Култура

СТАРСТ, ЗАНОС, ОЧАЈ И СУЗЕ: У Музеју Народног позоришта од сутра изложба о Пучинијевим хероинама

Вукица СТРУГАР

12. 03. 2025. у 14:27

ИЗЛОЖБОМ "Пучинијеве хероине на сцени Народног позоришта" аутора Драгана Стевовића, сутра у 18 часова, у Музеју националног театра обележиће се век од смрти славног италијанског композитора Ђакома Пучинија (1858-1924).

СТАРСТ, ЗАНОС, ОЧАЈ И СУЗЕ: У Музеју Народног позоришта од сутра изложба о Пучинијевим хероинама

Поставка је посвећена главним женским ликовима у његовим делима, од 1920. године до данас, у којима су се појављивале највеће диве наше сцене.

- Моја прва идеја била је да направим изложбу "Пучинијева дела на сцени Народног позоришта". Али, убрзо сам схватио да тако захтеван посао превазилази простор Музеја - каже Драган Стевовић. - У тих сто година, скоро сва Пучинијева дела, одиграна су у Народном позоришту. Најизвођенија и најдуговечније су "Мадам Батерфлај" (од почетка оперске сцене), "Тоска", "Боеми" - са премијерама и премијерним обновама. Куриозитет је да је, на пример, "Тоска" од 1945. до 1995. била на репертоару куће, и то све као једна представа! Актери су се у међувремену смењивали, али је потпис редитеља, Бранка Поморишца, остао исти.

Тек после пола века, објашњава наш саговорник, била је нова поставка, потом 2005, а следећа 2014. године.

- Иначе, први пут се "Тоска" на програму појавила током рата, 1942. године. Слично је и са "Мадем Батерфлај": београдска публика премијерно је видела славни наслов 1945, у том редитељском читању остао је наредне четири деценије, да би 1985. нову представу поставио на сцену Дејан Миладиновић, у чијој режији се изводи до наших дана.

Припремајући изложбу, Стевовић се одлучио само за главне улоге из Пучинијевих опера, па су се на њој нашле тако и Мими и Мизета, два доминантна лика у "Боемима":

- Када је о другим операма реч, углавном се ради о насловним улогама: Тоска, Батерфлај(Ћо-Ћо Сан), Манон Леско, Сестра Анђелика. Прошао сам кроз све архиве и материјале од 1920. до 2025, уз велику помоћ Музеја позоришне уметности Србије и архива наше куће. Посетиоци ће од сутра моћи да виде костим Тоске који нам је уступила Радмила Бакочевић ( у којем је наступала и у Миланској скали), капицу Мими и свећу с којом улази у првом чину, као и неке друге реквизите. Поставка обухвата фотографије и плакате с премијера, а посвећена је само сталним чланицама Народног позоришта. Дакле, међу њима нема гошћи које су наступале у Пучинијевим операма, што би могло да представља посебну изложбу.

Аутор "Пучинијевих хероина" подсећа да се све његове опере издвајају изузетном емоционалном снагом, сликовитом музиком и дубоком психолошком карактеризацијом ликова:

- Kао величанствени сликар људских осећања, спајајући дубоку емоционалност, мелодијску лепоту и драматичну експресивност, преплитао је у својим делима љубавну страст, нежност, занос, очај и сузе.

Лабудова песма - "Турандот"

ВЕЛИКИ композитор рођен је 22. децембра 1858. године у Луки, малом граду Тоскане. Завршио је Kонзерваторијум у Милану, код Бацинија и Понкијелија, прослављеног композитора "Ђоконде". Са великим смислом за оперски театар, Пучини се посветио искључиво оперској композицији. После првих покушаја ("Вили" 1884, "Едгар" 1889) и првих већих успеха ("Манон Леско" 1893), он стиче светску славу својим најзначајнијим и најпопуларнијим делима: "Боеми", "Тоска" и "Мадам Батерфлај". Затим следе "Девојка са Запада", "Ластавица" , "Триптих" ("Плашт", "Сестра Анђелика", "Ђани Скики" ) и, најзад, његова лабудова песма - "Турандот" (изведена 1926. године).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

Суђења

0 46

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.

05. 06. 2025. у 17:05