ВЕЧНА НАДА И ТРАГАЊЕ ЗА ПРАВЕДНИЈИМ СВЕТОМ: Слике, цртежи, инсталације Николе Марковића, на изложби "Без упуства за употребу"

ПРОШЛЕ године Никола Марковић, награђивани уметник и ванредни професор Факултета уметности у Нишу, у два београдска галеријска простора - Ликовној галерији КЦБ и Продајној галерији Београд, представио је "Упутство за употребу", две поставке прилагођене овим амбијентима, чија тема су угрожена радничка права и слободе.

Фото Приватна архива

Непосредена инспирација биле су му пелене за одрасле, које су запосленима делили у неким фирмама после приватизације. Тренутно, у Уметничкој галерији у Крушевцу (Мајке Југовића 12) у току је његова поставка "Без упутства за употребу", која се на неки начин надовезује на две претходне београдске, али и обједињује радове из Марковићевих претходних циклуса - "Изводи из невербалног говора", "Логика тарабе", "Дан после ноћи насиља", "Напредак кроз технику".

На питање "Новости", колико производња, потрошња, технологија... које се сматрају покретачима напретка у свим областима, заправо воде цивилизацију уназад, уметник одговара:

- Да, сам простор Уметничке галерије у Крушевцу омогућио је да се на једном месту заокружи цео процес. Од производње до потрошње. Мада је овде представљена и шира генеза "напредовања" једног друштва у последњих неколико деценија. Да би се дошло у ово и овакво стање најпре су морале да буду обављене неке "патриотске" ствари. Поставка се управо и заокружује радом за чији је назив рада узет слоган "аудија" - "Напредак кроз технику"!

Фото Приватна архива

У кустоском тумачењу Биљане Грковић, историчарке уметности - музејског саветника, изложени радови представљају у ширем контексту Марковићев фокус усмерен ка пропитивању слободе, ограничења сваке врсте, радне, просторне, уметничке, под диктатом производње, потрошње, технологије, заснованим на сагледавању прошлости и феномена савременог друштва, глобалних појава неолибералног капитализма и локалних контекста.

Појаве које уметник представља су биране пажљиво, проницљиво и студиозно, а визуелно их уобличава различитим средствима, кроз слике, цртеже, инсталације, видео-радове. За готово сва Марковићева дела каракеристична је и доза горког хумора и ироније.

Како Биљана Грковић износи у тексту који прати изложбу, сагледавањем данашњице, са знањем о прошлости, Марковић, најпре, у средиште уметничке праксе ставља појединца и промене његовог друштвеног статуса у савременим околностима.

Фото Приватна архива

И то не само као уочавање одређених појава и постављања питања како се односимо према историји, садашњости и будућности, већ, онако како је увек у својим радовима остављао простор за превазилажење препрека, разумевање тренутка, отвара простор и ка праведнијем и хуманијем свету. Упитан да ли, глобално, уочава наду да нешто тако постоји, Никола Марковић каже:

- Идеја праведнијег света је, готово па вечна тема. Ипак, докле год постоји идеја о неком могућем праведнијем свету, дотле постоји и нада. Последњих неколико месеци управо потврђују ову тезу.

Прошле године, управо је за дело "Упуство за употребу", овај ванредни професор из Ниша, добио специјалну награду Остен, Бијенала у Скопљу. А колико то указује да он у свом раду препознаје нешто битно у целом региону, овај ликовни аутор објашњава:

- У последњих неколико месеци имао сам прилику (и задовољство) да самостално излажем и у Македонији и у Словенији. Што би се рекло, од Вардара па до Триглава. С обзиром на то да су обе изложбе биле по позиву, било ми је занимљиво, симптоматично за које сегменте мог рада су се они определили. Док је у Македонији превагнуо проблем експлоатације, у Словенији је акценат био више на угроженој слободи. У сваком случају, за неког ко је ономад полагао пионирску заклетву, ово је више него довољан доказ да сам јој остао доследан - закључује Марковић за наш лист. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације