Култура

ОБУЗДАВАЊЕ ОКЕНА У 111 СЛИКА: Академик Тодор Стевановић у Галерији РТС представља дела из различитих циклуса и периода

М.Краљ

17. 12. 2024. у 17:46

ПРЕ тачно пола века, 1974. године, боравећи студијски на крајњем северу Данске, академик Тодор Стевановић је извео перформанс у коме је заустављао океан. А од уторка, 17. децембра, у галерији РТС, овај наш ликовни ветеран показаће како се обуздава океан и то на чак 111 радова на платну!

ОБУЗДАВАЊЕ ОКЕНА У 111 СЛИКА: Академик Тодор Стевановић у Галерији РТС представља дела из различитих циклуса и периода

Поставку која ће бити отворена у 19 часова, чиниће још и радови из циклуса "Пећина“, који указује на извориште, а премијено су приказани још давне 1993. На изложби је и група дела , под заједничким именом "Тачка - Круг", представљених својевремено у Дому војске Србије, али поставци "Генеза" у КЦ „Лаза Костић“ у Сомбору. Сегмент ЕХО посвећен је Тодоровим прозним, филозофско-научним текстовима. Коаутори изложбе назване "Океан- Ехо- Тодор" су проф. др Јерко Денегри и Милица Вићић и сам Стевановић, а на свечаномм отварању говориће проф. др Миливоје Павловић, председник Савета за ликовно стваралаштво РТС-а.

-За мене је, морам одмах рећи, једно велико изненађење ова изложба- истиче професор Денегри. - Ми сви знамо неке основне биографске податке о Тодору Стевановићу. Он је реномирани уметник, најзад члан је Српске академије наука и уметности што је знак признања друштва према његовом опусу. Међутим, у последње време ретко је излагао и морам да кажем да сам ја, који пратим колико толико ликовни живот, изненађен и запањен управо овом изложбом која представља сигурно једну важну карику не само у његовом опусу него и данашњем српском сликарству.

А оно што је општепознато о Тодору Стевановићу је да се родио 9. марта 1937. у Залужњу, код Лесковца. Завршио је студије сликарства у класи Ђорђа Андрејевића Куна и магистрирао код Недељка Гвозденовића на Академији ликовних уметности у Београду. Бави се сликарство, али и цртежом, графиком, филмом, керамиком, мозаиком, алтернативама слободног медија, ликовном критиком, теоријом уметности, филозофијом и књижевношћу. Самостално излаже још од 1956. и учествује на ликовним смотрама код нас и у иностранству. Био је представник Југославије на Венецијанском бијеналу 1999, а дела му се чувају и излажу у Народном музеју Србије, Музеју савремене уметности, Музеју града Београда и у многим музејско-галеријским установама у некадашњој Југославији, као и у Енглеској, Данској, Холандији, Белгији, Шпанији, Канарским острвима, Аустралији, Јужној Америци, Сједињеним Америчким Државама, Канади, Аустрији, Шведској, Русији. Номинован је за КYОTO награду 2010. године у области уметности и филозофије. За дописног члана САНУ изабран је од 2003, а за редовног 2012. године.

Галерија као пећина

КАДА је у Дому војске Србије,1993. године, први пут представио „Пећину“, радовима је облепио зидове, подове, плафон. Галерију је дословно претворио у пећину.
-Циклус „Пећина“ указује на извориште креативности – пише у каталогу. - Прапостојбина уметничког учинка, плошна и дводимензионална анимира се у уму посетиоца и сачињава корелацију три важна елемента - уметника, уметничког дела и посматрача уметничког дела.

Један део ове актуелне постваке Тодор је назвао „Генеза“, а порофесор Денегри, о томе каже:

-Кад поставите себи питање генеза чега, порекло чега, начин чега, могло би се рећи генеза слике, како слика настаје од чега је слика састављена. Најчешће се може констатовати њена материјална чињеница, значи једна дводимензионална површина на којој је изведена једна интервенција сликарског медија, метјеа. У овом случају можете видети један идеалан круг. Идеална форма круга, која је изведена ја бих рекао слободном руком, немам осећај да је изведена шестаром. Круг је сам по себи једна идеална форма, један велики симбол тако да је истовремено то једна слика која је урађена са најминималнијим средствима који се могу замислити, значи само површина на којој се налази само једна форма, што је врло радикално поимање сликарског метјеа и сликарске дисциплине, а са друге стране један сложени симбол идеалне форме великог симболичког значења тако да је на неки начин испоштовано са најминималнијим средствима изразити један комплексан ликовни и филозофски садржај као што ова дела у себи носе.

Када је у питању део изложбе у којој је 111 уздужних слика.чија тема је непрегледно океанско прлаветнило, Милица Вићић, у тексту каталога, истиче:
-Океан можемо посматрати као знак слободе али и непрегледности, симбиозу лепоте и страха, смелости и језе. Регенеративно метафизичко искуство које шири видике и буди енергију. Кад се човек сусретне са таквом силом природе не зна како да реагује и шта са тиме да чини. Лавина емоција, бујица која нас преплављује као талас коме се не назире крај. Све се претвара у један велики континуум вртлога емоција у ком схваташ да си јединка, честица, тачка, талас овог универзума - ти сам/а, али и део свега што те окружује. Бивствујеш за себе, али и за другог, и све око себе.

Ехо одрастања у Залужњу

ВАЖНА компонента кроз коју тумачимо Тодорову интерференцију између њега, публике и дела је ауторово детињство. Одрастање у Залужњу је етапа која има великог утицаја на Тодоров уметнички позив. Можемо рећи да је порив осетио баш у то рано доба проведено у природи, са родитељима, окружен органским праелементима есенцијалним за обликовање човека. Ехо је одраз тога доба - тврди у каталогу Милица Вићић, пишући о делу изложбе који спаја Тодорове текстове и размишљања са визуелнимизгледом речи и реченица.

Тај силни и неукротиви океан, како примећује Вићићева, Тодор је на овој изложби не само обуздао, већ и наново пробудио:
-Плава боја нам помаже да се ослободимо могућих узрујавајућих мисли и осећања, пружа нам спокој и искрено нам указује на бесконачно уверење да смо ми део универзума и универзум сам. У океан је увезана концепција времена. Вечност, а опет време које се не осећа као да протиче док смо у присуству ових радова. У зависности од расположења океан буди различита стања, попут сете, носталгије, меланхолије, али и самозадовољности, безбрижног лелујања, душевног склада. Увиђамо да је моћ Тодоровог океана у томе што је свеукупан и свесадржајан, открива нам истину коју сагледавамо очима, али и срцима- закључује Милица Вићић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

Друштво

0 13

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбал

0 11

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16