ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Механика навике
ПОЗНАТУ, спретно написану комедију нарави "Чаробни кофер госпође Х", или као у наслову ове представе редитељке Катарине Жутић, славни Борислав Пекић је написао у сопственом маниру, вивисецирајући уочене мане полова, овога пута - у кризној ситуацији тајног љубавног састанка, у јефтином хотелу.
фото приватна архива
Састајући се, после петнаест година, да најзад реализују љубавну везу, сада већ у браку са другима, Госпођа Х и Господин Y су притиснути пртљагом савести, стида, стечених брачних навика, својим наслеђем и конвенцијама од којих нема одмора. Сам Пекић је ову шармантну, на моменте и болно препознатљиву игру градирао од само смешне претеране бриге љубавника, да неко није видео његову драгу како улази у хотел, до гротеске, сарказма и готово клиничког приказа конвенционалног шаблона замене осећања дужностима, што, изгледа, човека(жену) коначно мења и одводи од његове(њене) људскости.
Редитељка је, да би појачала ефекат ове обезљуђености, на почетку и на крају педставе тајне љубавнике поставила у карактер робота, а та механичност и условљеност техником, а не емоцијама је омогућила да читава игра Дејана Луткића и Катарине Жутић добије још једну димензију - конфликт са сопственим људским потребама, а онда и са партнером и друштвеним нормама, који се чине битно прихватљивијима, ако им се да допуштен цивилизацијски миље. Његова паника око тајности састанка и њена брига да све, од међусобног односа, до распореда и чистоће јефтине хотелске собе буде "као код куће", допуштају да отварање госпођиног кофера, у коме су све потрепштине за чишћење собе и "упристојавање" љубавног чина спаваћицом и четкицом за зубе постану природни.
Фото З. Шкрбић
Нарастајући до енормних размера, опсесивност баналним и клишеом постаје игра у игри, па се више и не очекује љубавно, већ друштвено разрешење ове, нарастајући непријатне, зараћене ситуације.
Актери игре Катарина Жутић и Дејан Луткић су, искључиво својом супериорном игром (сведена сценографија је дело Младена Хрвановића, костим Јелене Петровић) успели да држе пажњу током читаве представе, предвидиве и виђене, свежином свог "сајбер" израза и увођењем савременог дистанцирања од емотивне блискости, која време у коме смо чини природном средином за роботизоване јединке, које стрмоглаво јуре ка крајњој безличности, што постаје и друштвени диктат.
Музика Александре Ковач и Романа Горшека је равноправни партнер у грађењу ове антиилузије.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)