ШАЛЕ НА МЕРУ, И НА КАНТАР: Нова књига Драгољуба Гагричића Гагрице, још једна ниска у ђердану, којом попуњава ризницу Старог Влаха

КАДА једном, рецимо у наредном веку, хроничари буду исписивали нову монографију о Старом Влаху, мораће да се лате књига - хроника доследног новинара из тог турбулентног краја - Драгољуба Гагричића Гагрице, тврди у рецензији новог дела овог аутора, публициста и песник Миломир Краговић.

Фото Приватна архива

- Ова чињеница понајбоље показује колико су важне Гагричине књиге, јер је у досадашњих пет сместио разноврсни старовлашки живот: од анегдота, изрека, записа, репортажа, до ретких фотографија које такође показују колико је био богат на овој географској, и друштвеној, ветрометини - додаје Краговић. Подсетимо: у "Старовлашкој ризници" аутор је обелоданио драгоцене народне умотворине и неугасле искре живота; претходна књига "Тапије у камену", у шест сликовитих поглавља, садржи сочне репортерске записе о ретким занимањима, планинама чудних имена, последњим рабаџијама, Дарковој ћуприји, варошицама уз немирну границу, о младој са пасошем, Немцима који су чували ћирилицу, крајпуташима, првим златарским летњиковцима; о онима који су следили своје претке и судбину везали за свој завичај, о ратницима и нашим заборавима.

У новој књизи, названој "На кантару шерета" (1.200 анегдота из Страрог Влаха), некадашњи новинар "Новости", на 400 страница сабрао је оно што за пола века заната сакупио из народног памћења и сведочења савременика, што представља део духа и традиције Старог Влаха...

Фото Приватна архива

- Поднебље Старог Влаха, део западне Србије између Голије и Лима, Пештера и Златибора, где називи неких планина говоре о суровости живота (Чемерница, Муртеница, Кукутница, Мучањ) - изнедрило је од старина познату старовлашку школу живота - пише Гагричић у уводу дела. - У књизи "Старовлашка размеђа" Благоје Радивојевић је оставио траг о овој школи: "Свако је био печен и варен, податкан и окаљен да не стане на трулу даску, да не седи на ушима, да не затвара оба ока, да леђима увек нађе ослонац, да чиме не изазове завист..."

У оскудици, на сиротињским огњиштима и крај бистрих врела, примећује Гагричић, брусила се оштроумност и разборитост, клесала спремност да се одупре невољама и замкама живота, одржи, одбрани и нападне:

- Тако се и низао ђердан анегдота, шеретлука, догодовштина - кратких прича шаљивог или сатиричног карактра са духовитом поентом. Анегдоте почивају на два супротна става, на два опречна интереса, граде се на контрасту или се заснивају на брзој реплици и неспоразуму. Све те слике су по форми кратке и једноставне, садрже драмске елементе, са кратком експозицијом и дијалогом и завршавају се комичним обртом, досетком, духовитом поентом. Мисао им је тачна и убојита, па једна реченица може бити ефектнија од читавих страница.

У књизи су те анегдоте груписане у 19 поглавља, и то по сродности тема и занимања. Наслови поглавља односе се на свакодневницу јунака анегдота - од чобана и ратара, планинки и снаша, удавача и нежења, дрвосеча и шумара, па воденичара и рабаџија, мајстора и ракиџија, до свештеника, ратника, чиновника и власти.

- Из народа шерети успевају да, уз комендијање и јетке жаоке, исмеју, намудри, посеку и окрпе самовољу, заблуде, каћиперство, брзоплетости, накарадости, примитивизам, острашћености, похлепу, заврзламе, паланачки менталитет, учмалост, одрођене и однарођене, удворице, лупеже, ладолеже, напаснике - све што се товари на народну грбачу и загорчава живот.

За ове слике живота и времена, у којима се читају карактерне црте и преламају судбине, најзаслужнији су, како тврди Гагричић - шерети:

- Отресити, довитљиви и лукави изданци обичног света, изврсни познаваоци менталитета, без оловке и рачунаљке, на свом рабошу читају небеске и земаљске прилике. Шерети "на оку" држе и "на зуб" и кантар времена узимају економске, друштвене и породичне (не)прилике, неспоразуме и ломове, мотре како се народ сналази и довија у вртлогу живота и са ђаволски немирном и довитљивом мишљу, од бездушне лакрдије до наивне искрености, горка искуства преокрећу у врцаве искре и наравоученија - закључује неуморни хроничар Старог Влаха.

Одломци из књиге

Не уме да бира

 

ЖЕНА пошаље мужа да на варошкој пијаци пазарног дана купи џак паприке за зимницу. Невичан куповини, ангажује комшинке, које су произвођачима и накупцима извртале џакове и претурале кутије паприка. Чим се појави на прагу стана са џаком на рамену, жена из полутаме ходника подвикну:

- Имаде ли очи, умијеш ли ти бирати?!

- Да сам умео - бирао би кад сам се женио...?!

Фото Приватна архива

Пиљак у опанку

 

- Који је рецепт за дуг живот? - питали старог чобанина на Мучњу.

- Топле ноге, "ладна глава и полупразан стомак. И кад ти је све потаман - тури пиљак у опанак, нека те жуља.

Вишак балвана

 

ОПШТИНЕ Нова Варош и Пријепоље су низ година водиле спор о разграничењу на Златару, уз оптужбе да једни другима залазе у територију и отимају пределе са очуваном шумом.

У паузи састанка представника власти и шумских управа један од присутних упита:

- Ко има више балвана?!

Касније се правдао да је мислио на дознаку за сечу.

Освета лоших ђака

 

УЗ чокањче и мезе, двојица старих професора забринути свакодневницом чаршије:

- Шта се ово догађа...?! Има ли краја...?!

- Лоше нам стоји привреда, а политика никако...!

- Вазда смо у кадровској оскудици...?

- Или нам се то свете лоши ђаци...?! 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације