ОДБОЛОВАО ЖИВОТ: Пет година од одласка барда српске поезије Ранка Јововића

ПЕТ година је од када се у вечност преселио један од најистакнутијих књижевних стваралаца не само у Црној Гори већ и региону - Ранко Јововић (1941-2020). Припадао је оној врсти српских уклетих песника који је својим, изузетно ангажованим поетским опусом, означио, обележио и одболовао и сопствени живот и време у коме се обрео.

Горчин Благојевић, Фото приватна архива

Тек што му је из штампе изашло друго допуњено издање књиге "Ни дан без кајања", своје уморне очи склопио је у 79. години.

Ранко је стварао више од педесет година и оставио неизбрисив траг у српском песништву. За то време међу својим колегама стекао је глас протеста, бунта и непристајања на посртање.

Баш у данима евоцирања успомена на барда поезије објављена је књига "Искреник - портрет пјесника Ранка Јововића", аутора Горчина Благојевића. Ради се о остварењу које доноси изводе из досадашњих критика Јововићевог дела, а укупно садржи више од 120 извора.

- Први песник модерног израза у Црној Гори, спојио је лирско и реалистичко, лично и опште, нихилизам и побуну до крика и до стиха-сузе, анархију и демократичност, демонско и хришћанско, а надасве спојио једноставност језика са дубоком мисаоношћу. Особеност израза, деценије трајања у врху наше књижевности, позитивне критике, престижне књижевне награде, популарност међу читаоцима и утицај на савременике, говоре нам да је Ранко Јововић одавно стекао статус барда српске поезије. А ако бих једном рјечју морао да кажем ко је Ранко Јововић, онда је то - искреник - каже, за "Новости", Благојевић. - Био је Јововић у центру пажње писаца и новинара, политичара и аналитичара, тајних агената и добровољних шпијуна, али и боема и - пре и изнад свега - у центру пажње публике, што је случај и данас, пет година након смрти.

ПЕСНИК Ранко Јововић, Фото YOUTUBE

У његовом делу, богата интертекстуалност се огледа у три вертикале, истиче Благојевић, а упоредо са њима се одвијају песникови разговори са Богом, од стидљивих добацивања, до молитви.

- Он креће од француских, немачких и руских романтичара, уклетих песника симболиста, преко руских акмеиста до француске и српске авангарде. Други правац је вертикала од Сократа до Његоша, која означава духовни и етички оквир у коме се креће Јововићева поетика, трећи правац су посвете савременицима или пријатељима који су напустили овај свет, у којима Јововић, поред осталог, открива с ким је био сродан, опет на посебан, специфичан начин, а то су првенствено писци тзв. београдског боемског круга. Он је, наиме, био један од чланова чувене боемске петорке, у којој су били и Аца Секулић, Јаша Гробаров, Милан Ненадић и Брана Петровић. С њима је био на "вези" и када би се дуже задржавао у Подгорици. О њиховим догодовштинама из Сарајевске број 4, где су код Секулића непланирано остајали месецима, из Коларца, Клуба књижевника и околних кафана, могла би се снимити телевизијска серија - каже Благојевић.

О свом песничком усуду Јововић је једном, за "Новости", рекао: "Да је било среће не бих био песник, него гангстер! Али нисам био рођен за такве авантуре. Сметала ми је етика коју сам наследио од предака. По несрећи рођен сам да размишљам о српским страдањима, отаџбини којој тамни свет душу узима".

Његово страдање почело је од малих ногу, од погибије његовог оца Милоша у братоубилачком рату. То га је пратило цео живот. Носио је рану свог оца и народа која остаје незацељена.

Фото В.К.

Непролазни стихови

ОБЈАВИО је Јововић књиге поезије "Гвоздена шума", "Додир таме", "Јемство", "Дивљи плач", "Пса ми", "Пољубац за Ану Ахматову", "Гомилање Страха", "Земља за укоп", "Црњански", "Пагани пред Распећем", "Шта је Човјек", "Без подвига Господе", "Мрачни хљеб", "Мој допринос разарању свијета", "Чекајући јакобинце", "Издахнућу на балкону", "Сузе Марка Миљанова". Јововић је објавио и књиге есеја и интервјуа: "Нек ми не буде ништа опроштено" и "Доба дивљања".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације