум и невероватну дисциплину (по дефиницији али и у пракси, примеренију и чешћу међу северноевропским музичарима), тако су ме и београдски филхармоничари, тај дивни оркестар словенске топлине, одушевили својом увежбаношћу - не крије славни гост, који је оркестар чуо на проби једног од најтежих симфонијских дела, Брукнерове Симфоније у де-молу. И тој је, такозваној Нултој симфонији, коју је аутор (због злурадих коментара извесног диригента) прецртао на попису својих дела, требало више од пола века да буде објављена, и по први пут изведена.

Од последњих година протеклог столећа, Лугански ниже лепе успомене са својих наступа и боравака у Београду, а било их је десетак, како вели - од тога половина реситала, и исто толико наступа са Београдском филхармонијом, у коју је први пут позван захваљујући свом бившем колеги и непрежаљеном директору директору Београдске филхармоније, прерано преминулом Ивану Тасовцу.

- Упознао сам га још у Москви, Иван је био део генерације која је претходила мојој на московском Конзерваторијуму Чајковски, такође ученик Сергеја Дорењског - открива Лугански, сећајући се почетака великог пријатељства са популарним Тасом, са којим наставља да пријатељује кроз заједничко музицирање са оркестром, којем је Тасовац посветио огроман део своје каријере, животне енергије, јединственог дара и љубави.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације