СТАРСТ, ЗАНОС, ОЧАЈ И СУЗЕ: У Музеју Народног позоришта од сутра изложба о Пучинијевим хероинама
ИЗЛОЖБОМ "Пучинијеве хероине на сцени Народног позоришта" аутора Драгана Стевовића, сутра у 18 часова, у Музеју националног театра обележиће се век од смрти славног италијанског композитора Ђакома Пучинија (1858-1924).
фото М. Крстић/Архива МПУС
Поставка је посвећена главним женским ликовима у његовим делима, од 1920. године до данас, у којима су се појављивале највеће диве наше сцене.
- Моја прва идеја била је да направим изложбу "Пучинијева дела на сцени Народног позоришта". Али, убрзо сам схватио да тако захтеван посао превазилази простор Музеја - каже Драган Стевовић. - У тих сто година, скоро сва Пучинијева дела, одиграна су у Народном позоришту. Најизвођенија и најдуговечније су "Мадам Батерфлај" (од почетка оперске сцене), "Тоска", "Боеми" - са премијерама и премијерним обновама. Куриозитет је да је, на пример, "Тоска" од 1945. до 1995. била на репертоару куће, и то све као једна представа! Актери су се у међувремену смењивали, али је потпис редитеља, Бранка Поморишца, остао исти.
фото Архива Народног позоришта
Тек после пола века, објашњава наш саговорник, била је нова поставка, потом 2005, а следећа 2014. године.
- Иначе, први пут се "Тоска" на програму појавила током рата, 1942. године. Слично је и са "Мадем Батерфлај": београдска публика премијерно је видела славни наслов 1945, у том редитељском читању остао је наредне четири деценије, да би 1985. нову представу поставио на сцену Дејан Миладиновић, у чијој режији се изводи до наших дана.
фото М.Крстић/ Арфива МПУС
Припремајући изложбу, Стевовић се одлучио само за главне улоге из Пучинијевих опера, па су се на њој нашле тако и Мими и Мизета, два доминантна лика у "Боемима":
- Када је о другим операма реч, углавном се ради о насловним улогама: Тоска, Батерфлај(Ћо-Ћо Сан), Манон Леско, Сестра Анђелика. Прошао сам кроз све архиве и материјале од 1920. до 2025, уз велику помоћ Музеја позоришне уметности Србије и архива наше куће. Посетиоци ће од сутра моћи да виде костим Тоске који нам је уступила Радмила Бакочевић ( у којем је наступала и у Миланској скали), капицу Мими и свећу с којом улази у првом чину, као и неке друге реквизите. Поставка обухвата фотографије и плакате с премијера, а посвећена је само сталним чланицама Народног позоришта. Дакле, међу њима нема гошћи које су наступале у Пучинијевим операма, што би могло да представља посебну изложбу.
фото Архива народног позоришта
Аутор "Пучинијевих хероина" подсећа да се све његове опере издвајају изузетном емоционалном снагом, сликовитом музиком и дубоком психолошком карактеризацијом ликова:
- Kао величанствени сликар људских осећања, спајајући дубоку емоционалност, мелодијску лепоту и драматичну експресивност, преплитао је у својим делима љубавну страст, нежност, занос, очај и сузе.
Лабудова песма - "Турандот"
ВЕЛИКИ композитор рођен је 22. децембра 1858. године у Луки, малом граду Тоскане. Завршио је Kонзерваторијум у Милану, код Бацинија и Понкијелија, прослављеног композитора "Ђоконде". Са великим смислом за оперски театар, Пучини се посветио искључиво оперској композицији. После првих покушаја ("Вили" 1884, "Едгар" 1889) и првих већих успеха ("Манон Леско" 1893), он стиче светску славу својим најзначајнијим и најпопуларнијим делима: "Боеми", "Тоска" и "Мадам Батерфлај". Затим следе "Девојка са Запада", "Ластавица" , "Триптих" ("Плашт", "Сестра Анђелика", "Ђани Скики" ) и, најзад, његова лабудова песма - "Турандот" (изведена 1926. године).
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)