МАЈМУНИ У НОВОЈ ОДИСЕЈИ: Изложба скулптура и слика Јелене Божовић Ђорђевић и Стефана Станковића Перића
КАДА су прикази мајмуна у уметности у питању, најчешћа асоцијација је серијал слика у којима им је наш великан Мића Поповић, дао посебну улогу, али и почетне секвенце чувеног филма Стенлија Кјубрика "Одисеја у свемиру 2001.", уз звуке Рихарада Штрауса, и његове симфонијске поеме "Тако је говорио Заратустра".
Буги - вуги, Стефана Станковића Перића, Фото промо
Као архетипски симбол лукавости и покварености, али и урбане културе и субкултуре, као и опште друштвене декаденције, мајмуни су се управо појавили као главни мотив заједничке поставке скулптура и слика Јелене Божовић Ђорђевић и Стефана Станковића Перића. Изложва коју су назвали "Одисеја 2024", до среде 18. децембра, објединила је тако, кроз лик мајмуна, увек актуелна прича о егзистенцијализму, страстима и бизарностима глобалног друштва.
Сам назив изложбе, како примећује ликовни критичар Маја Живановић, упућује на критички глас уметника према друштвеној стварности, интерпретиран у прожимајућу серију од 18 слика и осам скулптура. А лајт мотив мајмуна је, како каже, својеврсна метафора девијантног друштва које "ништа не види, не чује и не говори".
Фото промо
- У артикулацији Јелене Божовић Ђорђевић гипсани патинирани мајмуни доминирају простором црним, сребрним и металик колорима, са "играчкама" (најчешћим) у виду пиштоља и боксерских рукавица, али и занимљивим поигравањима са симболиком јајета, као и мотивом кичастог балон-пса савременика Кунса- истиче Живановићева. - Јеленине експресивне скулптуре интригирају посматрача промишљеним визуелним и тактилним сензацијама занимљиве храпаве текстуре и различитих емоционалних стања, конкретизованих изразом лица или покрета портретисаних - од меланхолије и инертности, до пакости и цинизма. На тај начин показују грамзиву природу примитивизма у исконском облику. Неки од анималаца наглашених шака и стопала, су погледом у директној интеракцији са посматрачима, док други жмуре наводећи на размишљања о пасивној агресији.
Део света око нас
Док је комплексност у једноставности, за Живановићеву, најбољи начин да се дефинишу наизглед наивне и баналне секвенце са акрилних слика Стефана Станковића Перића, у којима "коло воде" мајмуни у деликатној коресподенцији, апострофиране мимике, представљени у групама или индивидуално:
- Редукованим средствима и контрастираним монохроматским патернима, у жанр сценама сусрета уличних графита и комуникација, акцентоване жуте, плаве, црвене и пинк боје - владају злоба, досада, потиштеност али и знатижеља етикетираних. У другом плану, у већини композиција присутни су антиподи у виду бомби и пиштоља, али и сунца, звезда и прасића.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)