ПРЕКО КОЛЕНА САВИТИ СВАКУ РЕЧ: Књигу Иве Андрића под насловом "О писању" приредила Жанета Ђукић Перишић

Д. Богутовић

20. 02. 2025. у 05:00

НА симболичан начин обележавајући 50 година од одласка Иве Андрића (10. октобар 1892. - 13. март 1975), издавачка кућа "Академска књига" управо је објавила Андрићеву књигу "О писању", која је од данас у књижарама, коју је приредила Жанета Ђукић Перишић, одличан зналац и тумач дела књижевног великана.

ПРЕКО КОЛЕНА САВИТИ СВАКУ РЕЧ: Књигу Иве Андрића под насловом О писању приредила Жанета Ђукић Перишић

Фото Музеј града Београда

Књига доноси одабране есеје, фрагменте, мање познате пишчеве записе и необјављене белешке и маргиналије о односу између стварности и уметности, о задацима и дометима књижевности, о посебној улози језика у очувању културе, коментаре о важности речи, о питањима стила, форме, композиције и структуре књижевних дела.

- Андрић посебно наглашава феномен приче, причања и приповедања и указује на путеве и судбину књижевног стварања - каже, за "Новости", Жанета Ђукић Перишић. - Многи записи који сведоче о Андрићевим списатељским искуствима, могу се читати и као добронамерни, рилкеовски интонирани уметнички савети за откривање тајни и вештине писања као и упутства за конкретну књижевну праксу.

Поред разматрања природе уметничког чина и вештине приповедања, Андрић непрекидно истиче значај језика и речи у књижевном стварању. Посвећено се бавећи речима и језиком целог живота, сматрајући их самим животом, он указује на важност везе писца и живог говора људи, на креативни задатак и моћ уметника да језиком саопшти уметничку истину о животу.

Андрић, истиче саговорница, говори о свом раду, сведочећи непосредно о сопственим путевима стварања: тако ће читалац моћи да прочита како настаје једна прича, како треба глачати и по десет пута "преко колена савити" сваку реч, који је стил најбољи, зашто читаоцу писац не сме објаснити све него пустити да се активира његова машта...

У Сокобањи 1942. године, Фото Музеј града Београда

У првом делу књиге под називом "Уметност и стварност" су текстови у којима писац мање-више систематски излаже начела сопствене поетике: ту је његов програмски текст "Разговор са Гојом", затим изводи из мало познатог тзв. сокобањског дневника из 1942. године, као и беседа "О причи и причању" коју је писац изговорио приликом примања Нобелове награде 1961. године. У другом делу књиге - "Савети писцима" - штампани су текстови углавном фрагментарног карактера који језгровито и ефектно дају неку врсту сугестија, предлога или упутстава за писање: Белешке за писца, Белешке о речима, Нешто о стилу и језику, фрагменти из "Знакова поред пута: За писца" и "Свезака", Вечити календар матерњег језика.

- Први пут у овом издању публикују се и одабране маргиналије - поетичке прибелешке, критички коментари и записи, које је Андрић исписивао руком, најчешће графитном оловком, на белинама многих књига из личне библиотеке која се чува у Спомен-музеју Иве Андрића у Београду - каже приређивач уз напомену да су у књизи дате и корисне напомене са подацима који читаоцима могу олакшати разумевање књижевног и историјског контекста настајања текстова.

Жанета Ђукић Перишић, Фото П. Милошевић

Монографија о Меши

ЗБОГ великог интересовања и упита из иностранства - из библиотека, са универзитета и славистичких катедара, али и појединаца - "Академска књига" је одлучила да књигу Жанете Ђукић Перишић "Писац и прича: стваралачка биографија Иве Андрића" преведе на енглески језик како би прича о Андрићевом животу и делу била доступнија страном читаоцу. Књига ће бити објављена до средине лета у преводу на енглески Mери Џонсон Поповић. Ускоро ће бити публикована још два дела о Андрићу: "Андрић и Италија" Марије Митровић и књига "Андрићева поетика сумње" Корнелија Кваса. Жанета Ђукић Перишић већ извесно време ради на "Лексикону Иве Андрића", а у едицији "Велике биографије" припремају се монографије о Јовану Дучићу и Меши Селимовићу.

Фото промо

Коментари

ПОВОДОМ збирке прича "Извидница" Михаила Лалића из 1948. године, Андрић на белини књиге која се налази у његовој библиотеци, бележи коментаре: - Зар се овако прави реченица? Ово је први бачени нацрт реченице; после тога требало је два или три пута мењати је. Он назива четнике издајничка банда. Боље их је тако приказати да читалац сам ускликне: Ово је издајничка банда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).

10. 01. 2026. у 15:08

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.

10. 01. 2026. у 06:30

Коментари (0)

РЕЦИ МУ ДА УСПОРИ Младен Мијатовић објавио снимак несреће код Краљева: Девојке пале са санки, аутомобил прешао преко њих