ПОЗОРИШНО ЧИТАЊЕ ЗАБРАЊЕНЕ ПОЕМЕ: Представа "Марија Ручара" Хлеб театра сутра у Музеју примењене уметности
СЦЕНСКУ интерпретацију неправедно заборављеног дела надреалиста Душана Матића и Александра Вуча, инспирисану њиховом поемом "Марија Ручара", извешће Хлеб театар сутра у Музеју примењене уметности.
фото В.Нешић
Поема је изашла у Књижарници "Светлост" Лазара П. Вукићевића 1935. године, као прва књига из едиције "Поезија и критика". Али, још пре пуштања у продају била је забрањена, а неповезани примерци уништени...
Како се наводи, представа "Марија Ручара" жели и у садашњем времену да снажно проговори о положају жене, раднице, и тако постане снажан крик свих нас - у времену у коме је "најгласнији зов профита, а сурово експлоатисање људи, природе, земље, видљиво на сваком кораку". Кроз ову тему творци представе настоје да укажу на свакодневни живот у доба глобалног неолибералног капитализма, његових парадигми, политика, техника контроле, застрашивања, услова рада, миграцијских режима и демократије. Уосталом, како каже стих наших надреалиста, "у почетку борбе у беди гледају само беду, а не виде њену прекретничку страну".
фото Ј.Марковић
- "Марија Ручара" биће изведена као пратећи део изложбе о надреализму, јер је у њој реч о надреалистичким песницима - објашњава Сања Крсмановић Тасић, која потписује режију, драматургију и учествује у представи. - Играли смо је и у Музеју савремене уметности, па је одраз одличне сарадње између позоришта, независних трупа и музеја.
Све је врло узбудљиво, каже наша саговорница, у поеми која сведочи о великој неправди према једној радници, због које се на крају дешава и убиство.
- Реч је о аутентичном догађају. У Музеју савремене уметности био је и исечак из новина о овом случају. Мајка са двоје деце остављена је на улици пошто је добила отказ јер је узела неки картончић из фабричког дворишта, а надзорница ју је оптужила да је украла ко зна шта! Очајна, убила је надзорницу јер ју је неправедно оптужила и пријавила, а све због тога да би добила код надређених већи "рејтинг", данашњим речником речено. Наши надреалисти били су дирнути судбином жене (чије је право име Хелена Селуп) и написали поему коју је ондашњи режим забранио. Ипак, успели смо да дођемо до једног примерка и направимо представу. Иначе, све се дешавало у фабрици хартије "Милена Вапе", преко пута БИГЗ-а.
фото Из Споменице о прослави десетогодишњице од ударања темеља Фабрике хартије"
У представу су уметнути и текстови Александра Рангелова, Душана Васиљева, Лазе Лазаревића, Милана Драинаца, Станислава Шимића, Добрише Цесарића, Миливоја Ристића, као и малих огласа из 2021. године.
- Користили смо стихове из збирке "Поезија бунта и отпора", објављене још 1954. године. Уз то, пронашли смо и огласе људи који у наше време траже посао. На крају смо дали и наш мали допринос наводећи шта за нас, извођаче, значи доколица и не бити под притиском рада.
Хлеб театар основан је 2014. године и једна од њихових, до сада најпознатијих представа је монодрама Сање Крсмановић Тасић "О с(а)вести", есеј у покрету о Дади Вујасиновић.
- Увек се бавимо неким актуелним темама, последња коју смо урадили премијерно је изведена у децембру прошле године и зове се "Материна". Бави се темом мајчинства, бригом и кривицом мајки због одласка младих из земље. Уосталом, и мој син је у Америци - чујемо се већ девет година само преко "Вајбера". Направили смо и "Речи од камена", мјузикл о вршњачком насиљу. Такође, Хлеб театар и Удружење "Уметничка утопија" организује и фестивал "Дани Смиљане Мандукић". Ове године последња фестивалска представа биће 2. фебруара - "Жеља да се направи чврста историја завршиће се неуспехом" Игора Коруге, који је за њу добио Награду "Димитрије Парлић" Удружења балетских уметника Србије и биће му тог дана додељена.
У представи "Марија Ручара" играју Марта Келер, Југослав Хаџић, Данило Карапанџа и Сања Крсмановић Тасић. Музику је урадио Југослав Хаџић, а сценографију и костим потписује Хлеб театар.
Вођење кроз изложбу
ИЗВОЂЕЊУ представе Хлеб театра претходи вођење кроз изложбу "Задржано бекство надстварности: фотографија у београдском надреализму" ауторке Јелене Пераћ. Изложба је део манифестације "Активитет: 100 година надреализма", којом Музеј примењене уметности, заједно с Музејом савремене уметности и Институтом за књижевност и уметност из Београда, учествује у обележавању јубилеја - сто година од објављивања Манифеста надреализма Андре Бретона, који је означио почетак овог покрета.
Препоручујемо
ТРИБИНА „ДНЕВНИК О ЦРЊАНСКОМ“ У НОВОМ САДУ : Културни центар Војводине „Милош Црњански“
11. 12. 2025. у 12:38
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
09. 12. 2025. у 22:10
СУКОБ НАМ ЈЕ ПРЕД ВРАТИМА Руте упозорава: Ми смо следећа мета Русије
РУСИЈА би могла да буде спремна да употреби војну силу против НАТО-а у наредних пет година, сматра генерални секретар НАТО-а Марк Руте.
11. 12. 2025. у 15:46 >> 16:40
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне
СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.
11. 12. 2025. у 16:22
ПЕЈАКОВИЋ: Срби су скупо платили ЛАЖ о Југославији, која траје од '45 и плаћаћемо је још
ГЛУМАЦ Никола Пејаковић одушевљава публику широм региона улогом Момчила у серији "Тврђава", која се бави ратним деведесетим и распадом некадашње државе Југославије.
13. 12. 2025. у 15:33
Коментари (0)