СНОВИ УХВАћЕНИ У КАИШЕВЕ СТРИПА: Ретроспектива Александра Зографа (Саше Ракезића) пред публиком у Биоскопу "Балкан"
ВИШЕДЕЦЕНИЈСКА уметничка пракса Александра Зографа (Саше Ракезића), у којој стрип постаје и дневник, и хроника, и сановник, обухваћена је отвореном изложбом у Биоскопу "Балкан".

Фото промо Зограф
Поставку названу "Хватач снова", чији кустос је Стеван Вуковић, чине тако цртежи, факсимили, публикације и пратећи материјали, чији је фокус управо на сновима, најчешћем тематском и формалном полазишту Зографових стрипова.
Уметник их, како пише у најави изложбе, бележи из такозваног хипнагогичког стања, између јаве и сна, додељујући себи улогу сновохватача, који слике из несвесног претаче у свој ауторски језик.
Иако је на домаћој сцени, овај аутор из Панчева стрипове објављивао још од 1986. године, Зографова дела почела су да се појављују у САД и широм Европе почетком деведесетих. Током НАТО бомбардовања, био је један од првих стрип аутора који је ратну стварност бележио и објављивао у реалном времену, путем електронских билтена.

Његови радови, попут "Живот под санкцијама", "Психонаут", "Поздрави из Србије" и Dream Watcher, објављени су у многим земљама, а излагао је у галеријама од Беча и Париза до Сан Франциска и Солуна.
Читава везиљина васиона
НА овој, као и многим претходним Зографовим изложбама, Гордана Баста има коауторску улогу и учествује радовима који су материјална транспозиција призора из Зографових стрипова путем веза на платну - наглашава се у кустоском тексту који прати изложбу. - Нека врста теоријске и историјске легитимације тог поступка може се наћи у стрипу "Наши везови" у коме Зограф представља есеј Станислава Винавера о народним везовима, у коме се тај писац пита "Шта су бесконачно фини трзаји код најтананијих песника човечанства, код Хорација и Малармеа? Чежња је у њима: да буде наслућено, али да се не укочи. Висока свест о прелепој лакоћи опстанка захтева да се срце спасе од насиља правила... од исте такве крхке материје као што су речи, слогови и појмови, и везиљин је свет. Од једног устрептаја конца зависи читава везиљина васиона. Очи, ипак у стању су сав тај ред да схвате на трен; што никада не бива у песми."
Иначе, уз Зограф, Ракезић је себи доделио још један псеудоним, Посматрач снова. О занимљивом сплету околности, којим га је стекао, Вуковић у кустоском тексту наводи, како је аутор, као средњошколац, и члан панк бенда "Пак-Папир", радио фанзине "Кретен" и "Изнад", делећи их у тада веома развијеној мрежи фанзинаша, коју су користили и амерички алтернативни, андерграунд и други неконвенционални и експериментални стрип уметници:
- Тако је дошао у контакт и са издавачем часописа који је објављивало Панамеричко удружење Индијанаца. На писмо му је одговорио поглавица Продорне Очи, који је тада водио то удружење, и кренула је кореспонденција, у оквиру које је Ракезић урадио и интервју са њим, који је 1992. објавио у часопису "Време". С обзиром на то да му је Ракезић писао да је одувек био заинтересован за културу америчких Индијанаца и да је још као дете имао упечатљиве снове на ту тему, поглавица Продорне очи је му предложио да постане члан њиховог удружења, што је укључивало и доделу новог имена - Dream Watcher!
Изложба је отворена до 28. јуна, а улаз је слободан.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)