ПОЗОРИШНА КРИТИКА: (Анти)ратнички плес у балетским ципелицама
ИСТИНСКА звезда овдашњег глумишта, Емина Елор, најпознатију профитерку, која, вукући своја кола са троје деце, рат користи као добро тржиште је великим делом одиграла на врховима прстију, у балетским ципелицама.
фото приватна архива
Опште је познато да балетска уметност тражи велику жртву, делом и због крвавих ножних прстију, као сталног пратиоца игре. На тој муци је Пројковски засновао Брехтов епски "В ефекат", који не дозвољава да гледалац стекне емпатију према јунацима, у циљу неопходног друштвеног ангажмана. У представи Дејана Пројковског (драматург Роберт Ленард) "онеобичавање" Брехтовог типа је било дискретно, често преплетено са драматиком, природном пратиљом ратних сцена, пуних насиља и покрета (кореограф Олга Панго).
Кореографске нумере и обавезни сонгови (по себи одлични), који дају актуелност најпознатијем антиратном комаду у светској драматургији су изгубили примат пред сликама данашњих патњи недужних у ратним сукобима. Редитељ је померио тежиште нарације епског театра са Мајке Храброст на њену децу (Даниел Тот, Чаба Бенце Кемивеш и Дина Дедовић Томић, изврсни) страдалнике ратних околности, али и начина живота којим их мајка (зло)употребљава у мутним профитерским пословима. "Рат једе своју децу" је реченица Мајке Храброст (надимак јој је остао из успешне пљачке у неком окршају, без кореспонденције са мајчинском жртвом), када изгуби све троје и тако постане претходница свих страдалих мајки и деце, до данас. Емина Елор је са великим умећем провела своју (анти)хероину кроз велики регистар трансформација, од радости, љубави, наде, до дубоке туге, што није примерено Брехтовом циљу, да догађај на сцени буде само окидач за акцију, побуђену у гледаоцу. Ипак, магија, увек присутна у игри ансамбла Новосадског позоришта је, у визији Дејана Пројковског (сценограф Валентин Светозарев, костимограф Ивана Ристић, музички пасажи Горан Трајковски и Зоран Бале Булатовић), саткала оригинални сценски протест против рата и страдања недужних у њему. После грандиозних подухвата са овим ансамблом, "Ане Карењине" и "Ричарда Трећег", Пројковски се у "Мајци Храброст и њеној деци" окренуо интимнијој, трагичнијој причи о трагедији деце у ратном вихору, свесно ризикујући да изађе из оквира задатог Брехтовог недрамског ангажмана.
Фото С. Дорошки
У игри носилаца идеје насилника и жртава у дугогодишњем рату између католика и протестаната, што је Брехтов миље, Золтан Шимер, Роберт Ожвар, Иштван Кереши, Габор Понго су јарко оживели "псе рата", док су Арпад Месарош, као Кувар и Атила Немет, као Свештеник, били доказ истинитости изреке "неком рат, неком брат"... Ивета Потје Габријеле Црнковић је била истинити глас разума и одсутне логике, сведок страдања и жртва, не мања од других... Фреску насиља и патње ефектно су чинили и Данијел Хуста, Даниел Гомбош, Бенце Салаи, као и упечатљива Ливиа Банка.
Ова необича поставка, како за Брехта, тако и за Пројковског, оставила је, захваљујући својој болној актуелости и мајсторству ансамбла Новосадског позоришта, јак утисак крика који је био неопходан одговор на досадашњу незаслужену патњу невиних.
Јаук који траје и, својим непролазом, односи нове жртве, унедоглед.
"РУСИ, ИДИТЕ КУЋИ!" Језива политичка порука са трга у Будимпешти, Мађар већ почео да ради по налогу Брисела (ВИДЕО)
ВЕЛИКИ политички заокрет у Мађарској најавио је лидер опозиционе Тисе Петар Мађар, који је после изборне победе поручио да земљу чека обнова пуног учешћа у Европској унији и НАТО, миран пренос власти и озбиљно преуређење државног врха.
13. 04. 2026. у 07:27
ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)
ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.
24. 03. 2026. у 20:17
САМОУБИСТВО БИВШЕГ МИНИСТРА МУП-А ИСПРЕД СКУПШТИНЕ: Оставио 3 коверте, одузео себи живот због Хашког трибунала
На данашњи дан, 11. априла 2002. године, на улазу у здање Дома Народне Скупштине Србије (тадашње Скупштине СРЈ) у Београду, бивши министар унутрашњих послова Србије Влајко Стојиљковић извршио је самоубиство, непосредно након усвајања Закона о сарадњи са Хашким трибуналом. Преминуо је два дана касније од последица рањавања.
11. 04. 2026. у 21:30 >> 21:39
Коментари (0)