ЈУБИЛЕЈ ПОД КРОВОМ КОЈИ ПРОКИШЊАВА: Интервју - Милош Јанковић, председник Удружења књижевника Србије

УДРУЖЕЊЕ књижевника Србије, чији је први председник био Симо Матавуљ, а први секретар Јован Скерлић, најстарија је уметничка, еснафска, струковна организација на Балкану и ове године навршиће се 120 година од његовог оснивања, истиче у разгову, за "Новости", Милош Јанковић, актуелни председник УКС.

Фото Милена Ђорђевић

Формиран је, како каже, и Организациони одбор за обележавање јубилеја, на чијем се челу налази проф. др Бошко Сувајџић, заменик председника УКС и управник Вукове задужбине. У њему су и тројица некадашњих председника УКС - Матија Бећковић, Срба Игњатовић и Радомир Андрић - као и проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Душко Бабић, управник СКЗ, проф. др Славко Петаковић, управник Катедре за српску књижевност и језик Филолошког факултета, проф. др Александар Милановић, председник Савета за српски језик, др Адам Софронијевић из Универзитетске библиотеке, Живорад Ајдачић, секретар КПЗ, Иван Карл, директор ФЦС, Братислав Милановић, главни и одговорни уредник "Књижевних новина", и још десетак чланова из културног и јавног живота и из самог УКС, додаје саговорник, и наставља:

- Одбор је конституисан и израђен је и начелни план обележавања јубилеја, који својим програмима обухвата целу годину, а од најважнијих активности издвојио бих Свечану академију, у Народном позоришту или Народној библиотеци Србије, израду Монографије о 120 година постојања УКС, израду документарног филма са истом тематиком, посебан број "Књижевних новина" посвећен јубилеју, Београдске међународне сусрете писаца посвећене јубилеју, више округлих столова и тематских трибина и још много тога.

Тако замишљено обележавање јубилеја изискује и трошкове. Да ли ћете добити подршку?

- Наравно, неопходно је да пронађемо средства за све то - јер за сада немамо никакву повратну информацију од Министарства културе, којем смо се обратили у вези са нашим пројектом манифестације. Обратили смо се, дакле, ресорно надлежној институцији, али нисмо добили никакав одговор, а судећи по томе и колико је буџет за културу у целини умањен, чак и у односу на онај од чувених 0,67 одсто, мислим да никакве помоћи неће ни бити. На такав закључак наводи и чињеница да је Министарство свим репрезентативним удружењима у култури, а има их 34, умањило и законом предвиђена средства за обављање поверених послова за неких 25 процената, што је преседан за себе, па ми се чини сасвим извесним да од помоћи оних који би помоћ требало да пруже - неће бити ништа.

Покушаћемо, стога, сами да нађемо средства, ако успемо, да ову значајну годишњицу достојно и достојанствено обележимо. Реализоваћемо колико будемо могли и како будемо могли.

У каквом је стању зграда у Француској 7?

- У нешто лошијем него што је била последњи пут, од неколико пута колико је ваш лист извештавао о вишедеценијском немару, небризи, јавашлуку и незаинтересованости надлежних, који су иначе по закону дужни да се старају о одржавању непокретног културног добра у власништву Републике Србије, о згради у Француској 7. Делимично урушеног крова, који прокишњава, сваким даном све склонија већем урушењу и изложена пропадању. Учинило се да ће вишедеценијско бахато игнорисање тог проблема почети да се решава доласком министра Селаковића на чело Министарства, па чак ми је лично министар, у телефонском разговору, вођеном 20. децембра прошле године рекао да се иде са закључком Владе о одобрењу 30 милиона динара Заводу за заштиту споменика, као носиоцу посла, за прву фазу санације и реконструкције целе зграде, односно њеног крова најпре. На моје питање - могу ли ја тај податак да презентирам чланству УКС сутрадан, на редовној годишњој скупштини УКС, министар је потврдно одговорио, па сам ја то и учинио, што је на Скупштини било бурно поздрављено и на чему смо се и захвалили, и ваше новине су пренеле ту информацију. Међутим, трагајући за званичном потврдом о томе да је тај закључак уопште донет - нисмо могли да пронађемо доказ о томе, ни на сајту Владе, нити у "Службеном гласнику", у коме се иначе сва таква акта објављују. Писали смо и Министарству да нас упути где да тражимо, или нам достави копију Закључка - одговор нисмо добили. Можда тај и такав Закључак, ипак, није ни донет. Не знам. Волео бих да се варам у својој сумњи.

Foto: Угрожено здање у коме је седиште УКС, Фото З. Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Зашто је проблем и даље актуелан?

- Зато што никога није брига, јер - никога од надлежних за целу културу није брига, то им је само трошак, а и ти уметници, и културни радници уопште су прилично својеглава, слободномислећа и слободна људска бића, која стално нешто питају, траже, и верују више себи и својим очима него ономе у шта их други, вулгарном и приземном, таблоидном пропагандом убеђују.

Како коментаришете незаинтересованост надлежних, државе, јавности?

- Треба бити подобан, треба говорити оно што се очекује, треба учествовати у свеопштој мимикрији и доприносити колективној лоботомији којој смо изложени - и онда је могуће и да се заинтересованост надлежних пробуди. Све друго, ма било и крајње добронамерно и у функцији побољшања наше културне политике и на корист обема странама - схвата се као неподобно, непријатељско, антидржавно, издајничко... А јавност, поготово онај њен део којег се ово највише дотиче, културна јавност - она се бори, успели смо много тога заједнички, на нивоу свих репрезентативних удружења у култури, да покренемо. И тек ћемо да покренемо.

Од породичне куће, преко амбасаде

ЗГРАДА у Француској 7, у којој "станује" Удружење књижевника Србије била је, прича саговорник, породична кућа Милана Пироћанца, председника тадашње владе и тадашње Српске напредне странке, сазидана је 1886. године, и додаје:

- У периоду 1900-1914. била је Амбасада Турске (Отоманске империје), а за време окупације у Великом рату, од 1915. до 1918. у њој су становали високи аустроугарски официри. Од 1919. до 1937. била је Амбасада САД, од 1937. до 1941. седиште Ауто-мото клуба Краљевине Југославије, у периоду 1941-1945. у њој су живели официри Гестапоа.

После Дргог светског рата, од 1945. је била седиште некадашњег Савеза писаца Југославије (председник Иво Андрић) и Удружења књижевника Србије (председница Исидора Секулић).

Данас су у њој сва три репрезентативна удружења у култури за поље књижевности - УКС, Српско књижевно друштво и Удружење књижевних преводилаца Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације