ЛЕКОВИТО ШТИВО ОДРАСТАЊА: У десетој деценији живота Зора Бокшан Танурџић поставила на сцену нову представу

МУЗИЧКОМ представом "Игра сновиђења" Зора Бокшан Танурџић (1930), редитељ, драмски писац и педагог - после више од три деценије вратила се на позоришну сцену. У Театру "Вук" први пут је овог викенда изведена представа која је њен ауторски пројекат.

фото Б.Абдуловић

Како се истиче у најави, "Игра сновиђења" на најбољи начин говори о тежњи, постојаности и несагледивој снази када постоји жеља да се створи дело, да се на најлепши начин сценски исприча прича о правим вредностима. Текст овог комада је настао случајно, као одраз снаге да та ограничења не ослабе него ојачају, а Зора Бокшан Танурџић, већ помало заборављени драмски педагог, ауторка и редитељка, ни у позним годинама није престала да ствара и да се - игра. Њена последња изведена представа, "Пепељуга на журу", нашла се на сцени још почетком деведесетих. Сада је из њене велике љубави према драмској уметности настала адаптација Андерсенове бајке "Постојани оловни војник".

- За природу посла којим сам се бавила, основни покретач најчешће ми је била инспирација - каже, за наш лист, Зора Бокшан Танурџић. - У овом случају, прва фаза рада била је драматизација бајке Кристијана Андерсена "Оловни војник". Аутор бајке је животни пут војника укрстио са животним путем балерине, што ми је деловало врло индикативно за могућности развоја драмског заплета. Као контрапункт необичном пару прикључила сам породицу са децом и родитељима брижним за њихово васпитање и одрастање. У контексту два плана, реалног и фиктивног, постојале су могућности увођења различитих дисциплина уметничких делатности.

фото Б.Абдуловић

Док је још радила на тексту, објашњава наша саговорница, имала је јасна редитељска решења за већину сцена:

- Често сам преслушавала класичну музику тражећи одговарајуће нумере за битне сцене у комаду. Тражили смо дуго и младог колегу заинтересованог за режију комада. И нашли, али не задуго, јер је одустао! Нисам имала срца да будем одговорна за гашење сопственог пројекта, па сам се прихватила режије и у раду доживела велику радост. Све остало могло је да буде врло тегобно, да није било мојих младих сарадника.

Уверена да бајка представља лековито штиво дечјег одрастања, важно за њихово сазревање и увођење у токове животних истина, одлучила се за бајку о оловном војнику:

- Са разуђеним садржајем и не баш пријатним догодовштинама, она поседује врло суптилну нит емотивног односа војника према папирној играчици на једној нози. Њихове заједничке перипетије завршавају се на суров начин, у пећи где се тело војника претвара у оловно срце, које остаје са пепелом насталим од горућег тела мале играчице од папира! Може ли се очекивати језивији, али и дирљивији крај од овога? Подстакнута овом метафором љубави настала је моја драматизација "Постојаног оловног војника" под називом "Игра сновиђења" у којој сам потражила могућност сусрета двоје посебних бића, која су из чиста мира искључена из својих редовних животних токова јер су по личним квалитетима искочили изнад равни коју је утврдила њихова медиокритетска средина.

фото Б.Абдуловић

На Андерсеновом цитату ("Где речи не вреде, проговара музика"), објашњава ауторка, базирана је њена музичка представа у 11 слика која на драматуршки оправдан начин повезује драму, игру и оперу, и кроз одабрану класичну музику упућује децу у занимљив театарски садржај. Али, посредно, и у животне истине о љубави, пријатељству, братско-сестринском односу и искушењима кроз која треба да прође једно младо биће да би сазрело.

Оно што ову представу издваја од других представа за децу, управо је тај спој драмске игре, балета и оперске уметности. Слике се нижу праћене одабраном музиком врхунских класичних композитора (у избору ауторке), док је тонску слику представи дао Зоран Јерковић.

Главни протагонисти бајке су Александр Полупанов, Милана Матејсер, Андрија Даничић, Невена Ђоковић и Мирјана Недељковић (у алтернацији), Бојан Лојковић, Стела Рачуница, Никола Кораћ, Стефан Николић и други.

Музичко-романтична комедија у драматизацији и режији Зоре Бокшан Танурџић, не само да упућује децу у занимљив театарски садржај, већ посредно и у животне истине о љубави, пријатељству, братско-сестрински однос и искушења кроз која треба да прође једно младо биће да би сазрело.

Кореограф је Александар Илић, сценограф Жорж Драушник, а
костимограф Сташа Јамушаков.

Препоручујемо

Култура

0 0

КОНЦЕРТ ДАРИЈЕ ЧАЊИ У НОВОМ САДУ: "Интернационални сусрети гудачких инструмената"

11. 03. 2026. у 11:54

Култура

0 0

РУСКИ ИСТОРИЈСКИ ФИЛМОВИ: Пратећи програм изложбе "Петар Велики и Србија" у Руском дому

10. 03. 2026. у 18:17

Култура

0 0

СЕЋАЊЕ НА ФЕЛЦА И ЂИНЂИЋА: Београдска филхармонија наступа са диригентом Кристофом Кенихом и виолинстом Сергејем Хачатрјаном

10. 03. 2026. у 18:10

Култура

0 0

ИЗА СВЕГА ЈЕ УВЕК ВАТИКАН СА СВОЈОМ ЗАРАДОМ: Сликар Ивица Аранђус о првој изложби у Београду, студијама у Диселдорфу, католичкој цркви...

10. 03. 2026. у 17:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације