ДАО ЈЕ ЖИГ СВОМ ВРЕМЕНУ: На вест о смрти Милана Блануше (1943- 2025), врхунског цртача, графичара, сликара и вајара
КАЖУ ми неки пријатељи да је моје сликарство прилично субверзивно, а ја их питам: "Како би другачије требало да изгледа сликарство данас?" Оно мора да буде критички настројено, са жаоком, да нас дирне, да говори о времену и свету, лошим појавама у друштву. Управо је то моја идеја.
Фото Н. Фифић, архива Новости
Овако је, у једном од многих интервјуа, за "Новости", говорио великан наше ликовне уметности Милан Блануша (1943- 2025), графичар, сликар, скулптор, који нас је напустио, прекјуче у Београду, после краће и тешке болести. Овај аутор европске репутације, створио је у делима и упечатљивог јунака "човека у сивом", нашег савременика у раљама бизниса, ратова, некултуре и свега осталог, како је говорио, што прати ово наше време.
- Реч је о изузетном уметнику, који је, иако графичар по специјализацији, радио сјајне, ангажоване слике, и једнако тако ангажоване скулптуре у теракоти - истиче историчар уметности Саво Поповић који је пре готово деценију Бланушине радове уврстио у свој ауторски пројекат "Војници на плажи", у Продајној галерији Београд. - Његов ангажман није личио на пропагандне летке, већ је уметност остала у првом плану. Тако нешто ретко успева сликарима и вајарима, али је он као велики уметник успевао да никада не западне у ћорсокаке. Остаће упамћене његове монументалне слике бирократа, који у групама "позирају", или уринирају по ексклузивним нужницима, а исте јунаке овековечио је, у нешто мањем формату и у теракоти. И урадио их је много. Био је workaholic. Међународни симпозијум "Тера" у Кикинди му је често и током године отварао врата, па је некада и по неколико месеци проводио тамо стварајући.
Рођен у Јагодини 1943. године, Блануша је на Академији ликовних уметности у Београду 1967. дипломирао одсек сликарства у класи Љубице Цуце Сокић. Постдипломске студије завршио је на Државној високој школи за ликовне уметности у Брауншвајгу 1971, а специјализацију графике на Високој школи за ликовне уметности у Франкфурту на Мајни 1978. Био је редован професор на Академији уметности у Новом Саду. Самостално је излагао у земљи, али и ван ње, и то у Брауншвајгу, Келну, Коперу, Марибору, Паризу... а учествовао је и на бројним колективним изложбама широм света. Нису га мимоилазиле ни награде, ни признања. Добитник је "Политикине" награде из фонда "Владислав Рибникар", награде Октобарског салона, Златне палете УЛУС-а, награде за цртеж на изложби "Цртеж и мала пластика", прве награде Бијенала медитеранских земаља у Александрији. Волео је џез. Свирао саксофон.
"Спортисти" остали у атељеу
ЊЕГОВ последњи циклус у теракоти посвећен спортистима, остао је непознат широј јавности, и надам се да ће их нека од наших институција, или галерија ускоро представити публици - открива Саво Поповић, додајући да је последњих година, иако је имао атеље у Београду, највише времена проводио у атељеу у Вршцу. - Био је и изузетно посвећен професор, кога су студенти волели. Један изузетан човек и личност.
Последњих 15 година најинтензивније је сарађивао са галеријом "Рима", која му је организовала четири изложбе, по две у својим просторима у Крагујевцу и Београду. За Бланушин професионализам у овом заједничком послу, оснивач и власник "Риме", Александар Милојевић, каже да има само речи хвале.
- Пре свега био је сјајан човек и врхунски стваралац - наставља саговорник. - Једини је од наших уметника који је успео да у све четири дисциплине - цртежу, слици, графици, скулптури - досегне врхунске домете. А о његовом несебичном педагошком раду, највише говоре успеси његових студената, међу којима су наши водећи уметници средње генерације.
Сарадња са "Римом" трајала је до последњих дана, пре одласка у болницу почетком маја, и како наводи Милојевић, непрекидно су били у плановима за нове пројекте:
- Од њих нећемо одустајати, па ћемо, иако Блануша више није са нама, то и реализовати. Његову изложбу у Београду, са новим делима, планирамо за септембар, октобар. За његову уметност време наставља да ради.
Испраћај Милана Блануше одржан је 21. маја, испред капеле на Старом гробљу у Вршцу, где је и сахрањен.
Препоручујемо
"ЗОРАН ГРМАШ - ГРАФИКЕ" Изложба у Галерији Академије уметности, 12. јануара
09. 01. 2026. у 13:58
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
СКРАСИО СЕ СА ВОДИТЕЉКОМ: Редитељ је био муж Неде Арнерић, са Тањом Бошковић има двоје деце, волео је и мисицу и њену рођаку
ПОЗНАТИ редитељ, продуцент и сценариста Дејан Караклајић учествовао је у стварању бројних култних остварења попут: "Љубавни живот Будмира Трајковића", "Максиметра" и "Кино ока", али и серија "Тајне винове лозе".
12. 01. 2026. у 09:55
ЗВЕРСКИ ПРЕТУЧЕН: Трагична смрт нашег глумца и даље се памти
ГЛУМАЦ Драган Максимовић Макса преминуо је од последица бруталног пребијања од стране групе неонациста, навијача Рада.
12. 01. 2026. у 13:39
ПОЗНАТИ РУСКИ НОВИНАР: "Време је за нове специјалне операције! Губитак те државе - велики проблем за Москву"
ЈЕДАН од најпознатијих руских новинара Владимир Соловјов у једној од својих телевизијских емисија је поручио како би Русија требало озбиљно да размисли о властитој сфери утицаја, као и о могућности покретања нових такозваних специјалних војних операција у Јерменији и земљама Средње Азије.
12. 01. 2026. у 19:10
ШТА ЗНАЧИ ФАХРЕТА? Турчин Брени открио значење имена: "Мислим да оцртава моју праву личност"
ФАХРЕТА Јахић, познатија под уметничким именом Лепа Брена говорила је далеке 1982. године за часопис "ТВ Новости".
12. 01. 2026. у 14:30
ВИШЕ ОД 100.000 ЕВРА ЗА ПОМОЋ ЗДРАВСТВУ: Фондација Mozzart верна подршка здравственом систему и у 2025.
ТАМО где живот пулсира у тишини инкубатора и операционе сале, где се исписују приче опоравка и оздрављења, где одјекују поруке о значају превенције – одјекнула је и подршка Фондације Моззарт.
22. 12. 2025. у 16:00
АЦА ЛУКАС: "Покушали су да ме убију на Јахорини" - огласила се полиција
ПОЛИЦИЈА у Источном Сарајеву ухапсила је Н.М. из Пала због сумње да је 11. јануара на Палама, аутомобилом пасат више пута ударио у задњи део возила ренџ ровер, у којем су се налазили певач Аца Лукас и његов возач.
12. 01. 2026. у 13:06
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Најновије из рубрике
"ЗОРАН ГРМАШ - ГРАФИКЕ" Изложба у Галерији Академије уметности, 12. јануара
У ГАЛЕРИЈИ Академије уметности у Новом Саду, у понедељак, 12. јануара свечано ће бити отворена изложба "Зоран Грмаш - Графике" .
09. 01. 2026. у 13:58
„СВЕТИЊЕ САНКТ ПЕТЕРБУРГА“ У ВРШЦУ: Изложба фотографија две руске светиње отворена до 30. јануара
У ГРАДСКОМ музеју у Вршцу отворена је изложба фотографија „Светиње Санкт Петербурга“, аутора Миодрага Мише Бранковића, коју ће Вршчани моћи да погледају до 30. јануара.
09. 01. 2026. у 13:56
ДЕСЕТОГОДИШЊА ЕМИЛИЈА ОЧАРАЛА ПУБЛИКУ: Божићни концерт у Великој дворани Коларчеве задужбине окупио 60 музичара
ТРЕЋИ "Божићни концерт", у организацији Фондације "Алек Кавчић" и Школе за музичке таленте из Ћуприје, одржан је на Божић у препуној дворани Коларчеве задужбине. На Великој сцени више од 60 музичара, од младих талената до професионалних музичара, под вођством диригенткиње Николине Нике Ковачевић, приредило је прави спектакл.
09. 01. 2026. у 05:00
Коментари (0)