КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Вера у поезију

Књижевна критика Слађане Илић

Фото: Приватна архива

1. Томислав Маринковић, "Шта о нама мисле анђели", Архипелаг, Београд

2. Душко Бабић "Пасја зима",

3. Мирослав Алексић "Бдење пингвина",
Кораци, Крагујевац

4. Ненад Шапоња, "Срећна вода", Прометеј, Нови Сад

5. Драган Марковић "Врсте људи"

6. Слободан Јовић "Брза пошта",
СКЗ, Београд: Народна библиотека "Стеван Раичковић" Кучево

7. Мато Уљаревић, "Прсти", "Суматра издаваштво", Шабац

Збирка поезије Душка Бабића "Пасја зима" (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Ново Сарајево) израз је егзистенцијалне тескобе, зебње човека баченог у дисхармоничну и антихуману савременост. Његов поглед је, из актуелног светског невремена, усмерен на утемељујућу прошлост.

Лирски субјект у збирци Мирослава Алексића "Бдење пингвина" ("Кораци", Крагујевац) уточиште налази само у повлашћености детињства у којем "још не постоји мисао о свету" која ће једном неминовно проистећи из онога што се види и чује. То је, дакле, могуће у исконској, детињој, повезаности с природом, у разумевању невиности биљног и животињског света чија емпатија је већа од људске, и у вечитом трагању за лепотом.

Да се та потреба увећава с протоком времена, насупрот прикупљеном, узалудном искуству, са кристалисањем посве јасних мисли које се могу трансформисати из страшног у лепо - од константне мисли о различитим појавима смрти, чији посао никада не остаје недовршен, па све до цветања руже, љубави и значаја сањарења, које је попут "серума против насиља песимизма", сведочи збирка поезије Томислава Маринковића "Шта о нама мисле анђели" ("Архипелаг", Беорад).

И док је та збирка песничка студија о смрти, збирка Ненада Шапоње "Срећна вода" ("Прометеј", Нови Сад 2024) песничка је студија о љубави. У њој уочавамо значај разлике на којој опстојавају светови и релације између женског и мушког. Лирски субјект управо у том простору - радости и припадања - остварује своје бивање и смисао. Ту је место сусрета воде и ватре. У хармоничности таквог сусрета лирски субјект успоставља континуитет, повезује се с прецима, живи и њихове животе.

И даље својевољно дистанциран од модерности и урбаности, сасвим саживљен с природом, посвећујући се стваралачки и хришћански малим стварима, призорима, бићима, људима маргине и мајци као централном бићу свог универзума, и универзума уопште, лирски субјект Слободана Јовића и у збирци "Брза пошта" (СКЗ, Београд: Народна библиотека "Стеван Раичковић" Кучево) настоји да смисао и утеху увек пронађе у језику. У њему се успоставља, и одржава, Божји поредак, у њему се потврђује координата сваке јединке.

Фото Промо

Фото Промо

Фото Промо

Само он је у стању да нам кроз песму саопштава сталност стваралачког принципа, али и рушилачког, о чему у раскошности звучења, значења и разноликих језичких експеримената сведочи књига Драгана Марковића "Врсте људи" (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево).

И Мато Уљаревић у својој збирци "Прсти" ("Суматра издаваштво", Шабац) показује спрегу речи и значења, слике ("Бродoви су маказе за воду / Жена је рупа за гледање /Крошња је небеска чарапа...") важност исконских веза захваљујући којима опстаје хуманизовани свет, упркос манифестној стварности која нема ништа ни са исконом, ни са Богом, о чему најбоље сведоче његови "Алгоритми", као и "Споро вријеме учитавања" у којима је очигледан иронијски отклон онога који размишља о томе као и о судбини слободе "која је / Само ријеч којом је / Цивилизација замијенила / Ријеч проститутка ("О херметичности").

Препоручујемо

Додатак Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Уметници на маргини

17. 12. 2024. у 07:45

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Страх од смрти

10. 12. 2024. у 09:00

Додатак Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Помилована давнина још траје

05. 12. 2024. у 08:10

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Женско и мушко

27. 11. 2024. у 06:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације