Култура

ПОЗОРИШНА КРИТИКА- 70. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ: Златно срце и златан зуб

Драгана Бошковић

06. 06. 2025. у 09:00

ДРАМАТУРГ Слободан Обрадовић је магијски реализам романа "Искупљење" Бранимира Шћепановића драматизовао за истоимену представу новосадског Српског народног позоришта (режија Вељко Мићуновић) као Кјукорово "Плинско светло" - на клацкалици истине и злочина. Борис Исаковић је главног јунака, возача камиона Григорија Зидара, доброг човека, повратника из логора и брака у Норвешкој, некадашњег ратног хероја забитог места Нехај, учинио живим човеком на сцени, својом уобичајеном уметничком магијом, невидљивом за око.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА- 70. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ: Златно срце и златан зуб

"Плинско светло" ће настати када становници Нехаја, чији су репрезенти истакнути грађани и затворски чувар, Карађоз и "коцош" на картама, (Марко Марковић) устврде да је Григорије преварант. Партија карата, у којој ће Зидар победити чувара и освојити ноћ на слободи постаје мотив који, у Обрадовићевој (одличној) драматизацији постаје она нит, која нас, као Аријаднин конац, драмски води кроз разуђено, густо ткиво Шћепановићевог романа. Може се Мићуновићева представа читати и као партија (варљивих) карата Григорија Зидара са самим собом, нарочито због њеног завршетка, где се он враћа на бетонско постоље сопственог споменика, који је, у својој фантазмагорији, разрушио, јер му они, које његова појава дезавуише у њиховом "јунаштву" не могу дозволити да буде живи сведок.

И "случајан" избор места где му се квари камион, и засипање земљом сцене на којој ће се одвити Григоријев агон са наводним саборцима, и етеричност везе са Софијом, која му, као Адамова Ева, доноси јабуке, и уобичајено изузетна зачудност којом Марко Марковић боји своје јарке ликове, па и демонског Зидаревог чувара, све води до закључка, да се читаво ово путовање до прошлости и назад одвија унутар ратног јунака, а изврсно сиромашна сцена Зоране Петров, са земљом, клупама и огромним карго сандуком, у коме је споменик хероју Григорију Возару (за његов животни терет) потврђује утисак да он није ни излазио на слободу одатле, из своје тескобе. То што је, очигледно, истина да је спасао грдан свет у Другом светском рату у Нехају и да је, упркос веровању да је погинуо, и те како жив, не доказује да Зидар има право на душевни мир. Он је, сазнајемо, у сукобу са умрлим оцем, који га је проклео и отишао у гроб разочаран његовом бездушношћу.

Борис Исаковић је страсно, достојно, логично и убедљиво саградио драмски лик од предлошка, који, по природи прозе, има много више средстава да оправда понекад, за гледаоца, недовољно разумљиве поступке. Вељко Мићуновић је ову фрагментарну, мрачно/светлу причу водио као на филмском сету, одлично пласираним резовима који, после гледања представе, чине јасним секвенце Зидаревих стварних сећања и оних које стварају његова делузија и зла савест. Изврсном глумачком поделом, у којој доминира Исаковић, али би успех био немогућ без изврсних Марте Береш, Ненада Пећинара, Југослава Крајнова и Марка Марковића, редитељ је постигао пун позоришни успех. А посебан квалитет чини мудро измештање ове психодрамске структуре из социјалистичког у апокалиптично духовно окружење.

28. 05. 2025. у 12:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

Суђења

0 21

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.

05. 06. 2025. у 17:05