ЛЕГАТ У САНУ ПОВОДОМ ВЕКА СЛИКАРА: Ретроспектива "Померене границе простора" посвећена опусу академика Стојана Ћелића (1925- 1992)

Миљана Краљ

24. 06. 2025. у 18:46

ПРОСТОР ме је интересовао и данас је за мене незаобилазан проблем.

ЛЕГАТ У САНУ ПОВОДОМ ВЕКА СЛИКАРА: Ретроспектива Померене границе простора посвећена опусу академика Стојана Ћелића (1925- 1992)

Фото Галерија САНУ

Простор је фикција и реалност истовремено: место, обим, величина, дубина, ширина, дужина; у димензијама свеобухватно поље збивања. Тамо где га у безграничности и граничности поимамо омогућен је кретањем. Кад кажем да ме простор у различитим пројекцијама интересује, казујем и да сам принуђен да се њиме бавим. Он се у слици остварује независно од моје воље, боље речено, моја воља се њиме остварује.

Ово су размишљања једног од наших најугледнијих уметника 20. века, професора и академика Стојана Ћелића (1925-1992), чија је изложба "Померене границе простора" од данас пред публиком у Галерији САНУ. Два су непосредна повода за подсећање на укупан Ћелићев опус: стогодишњица његовог рођења и иницијатива породице да повери Српској академији наука и уметности формирање уметниковог легата. Дародавци Милена и Марко Зарић део легата су званично предали САНУ.

- Одлука да легат буде поверен САНУ проистекла је из вишедеценијских разговора - рекла је Милица Зарић, на представљању поставке. - Услов је био да његова дела, настала и под снажним утицајем грчке уметности, не остану само део интимног простора, већ да постану доступна јавности. Легат је сада само почетак тог отварања.

Фото Галерија САНУ

Друго поднебље I

Уводно излагање на отварању изложбе, чији је аутор др Зоран Ерић, вечерас ће имати професорка емерита Ирина Суботић, а свечано ће је отворити академик Душан Оташевић, управник Галерије САНУ. Пред публиком ће се наћи четрдесет слика различитих формата, седам графика и једна таписерија, као и документарна грађа која сведочи о Ћелићевом вишестраном ангажману. Већина радова биће позајмљена од породице Зарић, која је дародавац Легата "Стојан Ћелић", као и из збирки неколико институција, укључујући Музеј савремене уметности у Београду, Галерију ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића у Новом Саду, Музеј "Цептер", Народни музеј Шумадије у Крагујевцу, Музеј града Београда, као и неколико приватних колекција.

Избор његових радова у Галерији САНУ ставља у фокус проблем простора као централни мотив и кључну категорију Ћелићевог уметничког стваралаштва. Кроз спој опипљивих и егзактних карактеристика простора - попут дубине и перспективе, с једне, и психолошких, рефлексивних и ирационалних димензија, с друге стране, изложба истражује како је Ћелић промишљао простор у зрелој фази свог уметничког рада, од почетка шездесетих година двадесетог века.

Фото Галерија САНУ

 

"Север", Стојан Ћелић

- Први значајан допринос дефинисању проблема простора као централног ликовног питања Ћелићевог сликарства дао је Лазар Трифуновић у тексту "Редуктивни метод Стојана Ћелића" из 1962. године - подсећа у тексту монографије, која прати поставку, др Зоран Ерић. - Трифуновић апострофира да је свет слике изван и изнад "реалног света", и да се поступак редукције, такође иманентан Ћелићевом сликарском методу, одређује као "транспозиција нађеног света" и "претварање природног облика у знак". То је, истовремено, и један од чворишних проблема модернистичког тумачења апстрактног сликарства: било да је у питању процес апстраховања појединих елемената и предложака преузетих из природе који воде ка потпуно новом и непрепознатљивом пластичком решењу слике, или, с друге стране, принцип стварања нове форме, при чему је сам стваралачки чин доживљен као природна активност, са импулсима који долазе из несвесног.

Детињство на Уни и Сани

Фото Галерија САНУ

Академик Стојан Ћелић
 

У МОНОГРАФИЈИ, која прати изложбу, штампана је и детаљна биографија, према Ивани Симеоновић Ћелић, пре неколико година преминулој историчарки уметности професорки на ФЛУ, и уметниковој супрузи. Забележени су најбитији датуми и догађаји на његовом животом путу, од рођења, 16. фебруара у Босанском Новом ("Босански Нови се налази на ставама великих река, Уна и Сана, и скоро да бих могао да кажем да постоје места са којих се гледајући Београд, могу присетити детињства"), преко школовања у предратном и ратном Београду, одласка у партизане, послератног уметничког развоја, добијања професуре и звања академика, па до смрти 30. априла 1992. 

Како наводи аутор изложбе, Трифуновић закључује да је за Ћелића простор слике "метафора света слике, он је њена витална енергија, и више од тога, битни план на коме долази до јединства човека са животом, скривених садржаја психе са ферментима друштва, времена и епохе". Поставка представља период Ћелићевог стваралаштва током којег је развио препознатљив сликарски језик који одликују редукција, апстраховање и геометризација, што су постали кључни елементи његовог приступа грађењу слике. Ћелићево (ауто)рефлексивно дело, како заључује др Ерић, конципирано као константна потрага за новим просторним решењима и могућностима конструисања света слике, која истовремено поседује снажну унутрашњу нужност и логику, као и поетски, емоционални набој:

- Оно даје значајан допринос српској уметности друге половине двадесетог века, пружајући инспирацију за даља истраживања просторних односа и употребу нових теоријских модела да би се проширило дискурзивно поље и методологија мишљења сликарства које у Ћелићевом "случају", како је аутор то волео да каже, достиже много шире домете и превазилази уско постављена дисциплинарна ограничења и дихотомију фигуративно апстрактно, или церебрално поетско. Анализом просторних конотација у Ћелићевом делу, закључујемо да је његово сликарство све поменуто, али и пјеррувовски "нешто више" од простора самог, један континуирани флукс и мерење духовних стања уметника која измичу фиксирању и рационализацији у непрестаној потреби за изналажењем нових и другачијих, а опет тако консеквентних сликарских конструктивних шема.

Изложба у Галерији САНУ је организована у више проблемских целина и подцелина са насловима као што су "Тектоника урбаног", "Између планова", "Вртлог", "Решетка"... Она указује на различите начине Ћелићевог континуираног бављења проблемом простора, почевши од идеја да слику посматра као плоху, а дубину простора дефинише бојом и формом, све до каснијих сложенијих композиционих шема, употребе перспективе, скраћене перспективе и полиперспектива. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

НАЈЛЕПША КУПАЛИШТА ЧЕКАЈУ НА ВАС: Летња сезона почиње, a Србија нуди безброј савршених оаза мира