КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (11): Данас стиже победник

РЕЗУЛТАТИ гласања биће саопштени у подне у Вуковој задужбини.

Илустрација Новости

МИЛАН ТОДОРОВ (Нови Сад)

1. "ДЕСЕТ ПОРТРЕТА И ДЕСЕТ РАЗГОВОРА", Миливоје Павловић, ("Службени гласник")

Књига М. Павловића је капитално дело у српској култури које доноси литерарне разговоре са најзначајнијим писцима 20 века. Вођен Андрићевом премисом о потреби да се приликом израде портрета издвоји лик из свега онога што га окружује и везује за људе и околину, Павловић је успео да "гласове мртвих" писаца оживи у блиставом писаном, као и звучниом зазвучју. С. С. Милосављевић у роману писаном "у три гласа" доноси трагичну причу о људима у ратом захваћеним Хрватској и Босни. 

Фото приватна архива

Главни женски лик Марта, на известан начин асоцира на судбину велике земље која је у суровим братоубилачким ратовима разорена и од које јунакињи остаје само доброта и праштање. Р. Дангубић "Сребрним медведом" завршава своју романескну трилогију о судбини фолксдојчера који су се, преживевши рат, из Војводине склонили у Берлин, у коме покушавају да саставе комаде своје судбине осећајући све време да, како каже аутор, нису нигде. У песничкој збирци С. Јовић дочарава контрапункт смрти и љубави: "Гледао сам војника како у неком напуштеном дворишту бајонетом, на коме су уочљиве мрље од крви, одсијеца стабљике руже и каже ово је за моју жену". За разлику од њега, Н. Грујичић у својим сонетима пева, донекле у поетичком дискурсу распусног Бранка са Стражилова, о вечној женској лепоти која, дакако, измиче, јер "тако бити мора".

* * * * * * * * * * * * *

СЛАЂАНА ИЛИЋ (Београд):

1. "МАРТИН УДИО", Сањa Савић Милосављевић, ("Бедем књиге")

Роман С. С. Милосављевић тематизовао је, судбину Срба из Хрватске и Босне у великим историјским погромима деведесетих година прошлог века не превиђајући централну тачку српске националне трауме - Јасеновац. Сложено животно искуство девојке приповедача у роману Н. Бјелановић по сили турбулентне историје наших простора, али и по сили љубави, надилази њене младе године. Лирски субјект у збирци М. Алексића уточиште налази само у повлашћености детињства у којем "још не постоји мисао о свету" која ће једном неминовно проистећи из онога што се види и чује. То је могуће у исконској, детињој, повезаности с природом, у разумевању невиности биљног и животињског света чија емпатија је већа од људске, и у вечитом трагању за лепотом. 

Фото П. Милошевић

Да се та потреба увећава с протоком времена, насупрот прикупљеном, узалудном искуству, са кристалисањем посве јасних мисли које се могу трансформисати из страшног у лепо - од константне мисли о различитим појавама смрти, па све до цветања руже, љубави и значаја сањарења, сведочи збирка поезије Т. Маринковића. И даље својевољно дистанциран од модерности и урбаности, сасвим саживљен с природом, посвећујући се стваралачки и хришћански малим стварима, људима маргине и мајци као централном бићу свог универзума, и универзума уопште, лирски субјект С. Јовића настоји да смисао и утеху увек пронађе у језику. У њему се успоставља, и одржава, божји поредак, у њему се потврђује координата сваке јединке.

* * * * * * * * * * * * *

МАРИЈА ВАСИЋ КАНАЧКИ (Вршац):

1. "ЖИВОТ ПОСЛЕ ЖИВОТА", Радмила Лазић, (НБ "Стефан Првовенчани")
2. "РОБОТКА", Драгана Младеновић, (Booka)
3. "МАРТИН УДИО", Сањa Савић Милосављевић, ("Бедем књиге")
4. "УЗИДАНА", Ивана Нешић, ("Чаробна књига")
5. "ШТА О НАМА МИСЛЕ АНЂЕЛИ", Томислав Маринковић, ("Архипелаг")

У зрењу вишедеценијског плодног стваралачког прегнућа и презрењу животног искуства стихови Р. Лазић трагају за лепотом пролазности која се открива само оним песницима чија се језичка и мисаона дубина само могу наслутити. Књига песама Д. Младеновић отвара питања судбине женског принципа у постмодернистичкој поетици и агресивној прогресији технике и технологије где се људи дехуманизују, а роботи хуманизују. Снага убедљивости романа С. С. Милосављевић лежи у животворном исповедном говору наизглед обичних људи чије се судбине преплићу и настављају кроз поколење. У прошлости спутана слобода предака сада избија кроз све напуклине глинене табле у којима главна јунакиња уметница види контуре свог стрипа о избеглицама. 

Фото приватна архива

Роман И. Нешић је варијација народне песме "Зидање Скадра", испричана из првог лица жртвоване Гојковице која је преживела и постала јунакиња акционе пустоловине у алтернативној средњевековној Србији. У наративном лирском току песничких слика природе, градске вреве, међу предметима и појавама настају тренуци када све нестаје из ока лирског субјекта. Тада нам песник Т. Маринковић открива топониме своје душе на граници између јаве и сна погледом нагоре, ка небу.

* * * * * * * * * * * * *

ПРЕДРАГ М. ЈАШОВИЋ (Параћин):

1. "ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ 1951-2022",
Александар Лаковић, (Дом културе Грачаница)
2. "СОНЕТИ О ЗЕМАЉСКОЈ ЉУБАВИ", Ненад Грујичић, ("Бранково коло")
3. "СУНЦОДАНИ", Саша Миловановић Божомиров,
(Књижевно друштво "Раде Драинац")
4. "СРЕЋНА ВОДА", Ненад Шапоња, ("Прометеј")
5. "БРЗА ПОШТА", Слободан Јовић, (СКЗ - НБ "Стеван Раичковић")

Књига А. Б. Лаковића је, научним речником класификације научних радова речено, пројекат од националног значаја. То је живи доказ о трајању српског језика на простору Косова и Метохије. Н. Грујичић у свечарском ритму, нуди поезију укрштаја како на стваралачком нивоу кроз једну од највиших и најсвечанијих песничких форми сонета, тако и на нивоу једног од најснажнијих мотива у поезији, љубави. Све песме у збирци С. М. Божимирова створене су као лирски записи који чекају да се догађањем потврде. У њима истовремено има нечег дубоко сакралног и искрено претећег. 

Фото приватна архива

У најновијој збирци Н. Шапоња кроз поглед на срећну воду заправо лиризује заумну замку у једном трансцендираном простору представљеног света збирке, где лови снове, али не да би се наслађивао њима као ловином, већ да би видео како кроз снове дишу душе одбегле с овог света. С. Јовић метафору не гради из речи или синтагми, већ његова метафора произилази и целине песме. Његова "брза пошта" је метафора целе песме. Тако кад пева о језику, он говори о могућности превазилажења смрти и забораву.

* * * * * * * * * * * * *

КАТАРИНА ДИВЧИЋ (Пале):

1. "МАРТИН УДИО", Сањa Савић Милосављевић, ("Бедем књиге")
2. "ДУЖ ОШТРОГ НОЖА ЛЕТИ ПТИЦА", Тања Ступар Трифуновић, ("Лагуна")
3. "ВРСТЕ ЉУДИ", Драган Марковић, (НБ "Стефан Првовенчани")
4. "ПРСТИ", Мато Уљаревић, ("Суматра")
5. "БРЗА ПОШТА", Слободан Јовић, (СКЗ - НБ "Стеван Раичковић")

Роман С. С. Милосављевића кроз преплитање три исповедне приче прати судбину Срба из Хрватске и Босне, судбину која се понавља, рат који обликује садашњост и будућност индивидуе али и целокупног народа. Књига Т. С. Трифуновић представља вредно (под)сећање на све оно што колективна историја потискује и заборавља - дечји, младалачки доживљај рата. Иако рат представља оквир приче, он се осећа у свему, слива се у свакодневни живот људи мењајући га из корена. Збирка песама Д. Марковића као и претходне збирке, на трагу је Настасијевићеве "матерње мелодије", оличене у посебној спрези звучања и значења речи, а нарочито коришћењу разноврсног лексичког потенцијала. Песничка збирка М. Уљаревића доноси нам већ зрелу, промишљену и целовиту поезију, насталу у тадићевској традицији. 

Фото приватна архива

У њој се сучељавају стваралачки и рушилачки принцип, вајање и разбијање идола, уоквирени свеприсутношћу смрти. Збирка песама С. Јовића још једном потврђује његово место у савременој српској поезији. Јовићева поезија је сажета, интензивна, поезија која преиспитује, која је истовремено и меланхолична и улива наду, прожета хришћанском духовношћу и истинским заједништвом човека и природе.

Препоручујемо

Култура

0 0

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (8): Осликане болне судбине

21. 02. 2025. у 07:30

Култура

0 3

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (7): Титраји људске душе

20. 02. 2025. у 07:30

Култура

0 1

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (6): Свет лирског минимализма

19. 02. 2025. у 07:15

Култура

0 0

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (10): Песме љубави и побуне

23. 02. 2025. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације