"МИ МРЕМО, МАТИЦА ОСТАЈЕ": На свечаности најстаријег храма српске културе уручена Змајева награда (ФОТО)
СВЕЧАНОМ седницом и песмом "Ми мремо, Матица остаје" аутора Раше Попова и Душана Михалека, освртом на минулу годину Матичиног председника проф. др Драгана Станића, уручењем "Змајеве награде" Верољубу Вукашиновићу и Томиславу Маринковићу,као и беседом проф. др Виктора Савића о Ђури Даничићу - Матица српска у Новом Саду обележила је у недељу вече 199. рођендан.
Фото: Бранислав Лучић
У присуству Његовог преосвештенства Митрполита бачког др Иринеја, министра информисања Дејана Ристића, других угледника и великог броја матичара,Станић је рекао да је прошле године издавачка делатност Матичина била веома богата – објављено је преко 70 књига.
- Очуван је цео систем наших часописа а установили смо и нови часопис Гласник Матице српске за исељеништво чиме желимо да допремо до наших људи ма где они живели. Објављено је и десет тематских зборника,а посебну пажњу посветили смо двовековном јубилеју Летописа – рекао је Станић и подсетио да ће наредног 16.фебруара ова наша најстарија установав књижевности,науке и културе обележити два века трајања.
Селимир Радуловић, председник жирија за доделу Змајеве награде коју је Матица установила 1953.године, саопштио је да се је од 47 приспелих књига песама жири једногласно определио да признање овога пута равноправно додели Верољуб Вукашиновић за збирку „Жалац“ (СКЗ) и Томислав Маринковић „Штао нама мисле анђели „(Архипелаг).О награђеним књигама говорио је проф.др Саша Радојчић.
Речник Ђуре Даничића
У БЕСЕДИ посвећеној Ђури Даничићу (1825 -1882) једном од најзначајнијих личности Новог Сада и историје српске културе, проф.др Виктор Савић рекао је да је он на много начина допринео ономе што смо ми данас.У кључном периоду средине 19.века Даничић кодификовао је српски језик.Иза овог српског филолога,лексикографа и преводиоца остало је најзначајније дело Речник српских књижевних старина.Објављен је 1863/4.године и први је историјски речник једног словенског језика.
Болест је, на жалост, спречила Томислава Маринковића да лично прихвати Змајеву награду.Његову беседу захвалницу,упућену љубитељима поезије, коју је написао у болесничкој постељи прочитао је његов пријатељ Петар Арбутина:
-Најпре се на овом високом признању захваљујем Матици и упућујем јој честитке поводом прославе великог датума њеног оснивања.Захваљујем и члановима жирија који су мене и моју књигу почаствовали престижном и дуговеком Змајевом наградом.Хвала и мом издавачу Архипелагу,а на крају захвалан сам и самом себи будући да сам рукопис књиге писао упркос болести која је непрестано вукла на своју,а ја на своју страну – написао је, између осталог Маринковић, наводећи да је Змај не само пример песника већ и симбол човека и очовечења људске патње.
Лауреат Верољуб Вукашиновић рекао је да је значај Матице српске „прелепо здање архитектуре и несамерљиво духовно здање књиге и културе“ спознао осамдесетих година прошлог века као студент књижевности у Новом Саду.
- Сама реч „матица“ незаобилазно ме води ка чудесном свету пчела и пчелојављењу у поезији, како је говорио проф Радовић, и упућује на дух кошнице као основе духовне и културне мисије Матице српске као националне установе нашег народа – рекао је Вукашиновић.
Препоручујемо
БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)
ВОЈНО-политичка ситуација између Русије и европских држава улази у фазу опасне ескалације. Москва је изненада донела одлуку да постојећу 336. гардијску бригаду морнаричке пешадије, стационирану у Калињинградској области, реорганизује и подигне на ниво дивизије.
30. 12. 2025. у 20:45
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
КАКО ЈЕ ЧКАЉА ДОБИО СТАН: Живео са породицом у гарсоњери, а онда је уследила изненадна посета у новогодишњој ноћи
ЛЕГЕНДАРНИ глумац и један од омиљених комичара бивше Југе, Миодраг Петровић Чкаља забављао је генерације гледалаца. "Паја и Јаре", "Камионџије", "Сервисна станица", "Љубав на сеоски начин", Врућ ветар", "Пут око света" су само нека од остварења у којима је играо и изазивао код људи једну од лепших емоција - смех.
01. 01. 2026. у 12:31
Коментари (0)