ДАО ЈЕ ЖИГ СВОМ ВРЕМЕНУ: На вест о смрти Милана Блануше (1943- 2025), врхунског цртача, графичара, сликара и вајара
КАЖУ ми неки пријатељи да је моје сликарство прилично субверзивно, а ја их питам: "Како би другачије требало да изгледа сликарство данас?" Оно мора да буде критички настројено, са жаоком, да нас дирне, да говори о времену и свету, лошим појавама у друштву. Управо је то моја идеја.
Фото Н. Фифић, архива Новости
Овако је, у једном од многих интервјуа, за "Новости", говорио великан наше ликовне уметности Милан Блануша (1943- 2025), графичар, сликар, скулптор, који нас је напустио, прекјуче у Београду, после краће и тешке болести. Овај аутор европске репутације, створио је у делима и упечатљивог јунака "човека у сивом", нашег савременика у раљама бизниса, ратова, некултуре и свега осталог, како је говорио, што прати ово наше време.
- Реч је о изузетном уметнику, који је, иако графичар по специјализацији, радио сјајне, ангажоване слике, и једнако тако ангажоване скулптуре у теракоти - истиче историчар уметности Саво Поповић који је пре готово деценију Бланушине радове уврстио у свој ауторски пројекат "Војници на плажи", у Продајној галерији Београд. - Његов ангажман није личио на пропагандне летке, већ је уметност остала у првом плану. Тако нешто ретко успева сликарима и вајарима, али је он као велики уметник успевао да никада не западне у ћорсокаке. Остаће упамћене његове монументалне слике бирократа, који у групама "позирају", или уринирају по ексклузивним нужницима, а исте јунаке овековечио је, у нешто мањем формату и у теракоти. И урадио их је много. Био је workaholic. Међународни симпозијум "Тера" у Кикинди му је често и током године отварао врата, па је некада и по неколико месеци проводио тамо стварајући.
Рођен у Јагодини 1943. године, Блануша је на Академији ликовних уметности у Београду 1967. дипломирао одсек сликарства у класи Љубице Цуце Сокић. Постдипломске студије завршио је на Државној високој школи за ликовне уметности у Брауншвајгу 1971, а специјализацију графике на Високој школи за ликовне уметности у Франкфурту на Мајни 1978. Био је редован професор на Академији уметности у Новом Саду. Самостално је излагао у земљи, али и ван ње, и то у Брауншвајгу, Келну, Коперу, Марибору, Паризу... а учествовао је и на бројним колективним изложбама широм света. Нису га мимоилазиле ни награде, ни признања. Добитник је "Политикине" награде из фонда "Владислав Рибникар", награде Октобарског салона, Златне палете УЛУС-а, награде за цртеж на изложби "Цртеж и мала пластика", прве награде Бијенала медитеранских земаља у Александрији. Волео је џез. Свирао саксофон.
"Спортисти" остали у атељеу
ЊЕГОВ последњи циклус у теракоти посвећен спортистима, остао је непознат широј јавности, и надам се да ће их нека од наших институција, или галерија ускоро представити публици - открива Саво Поповић, додајући да је последњих година, иако је имао атеље у Београду, највише времена проводио у атељеу у Вршцу. - Био је и изузетно посвећен професор, кога су студенти волели. Један изузетан човек и личност.
Последњих 15 година најинтензивније је сарађивао са галеријом "Рима", која му је организовала четири изложбе, по две у својим просторима у Крагујевцу и Београду. За Бланушин професионализам у овом заједничком послу, оснивач и власник "Риме", Александар Милојевић, каже да има само речи хвале.
- Пре свега био је сјајан човек и врхунски стваралац - наставља саговорник. - Једини је од наших уметника који је успео да у све четири дисциплине - цртежу, слици, графици, скулптури - досегне врхунске домете. А о његовом несебичном педагошком раду, највише говоре успеси његових студената, међу којима су наши водећи уметници средње генерације.
Сарадња са "Римом" трајала је до последњих дана, пре одласка у болницу почетком маја, и како наводи Милојевић, непрекидно су били у плановима за нове пројекте:
- Од њих нећемо одустајати, па ћемо, иако Блануша више није са нама, то и реализовати. Његову изложбу у Београду, са новим делима, планирамо за септембар, октобар. За његову уметност време наставља да ради.
Испраћај Милана Блануше одржан је 21. маја, испред капеле на Старом гробљу у Вршцу, где је и сахрањен.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЛУДИЛО: Ови навијачи су шокирани како су у Албанији МЛАКО дочекали Србе?!
Албанија и Србија одиграли су бурну утакмицу на почетку квалификација за Светско првенство у фудбалу, а по завршетку тог меча избило је на видело и незадовољство одређених навијача због тога како су присталице домаћих из саме Албаније биле "млаке" према Србима.
10. 06. 2025. у 17:54
ПРЕ МЕСЕЦ ДАНА ОДРЖАО ПОСЛЕДЊИ КОНЦЕРТ На вест о смрти Матије Дедића: Сањао да се пресели у Њујорк, жалио због лошег здравља (ФОТО)
НЕМА томе месец дана када је Матија Дедић одржао у Загребу свој последњи концерт, коме је присуствовала и његова мајка Габи Новак.
10. 06. 2025. у 22:07
МОЈ ЖИВОТ ИЗМЕЂУ ХАМЛЕТА И ЛИРА: Раде Шербеџија о свом животу и четврт века постојања Казалишта "Улисис" на Брионима
НАКОН свих бура и олуја Казалиште "Улисис" дочекало је двадесет и пету годину постојања, а реч је о позоришном пројекту који не познаје мржњу.
10. 06. 2025. у 07:15
УВЕО НАС У ЈЕВРОПУ, АЛИ УВЕК ПРИПАДАО НАМА: Књига о Паји Јовановићу појавила се у "Плавом колу" Српске књижевне задруге
У ПОСЛЕДЊИХ неколико деценија у великој мери је обновљено интересовање за Пају Јовановића (1859- 1957), једног од најпознатијих уметника у повесници српске уметности друге половине 19. и прве половине 20. века и несумњиво најпрепознатљивијег домаћег сликара у европским оквирима, који не престаје да интригира, сматра професор Игор Борозан са београдског Филозофског факултета. Овај дописни члан САНУ је, уз Драгана Лакићевића, један од уредника "Књиге о Паји", која се појавила у "Плавом колу" Српске књижевне задруге.
10. 06. 2025. у 20:10
ДУБОКО, ИСТОРИЈСКО ПРОЖИМАЊЕ ДВА НАРОДА: У Галерији 73, јубиларни 10. "Дани словачке културе"
СРБИЈА је међу ретким земљама у свету, која је међународно заштитила нематеријалну културну баштину једне своје националне мањине, јер је на Унескову листу уписано ликовно стваралаштво Словака, сликара наиваца из Ковачице.
10. 06. 2025. у 19:30
СНОВИ УХВАћЕНИ У КАИШЕВЕ СТРИПА: Ретроспектива Александра Зографа (Саше Ракезића) пред публиком у Биоскопу "Балкан"
ВИШЕДЕЦЕНИЈСКА уметничка пракса Александра Зографа (Саше Ракезића), у којој стрип постаје и дневник, и хроника, и сановник, обухваћена је отвореном изложбом у Биоскопу "Балкан".
10. 06. 2025. у 18:26
ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05
СРПСКА ПОСЛА: Никола Јокић запањио свет! Вратио се у Србију и урадио ОВО (ВИДЕО)
НИКОЛА Јокић је најбољи кошаркаш планете, али дајте му лопту и биће најбољи у сваком спорту. То је показао још једном.
08. 06. 2025. у 08:54
ДРАСТИЧНО СЕ ПРОМЕНИО: Како данас изгледа Енес Беговић након губитка сина?
ЕНЕС БЕГОВИЋ доживео је породичну трагедију у јуну 2023. године, када му је преминуо син.
10. 06. 2025. у 17:38
Најновије из рубрике
ХОКНИ, ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА: Један од најскупљих живих аутора прву самосталну изложбу у Музеју савремене уметности одржао још 1970.
ПРЕ тачно 55 година, тада млади британски уметник Дејвид Хокни (1937) одржао је самосталну изложбу у Музеју савремене уметности у Београду, на чијем челу је тада још био његов оснивач, легендарни Миодраг Б. Протић, а у среду, 11. јуна, на истом месту, на другом нивоу здања на Ушћу, биће отворена поставка "Од папира до екрана" овог сада вероватно глобално најутицајнијег сликара.
10. 06. 2025. у 23:59
ПРЕ МЕСЕЦ ДАНА ОДРЖАО ПОСЛЕДЊИ КОНЦЕРТ На вест о смрти Матије Дедића: Сањао да се пресели у Њујорк, жалио због лошег здравља (ФОТО)
НЕМА томе месец дана када је Матија Дедић одржао у Загребу свој последњи концерт, коме је присуствовала и његова мајка Габи Новак.
10. 06. 2025. у 22:07
У ЊЕГОВОМ ОСМЕХУ УВЕК ЈЕ БИЛО МАЛО ГОРЧИНЕ: Комеморативни скуп посвећен академику Љубомиру Симовићу (1935-2025) одржан у Српској Академији
ПИШУЋИ своју биографију ја сам, очито, направио велику грешку, коју сад не умем да исправим: наиме, ја сам у својој биографији, практично, навео и своју библиографију.
10. 06. 2025. у 20:59
СКУЛПТУРЕ НА ОТВОРЕНОМ ПОЉУ ЉУБАВИ: Јелена Кршић представља нову серију радова на изложби "Излечиште" у галерији "Сањај"
ЈЕДИНО што може да замени моћ уметности је природа са својим чарима, сматра вајарка Јелена Кршић, чија је изложба "Излечиште - revivarium", публиком у београдској галерији "Сањај".
10. 06. 2025. у 20:40
УВЕО НАС У ЈЕВРОПУ, АЛИ УВЕК ПРИПАДАО НАМА: Књига о Паји Јовановићу појавила се у "Плавом колу" Српске књижевне задруге
У ПОСЛЕДЊИХ неколико деценија у великој мери је обновљено интересовање за Пају Јовановића (1859- 1957), једног од најпознатијих уметника у повесници српске уметности друге половине 19. и прве половине 20. века и несумњиво најпрепознатљивијег домаћег сликара у европским оквирима, који не престаје да интригира, сматра професор Игор Борозан са београдског Филозофског факултета. Овај дописни члан САНУ је, уз Драгана Лакићевића, један од уредника "Књиге о Паји", која се појавила у "Плавом колу" Српске књижевне задруге.
10. 06. 2025. у 20:10
Коментари (0)