ПОЗОРИШНО ЧИТАЊЕ ЗАБРАЊЕНЕ ПОЕМЕ: Представа "Марија Ручара" Хлеб театра сутра у Музеју примењене уметности

СЦЕНСКУ интерпретацију неправедно заборављеног дела надреалиста Душана Матића и Александра Вуча, инспирисану њиховом поемом "Марија Ручара", извешће Хлеб театар сутра у Музеју примењене уметности.

фото В.Нешић

Поема је изашла у Књижарници "Светлост" Лазара П. Вукићевића 1935. године, као прва књига из едиције "Поезија и критика". Али, још пре пуштања у продају била је забрањена, а неповезани примерци уништени...

Како се наводи, представа "Марија Ручара" жели и у садашњем времену да снажно проговори о положају жене, раднице, и тако постане снажан крик свих нас - у времену у коме је "најгласнији зов профита, а сурово експлоатисање људи, природе, земље, видљиво на сваком кораку". Кроз ову тему творци представе настоје да укажу на свакодневни живот у доба глобалног неолибералног капитализма, његових парадигми, политика, техника контроле, застрашивања, услова рада, миграцијских режима и демократије. Уосталом, како каже стих наших надреалиста, "у почетку борбе у беди гледају само беду, а не виде њену прекретничку страну".

фото Ј.Марковић

- "Марија Ручара" биће изведена као пратећи део изложбе о надреализму, јер је у њој реч о надреалистичким песницима - објашњава Сања Крсмановић Тасић, која потписује режију, драматургију и учествује у представи. - Играли смо је и у Музеју савремене уметности, па је одраз одличне сарадње између позоришта, независних трупа и музеја.

Све је врло узбудљиво, каже наша саговорница, у поеми која сведочи о великој неправди према једној радници, због које се на крају дешава и убиство.

- Реч је о аутентичном догађају. У Музеју савремене уметности био је и исечак из новина о овом случају. Мајка са двоје деце остављена је на улици пошто је добила отказ јер је узела неки картончић из фабричког дворишта, а надзорница ју је оптужила да је украла ко зна шта! Очајна, убила је надзорницу јер ју је неправедно оптужила и пријавила, а све због тога да би добила код надређених већи "рејтинг", данашњим речником речено. Наши надреалисти били су дирнути судбином жене (чије је право име Хелена Селуп) и написали поему коју је ондашњи режим забранио. Ипак, успели смо да дођемо до једног примерка и направимо представу. Иначе, све се дешавало у фабрици хартије "Милена Вапе", преко пута БИГЗ-а.

фото Из Споменице о прослави десетогодишњице од ударања темеља Фабрике хартије"

У представу су уметнути и текстови Александра Рангелова, Душана Васиљева, Лазе Лазаревића, Милана Драинаца, Станислава Шимића, Добрише Цесарића, Миливоја Ристића, као и малих огласа из 2021. године.

- Користили смо стихове из збирке "Поезија бунта и отпора", објављене још 1954. године. Уз то, пронашли смо и огласе људи који у наше време траже посао. На крају смо дали и наш мали допринос наводећи шта за нас, извођаче, значи доколица и не бити под притиском рада.

Хлеб театар основан је 2014. године и једна од њихових, до сада најпознатијих представа је монодрама Сање Крсмановић Тасић "О с(а)вести", есеј у покрету о Дади Вујасиновић.

- Увек се бавимо неким актуелним темама, последња коју смо урадили премијерно је изведена у децембру прошле године и зове се "Материна". Бави се темом мајчинства, бригом и кривицом мајки због одласка младих из земље. Уосталом, и мој син је у Америци - чујемо се већ девет година само преко "Вајбера". Направили смо и "Речи од камена", мјузикл о вршњачком насиљу. Такође, Хлеб театар и Удружење "Уметничка утопија" организује и фестивал "Дани Смиљане Мандукић". Ове године последња фестивалска представа биће 2. фебруара - "Жеља да се направи чврста историја завршиће се неуспехом" Игора Коруге, који је за њу добио Награду "Димитрије Парлић" Удружења балетских уметника Србије и биће му тог дана додељена.

У представи "Марија Ручара" играју Марта Келер, Југослав Хаџић, Данило Карапанџа и Сања Крсмановић Тасић. Музику је урадио Југослав Хаџић, а сценографију и костим потписује Хлеб театар.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације