ОМРАЖЕНИ ШЕФ ПОЛИЦИЈЕ ГЛУМАЦ ПЛЕМЕНИТОГ ДУХА: Изложба посвећена Василију Пантелићу у Музеју Народног позоришта у Београду

ИГРАО је велике улоге у делима Шекспира, Молијера,Достојевског и других класика на сцени националног театра, али га је публика запамтила по једној: шефа београдске полиције у серији "Отписани"!

фото Принтскрин РТС

Да ли је томе допринела његова глумачка судбина, случајност или лична скромност, тек о овом уметнику се и поред бројних позоришних представа, серија и филмова, мало знало и за живота, а још мање петнаестак година после смрти. Зато изложба "Василије Пантелић - драмски уметник Народног позоришта" у Музеју националног театра, скида неправедно наталожене слојеве заборава.

- Пантелић је био члан Драме и мада је носио добар део репертоара, није постао првак куће - истиче Драгица Гаћеша, аутор изложбе. - Обично га памте по Крсти Мишићу из "Отписаних", док ретко ко зна да је више од 40 година играо у националном театру и да му је био изузетно посвећен.

фото Народно позориште у Београду

Василије Пантелић рођен је 4. априла 1922. године у Руми, где је и одрастао. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а глумачку каријеру почео у Књажевско-српском театру у време окупације 1941. године. По завршетку рата преселио се у Београд и прво студирао права, потом психологију. Истовремено, радио је хонорарно као спикер у Драмском програму Радио Београда, где су његов снажни бас и правилна дикција дошли до изражаја. Такође, похађао је часове у Драмском студију при Народном позоришту, што ће се претворити у његову велику љубав и професију: први наступ на сцени националног театра имао је у "Вечери" Скендера Куленовића 1948. године, у улози председника народних добара Омера Сабрића.

На филму је Пантелић дебитовао 1950. године у "Језеру" Лоле Ђукића. Од четрдесет улога на великом платну и у тридесет телевизијских драма и серија, најзначајније су оне у остварењима "Песма", "Потрага", "Госпођа министарка", "Ужичка република", "Битка на Неретви", "Крвава бајка", "Мајстор и Маргарита", "Слом".

фото Народно позориште у Београду

- Био је свестран, у педесетима је открио да има и сликарски дар - каже Гаћеша. - Волео је да слика мртву природу и пејзаже, посебно Косанчићев венац и стари Дорћол. Припремајући изложбу, посетила сам његову супругу (која у фебруару пуни 95 година), јер о Васи постоји веома мало материјала. Затекла сам изузетно богату, педантно сређену биографију. Неке фотографије из представа чак је и откупљивао. Све је слагао у албуме, направио књигу својих представа и премијера. Захваљујући његовој личној архиви имала сам мало посла.

У разговору са супругом Смиљом ауторка изложбе сазнала је и неке, мало познате, детаље из приватног живота.

- Занимљиво је да су се четрнаест година забављали! Васа је живео у истој згради, два спрата ниже, на Косанчићевом венцу. Попео се један дан, позвонио и рекао: "Ја бих да вас упознам". Тако је почела љубав. Знао је и да је пробуди у три ујутру с молбом да му позира, што би она стрпљиво чинила, понекад до поднева. Касно су се узели и нису имали деце. Иначе, Смиља никада није гледала Васине представе из првих редова - увек са треће галерије и са својим друштвом. Сазнала сам и да је изузетно волео Партизан: у младости је играо у овом клубу и постао почасни члан. Мало је познато и да је с Мијом Алексићем избегао стрељање у Крагујевцу... Дошли су из истог града, заједно учествовали и у емисији "Весело вече" Радио Београда, постали најбољи пријатељи.

фото Народно позориште у Београду

У оквиру изложбе (која је отворена до половине фебруара), посетиоци су у прилици да виде фотографије из Пантелићевих представа, личне предмете, слике које је деценијама стварао, па и признања која је освајао током каријере. За улогу адвоката Новаковића у представи "Госпођа Олга" добио је награду за најбољу мушку улогу на Стеријином позорју 1980. године, том ролом обележио је и 35 година уметничког рада. Исте године добио је и Седмојулску награду...

- Није се ни чим експонирао, па ни са признањима. Написао је и мемоаре, који никада нису објављени. Последњу представу на сцени матичног театра одиграо је 27. јуна 2001. године, тумачећи лик Федоренка у "Мајстору" Роналда Харвуда. И после пензионисања наставио је да игра на сцени Народног позоришта. Преминуо је 30. августа 2008. у Београду. Иако је Василије, по мишљењу критичара, најбољу улогу остварио као председник суда у ТВ драми "Нирнбершки епилог", публика га, ето, посебно памти по лику шефа београдске полиције у "Отписанима". За разлику од негативца Крсте Машића, Василије је био изузетно пријатан, благ и повучен човек који није волео публицитет...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације