ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Механика навике
ПОЗНАТУ, спретно написану комедију нарави "Чаробни кофер госпође Х", или као у наслову ове представе редитељке Катарине Жутић, славни Борислав Пекић је написао у сопственом маниру, вивисецирајући уочене мане полова, овога пута - у кризној ситуацији тајног љубавног састанка, у јефтином хотелу.
фото приватна архива
Састајући се, после петнаест година, да најзад реализују љубавну везу, сада већ у браку са другима, Госпођа Х и Господин Y су притиснути пртљагом савести, стида, стечених брачних навика, својим наслеђем и конвенцијама од којих нема одмора. Сам Пекић је ову шармантну, на моменте и болно препознатљиву игру градирао од само смешне претеране бриге љубавника, да неко није видео његову драгу како улази у хотел, до гротеске, сарказма и готово клиничког приказа конвенционалног шаблона замене осећања дужностима, што, изгледа, човека(жену) коначно мења и одводи од његове(њене) људскости.
Редитељка је, да би појачала ефекат ове обезљуђености, на почетку и на крају педставе тајне љубавнике поставила у карактер робота, а та механичност и условљеност техником, а не емоцијама је омогућила да читава игра Дејана Луткића и Катарине Жутић добије још једну димензију - конфликт са сопственим људским потребама, а онда и са партнером и друштвеним нормама, који се чине битно прихватљивијима, ако им се да допуштен цивилизацијски миље. Његова паника око тајности састанка и њена брига да све, од међусобног односа, до распореда и чистоће јефтине хотелске собе буде "као код куће", допуштају да отварање госпођиног кофера, у коме су све потрепштине за чишћење собе и "упристојавање" љубавног чина спаваћицом и четкицом за зубе постану природни.
Фото З. Шкрбић
Нарастајући до енормних размера, опсесивност баналним и клишеом постаје игра у игри, па се више и не очекује љубавно, већ друштвено разрешење ове, нарастајући непријатне, зараћене ситуације.
Актери игре Катарина Жутић и Дејан Луткић су, искључиво својом супериорном игром (сведена сценографија је дело Младена Хрвановића, костим Јелене Петровић) успели да држе пажњу током читаве представе, предвидиве и виђене, свежином свог "сајбер" израза и увођењем савременог дистанцирања од емотивне блискости, која време у коме смо чини природном средином за роботизоване јединке, које стрмоглаво јуре ка крајњој безличности, што постаје и друштвени диктат.
Музика Александре Ковач и Романа Горшека је равноправни партнер у грађењу ове антиилузије.
ХРВАТСКА СВОЈЕ КОРЕНЕ ТРАЖИ У НАЈДУБЉЕМ МРАКУ: Контроверзни празник у суседству - "Степинчево" између верског култа и политичког терета
ЈОШ се није стишала бура око усташког пира на дочеку рукометаша, обележеног Томпсоновим песмама које глорификују НДХ, а из Загреба стижу нове провокације које буде авети прошлости.
11. 02. 2026. у 20:13
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.
09. 02. 2026. у 11:13
ЈК ПРИЗНАЛА: "Са њим сам изгубила невиност - први пут са Немањом био је грозан, ужасан"
"ИМАЛА сам 18 година. Било је грозно искуство. Помислила сам: "Како некоме ово може да се догоди?" Било је ужасно."
10. 02. 2026. у 07:32
Коментари (0)