МАЈМУНИ У НОВОЈ ОДИСЕЈИ: Изложба скулптура и слика Јелене Божовић Ђорђевић и Стефана Станковића Перића

КАДА су прикази мајмуна у уметности у питању, најчешћа асоцијација је серијал слика у којима им је наш великан Мића Поповић, дао посебну улогу, али и почетне секвенце чувеног филма Стенлија Кјубрика "Одисеја у свемиру 2001.", уз звуке Рихарада Штрауса, и његове симфонијске поеме "Тако је говорио Заратустра".

Буги - вуги, Стефана Станковића Перића, Фото промо

Као архетипски симбол лукавости и покварености, али и урбане културе и субкултуре, као и опште друштвене декаденције, мајмуни су се управо појавили као главни мотив заједничке поставке скулптура и слика Јелене Божовић Ђорђевић и Стефана Станковића Перића. Изложва коју су назвали "Одисеја 2024", до среде 18. децембра, објединила је тако, кроз лик мајмуна, увек актуелна прича о егзистенцијализму, страстима и бизарностима глобалног друштва.

Сам назив изложбе, како примећује ликовни критичар Маја Живановић, упућује на критички глас уметника према друштвеној стварности, интерпретиран у прожимајућу серију од 18 слика и осам скулптура. А лајт мотив мајмуна је, како каже, својеврсна метафора девијантног друштва које "ништа не види, не чује и не говори".

Фото промо

- У артикулацији Јелене Божовић Ђорђевић гипсани патинирани мајмуни доминирају простором црним, сребрним и металик колорима, са "играчкама" (најчешћим) у виду пиштоља и боксерских рукавица, али и занимљивим поигравањима са симболиком јајета, као и мотивом кичастог балон-пса савременика Кунса- истиче Живановићева. - Јеленине експресивне скулптуре интригирају посматрача промишљеним визуелним и тактилним сензацијама занимљиве храпаве текстуре и различитих емоционалних стања, конкретизованих изразом лица или покрета портретисаних - од меланхолије и инертности, до пакости и цинизма. На тај начин показују грамзиву природу примитивизма у исконском облику. Неки од анималаца наглашених шака и стопала, су погледом у директној интеракцији са посматрачима, док други жмуре наводећи на размишљања о пасивној агресији.

Док је комплексност у једноставности, за Живановићеву, најбољи начин да се дефинишу наизглед наивне и баналне секвенце са акрилних слика Стефана Станковића Перића, у којима "коло воде" мајмуни у деликатној коресподенцији, апострофиране мимике, представљени у групама или индивидуално:

- Редукованим средствима и контрастираним монохроматским патернима, у жанр сценама сусрета уличних графита и комуникација, акцентоване жуте, плаве, црвене и пинк боје - владају злоба, досада, потиштеност али и знатижеља етикетираних. У другом плану, у већини композиција присутни су антиподи у виду бомби и пиштоља, али и сунца, звезда и прасића.

Препоручујемо

Култура

0 1

ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву

03. 01. 2026. у 14:53

Култура

0 1

СОПРАН СОЊА ШАРИЋ КОСОВАЦ О ТРАДИЦИОНАЛНОМ ИЗВОЂЕЊУ "СЛЕПОГ МИША" У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ: Раскош музичке комедије

30. 12. 2025. у 15:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације