ЖИВОТ НЕПРЕКИДНО СУПРОТСТАВЉАО СМРТИ: Век од рођења једног од најаутентичнијих српских уметника, вајара Матије Вуковића

КАО што је за песнике Бећковић, само - Матија, тако и вајарима, име Матија, означава једног, јединственог - Вуковића. Разбарушен, непоновљиве личности и уникатног дела, рођен је пре тачно једног века, 26. јула, у селу Платичеву код Руме, а нашу планету напустио је пре четири деценије, 21. јуна 1985. у Београду.

Фото каталог изложбе у МСУБ, 1987. године

Однос који је имао према уметности, како за "Новости", каже др Рајка Бошковић, музејски саветник Музеја савремене уметности, можда најбоље одсликавају његове речи да "постоје пролазни и трајни утисци":

- Утисци обични, свакидашњи, који се кратко задржавају у свести. И постоје већи, значајнији, који трају дуже. Њих се ја држим. То су идеје које ме опседају, на основу њих правим своја дела. Наравно, такво стварање се одужи али мислим да је то оно истинско ... - говорио је уметник, чијих десет дела баштини управо МСУ (две године после смрти музеј му је приредио редроспективу), од којих је три у Парку скулптура на Ушћу.

Фото Б.Јањић, МСУБ

Према речима Бошковићеве, нова и потпуно самосвојна Вуковићева поетика се појавила као дубоко проживљена и стилски убедљива, већ у једном од првих дела, пре свих у скултури "Рањеник" (1952/53), због које су га сви нападали, како је сам сведочио "што је издао дичне обрасце социјалистичког реализма".

- Лазар Трифуновић, препознајући значај његовог стваралаштва, истиче да је већ у том делу јасно поставио све елементе свог стила и упустио се у тежак проблем да прикаже живот у антитези смрти, када сва пролазност али и вредност живота постају најочигледније - објашњава историчарка уметности која руководи Збирком скулптура и инсталација МСУ. - Ослободивши се наметнутих стега социјалистичког реализма и фигура које је требало да величају револуцију - махом извештачених покрета пред којима се (углавном) остаје равнодушан, Матија Вуковић, и сам учесник у рату, своје дубоко проживљено и доживљено искуство ратних страхота и ужаса, преноси у своје скулптуре.

"Рањеник", наглашава Бошковићева, представља мушку фигуру која с муком покушава да се отме из надолезаће смрти, која га својом масом заробљава, држи и вуче себи у безобличност:

- Ту нема ничег театралног, патетичног, извештаченог - само осећај дубоког суочавања са смрћу и напор мучног покрета ослобађања, последњим снагама, из те претеће масе, доњег дела масе скулптуре. У том контрасту јасних обриса фигуре и тешке, тмасте и безобличне масе-смрти, Вуковић је остварио уметничко дело са веома сугестиваним драматичаним изразом, које постаје симбол бола, патње и муке, али истовремено и израз напора, истрајности и снаге да се то и такво стање превлада.

Фото Б.Јањић, МСУБ

Оцењујући да и данас, на почетку 21. века, у Парку скулптура МСУ, "Рањеник" сведочи о савремености и самосвојности израза Матије Вуковића, јер уметник, дубоко проживљену личну драму, на сјајан начин уздиже до општељудског искуства, дајући једном мотиву универзално значење, саговорница објашњава:

- Значај овог дела је утолико већи ако имамо у виду да се у скулптурама и уметничким делима уопште непосредно после рата, у доба соцреализма, па и много касније, сам мотив рата и ратних страдања често приказивао у великој мери дословно и натуралистички, без дубљег односа према самој теми и идеји.

ФотоМузеј на Отвореном, Народни музеј Аранђеловац

Истински доживљена драматика људског постојања, према мишљењу Бошковићеве, доминатан је израз Матијиних скулптура, без обзира на тему или конкретан мотив.

- Један од изузетка је монументална скулптура Његоша настала 1954. године, а исклесана у камену 1966. на симпозијуму скулптуре "Бели венчац" и постављена у парку Буковичке Бање у Аранђеловцу - истиче историчарка уметности. - Његово виђење Његоша, мирног и стаменог положаја фигуре која седи, нема ни трага од те драматике деформисаних маса, јаких контраста светлости и сенке и сабласних шупљина које зјапе, као на већини његових скулптура. Саосећајући са дубином усамљености и загледаности у ствари "изван овог света" овог великог владара, владике и песника, Вуковић га представља као човека који више гледа у невидиве дубине људског постојања него у свет око себе. Ово је сјајан пример изузетног уметника који не прати слепо и по свеку цену своју поетику и свој (про)нађени уметнички израз и рукопис, већ налази нова и неочекивана решења примерена самој идеји. Али снага његовог уметничког израза и даље је ту - она се огледа у психолошкој продубљености лика дубоке унутрашње драматике, надвијеног над драмом света...

Дубина осећања трагичности

ФотоМузеј на Отвореном, Народни музеј Аранђеловац

О ПОСЕБНОСТИ Матијиног приступа, између осталих дела, према мишљењу саговорнице говори и портрет Саве Ковачевића, из 1967. године:

- Настао је моделовањем масе на вајарском сталку, длановима и прстима, непосредно у дијалогу руку и материјала. Иако је реч о портрету историјске личности, тачније народног хероја, он није рађен као званични портрет, већ је више као портрет блиске особе чији неспокој уметник осећа и дубоко разуме, а који се изузетно упечатљиво, скоро болно, очитава у његовом погледу. Матија успева да без изразитих деформација карактеристичних за његов уметнички израз, постигне подједнаку снагу драматике као на својим другим делима, што говори о истинитости и дубини осећања трагичности која обележавају његов целокупни уметнички опус. 

Саговорница подсећа да је Матија цео живот провео у немаштини, не само у периоду школовања и студирања, него и касније. Ипак...

- Када се десио земљотрес у Скопљу 1963. године, сав новац од неколико откупљених скулптура са изложбе у Бачкој Тополи, несебично је поклонио фонду за пострадале, што само по себи говори о њему пре свега као човеку, а неодвојиво и о њему као уметнику.

Срећа је за Матију била - остварено дело.

- Волим класику и ослањам се на класику - говорио је уметник чија глава Бетовена и данас краси парк Баден у Бечу. - Мислим да је модерна уметност класична ако је зрела и блиска животу. Највише што можемо да се угледамо код старијих мајстора јесте солидност, али не само солидност, него солидност напрезања, преданост раду... 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације