РЕМБРАНТОМ ЗАТВОРИО КРУГ: У књизи "Пиета" сумирана заоставштина Боривоја Адашевића
КЊИГА "Пиета" Боривоја Адашевића, у издању Креативно-едукативног центра "Арт бокс", из Новог Сада, обухвата књижевну заоставштину овог, прерано преминулог, писца.
У њој се налази оно што је после његове смрти, 2019. године, пронађено у меморији Адашевићевог таблета, као и на УСБ меморији, у његовом џепу, у тренутку смрти. Осим поезије, кратких прича, недовршених рукописа и прозних записа са "Фејсбука", ту је и једна радио-драма, као и два несвршена драмска текста.
Ипак, књига почиње причама и писмима послатим тадашњој девојци из ЈНА. Ово нису класична љубавна писма, већ размишљања о свету, људима, страху, смрти, односно како у поговору каже Сандра Урбан, која је приредила књигу, "нека врста интимне, егзистенцијалистичке прозе у епистоларној форми".
"ЖАМОР" У ОСАМНАЕСТОЈ
У ПРВОМ делу књиге налази се и прича "Жамор на плочнику", коју је написао са 18 година. Будући да су у збирци заступљене и приповетке написане две деценије касније, читалац може да прати ауторов развој и сазревање.
Адашевић је војску служио у Новом Саду, у изузетно тешком животном периоду када му је преминуо отац, што се у писмима и причама осећа. Из грађе објављене у том периоду, познаваоци његовог опуса препознаће детаље које ће касније користити у изванредној, последњој причи "Извештаји Хане Моравец", али и другима - "Досије 64", "Одисеј у каникули" и "Последње путовање Изадора Пала", све из збирке "Из спискова прећутаних ствари".
У почетном делу је и "Пиета", по којој је цела збирка добила име - први значајнији ауторов прозни текст. "Пиета" је заправо проистекла из једног броја писама, које је Адашевић спојио у прозу. Све то пуне три деценије чувала је његова ондашња девојка, а садашња библиотекарка Народне библиотеке Пожега, Јасминка Јасна Лаловић.
Пишући о "Пиети", Сандра Урбан у белешкама на крају књиге наводи да је реч о "озбиљном тексту, састављеном од тридесет нумерисаних прозних фрагмената, лирски интонираних и два у облику писама на крају." "Пиета" почиње реченицом: "Данас сам расправљао о сликарству. Дуго сам причао о Рембранту." Ваља рећи да је последње што је Адашевић написао, у оквиру "Извештаја о Хани Моравец", управо фрагмент с описом Рембрантове слике "Скидање с крста". Овај део додао је накнадно, у већ написану причу. Као да је нешто предосетио, па је истим мотивом којим је започео своју списатељску каријеру, уједно и завршио.
Боривоје Адашевић преминуо је 15. јануара 2019, у Пожеги. Објавио је два романа, четири збирке прича (од којих су две објављене постхумно) и прозу у многим зборницима и антологијама.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (0)