ЗАГЛЕДАН У ЗВЕЗДАНО НЕБО НАШЕ КЊИЖЕБНОСТИ: Будимиру Дубаку уручена награда Матице српске, установљена у част Црњанског

НЕПОСРЕДАН каква је и његова књижевност, Будимир Дубак писац из Црне Горе и лауреат књижевне награде „Бескрајни плави круг“ која му је јуче уручена у Матици српској у Новом Саду, рекао је да је почашћен признањем у знаку Милоша Црњанског, упутио је затим захвалност својим издавачима,жирију и најстаријој културној институцији српског народа, „која нас сабира већ два вијека.“

Бранислав Лучић

- Ово признање једнако су заслужили и српски писци у Црној Гори, који су се, заједно са својом Црквом и страдалним народом, борили против зла, оличеног у проклетом цару Дукљану - рекао је Дубак пошто му је Матичин председник Проф.др Драган Станић уручио награду за роман „Љетопис проклетога цара Дукљанина“ у издању СКЗ и КЗ СНВ Црне Горе(2024).

Црњански,подсетио је лаурет,насловио је прво поглавље „Сеоба”: „Бескрајни плави круг. У њему, звезда”. Главни јунак Вук Исакович, спремајући се на војну, „као да види, у висини, бескрајан, плави круг. И, у њему, звезду”.

- И ја сам загледан у звјездано небо српске књижевности, на коме посебно сјаји дјело Милоша Црњанског - казао је Дубак па наставак беседе посветио спонама Црњанског и Његоша.

У есеју „Његошев гроб” Црњански каже да је „Горски вијенац” песма „која би и када би сав наш народ изумро јасно и горостасно сачувала његов лик, међу народима, за сва времена”. Потом, Црњански описује припреме за ископавање Његошевих земних остатака, 1916. године, од стране аустроугарске војске, за коју каже да је „увек заударала гробарски и чије су униформе имале увек нечег гробарског”.

Уочио је Дубак и ове нити које спајају двојицу великана српске књижевности : Црњански замишља „Горски вијенац” као Извиискру, као извор српског језика и Поезије „што је потекао под ударцем из стене”.Његошева мелодија најсличнија је оном што сам назива „грмљава небесне музике”. И Црњански ствара нову мелодију српског језика, за коју Борислав Михајловић Михиз каже: „Мелодија тужна и блага, витка, елегична, лелујава, елегантна”.

Најзад, иако су мелодије Његоша и Црњанског различите, они су блиски по небо-земном виђењу човјека. Његошев човек је „бачен на бурну брежину”. Човек, као развијано зрнце праха, које мисли, и свесно је своје космичке сићушности, јавља се и у Црњанског.

- Блискост, кад је о поимању смрти ријеч, између највећег српског пјесника и највећег прозног писца, огледа се и у њиховом порицању смрти. Његош то чини у завршној строфи „Луче микрокозма”, славећи Христа као побједиоца смрти. Милош Црњански завршава „Другу књигу Сеоба” реченицом: „Смрти нема!” - навео је добитник награде „Бескрајни плави круг“.

Председник Матице српске проф.др Станић казао је да жири ове награде сваке године изузетно озбиљно прилази свом послу јер ово признање, Матица је установила 2019.године у спомен на Милоша Црњанског(1893-1977) да подсећа на величанствен књижевни опус овог писца.

По једногласној оцени жирија у саставу: проф. др Младен Шукало (председник ), проф. др Небојша Лазић, проф. др Мина Ђурић, доц. др Јелена Марићевић Балаћ и доц. др Горан Радоњић, Дубак у свом роману на савремен начин преиспитује и интерпретира српску културну традицију, истовремено је обогаћујући новим приповедачким поступцима.

Председник жирија проф.др Шукало рекао је да су у неколико месеци чланови жирија прочитали шездесет романа значајних аутора,те да су у ужи избор били уврштени и Бојан Савић Остојић („Време воде“), Срђан Ваљаревић („Наратор је коначно проговорио“) и Божидар Зејак („Зла долина“).

Непочинства нечастивога

У РОМАНУ „Љетопис проклетога цара Дукљана” описао сам и Његошево посмртно страдање, оличено у преметању и сељењу његових земних остатака, рушењу његове завјетне цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену и његовог гроба и аманета. То су непочинства нечастивога, који се од митолошких и историјских времена, до наше савремености јавља као проклети цар Дукљан.Позвао сам се на Црњанског, који је у „свирепој успомени из доба окупације” описао скрнављење Његошевог гроба 1916. године. - казао је Дубак.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације