КРУНА СИЈАЛА И ПРЕ НЕМАЊИЋА: Нове реконструкције средњевекових инсигнија у ИМС, међу којима је и краљевско обележје Михаила Стонског

НОВЕ реконструкције српских средњовековних инсигнија, попут севастократорског венца Стефана Првовенчаног, оклопа и мача цара Душана, одежде краља Стефана Првовенчаног, краљице Каталине и деспота Јована Оливера, доспеле су у Историјски музеј Србије, на изложбу "Чекајући сталну поставку".

Фото златарска радионица Марсела и Симона Чивљака

Али, и круна Михаила Стонског, која припада много мање познатом, а посетиоцима изутетно атрактивном периоду, пре наше најславније средњовековне лозе.

- Преднемањићки период подразумева три династије - Војиславиће, Вишеславиће и Властимировиће, пре стварања целовите српске државе, које су биле на челу кнежина - прича, за "Новости", др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије. - То је период о коме се мало писало и истраживало, а чешће нагађало. Уз темељан научни приступ, њиме су се бавили наши спољни сарадници, млади историчари, византолози. Зато смо и могли да у сарадњи са стручњацима за старе занате, као експонате прикажемо верне реконструкције предмета из овог времена.

Наиме, за потребе ИМС, и стварања управо овог дела будуће сталне поставке др Предраг Коматина, виши научни сарадник Византолошког института САНУ, магистар Марко Алексић, арехолог специјализован за средњи век и професор др. Виктор Савић, са Института за српски језик САНУ, направили су опсежне научне елаборате. На основу њихових знања уметник Предраг Милошевић насликао је два платна великих димензија (два и по пута један и по метар), која ће се у догледно време прикључити поставци.

Фото приватна архива

- На једној слици је представљен Вишеслав са крстионицом, док су на другом палтну Властимировићи - отркива Бојићева детаље уметничке визије владара из 8. века. - За крстионицу, др Коматина направио је читаво истраживање, послао га колеги у Сплит на рецензију, и тек када је добио позитивно мишљење, Милошевић је насликао. Простор Брезе, у близини Сарајева, где се налазе остаци старе базилике (на слици су реконструисани и њени стубови), одакле је и крстионица, приказује и део метоха, на коме су коњи, који су се тада гајили. Све то насликано је и на основу консултација са магистром Алексићем, као и детаљи везани за портерет самог Вишеслава. Он је насликан као маркантан, леп човек, прави Словен, са риђкастом кратком косом и кратком брадом. Ту се разликује од Немањића који су сви носили дуге косе и браде. Обучен је крајње једноставно. На себи има византијски крст, који је додељивао цар, а може се сматрати да га је добио као родоначелник своје династије и владар те кнежине. И каиш који је на њему тачно припада тој епохи, као и мач.

Долазак Срба на Балкан

И. Маринковић

 

ЈЕДАН део будуће сталне поставке бавиће се и досељавање Срба на Балкан, који ће такође бити представљен према изучавањима професора Савића.

- Знамо да су више векова пре него што су коначно прешли Дунав Срби били у Табану, у Будиму, али и Чуругу, где су имали велико насеље - каже Душица Бојић. - Вековима су живели тамо и прелазили реку више пута, где су остајали и по двадесет година, крећући се углавном према приморју. Онда би се враћали на другу страну Дунава. Није једноставно пратити тај процес сеоба. Ми углавном пишемо о времену када су се стално настанили на Балканском полуострву, у 7. веку, што је по записима Константина Порфирогенита, из 10. века. 

Око изгледа чизама, Милошевићу је помагала Јелена Стокућа, која је докторирала у Бостону, где је четири године изучавала и средњовековну одећу и обућу са православних простора. Предвиђено је да на поставци буде и интерактивна карта, коју ће урадити др Коматина, који је аутор и текста о преднемањићком периоду, чији се део тренутно налази на изложби.

- На слици на којој су Властимировићи, већ половином 9. века, они лове са соколовима и имају и хртове, Мутимир има крст на грудима, иза њега је Гојник, који држи један свитак са кога чита писаније, а Стројимир седи и држи печат - наставља саговорница. - Оригинал тог печата имамо у својој збирци као најстарији експонат о српској државности, а реплика је на изложби. У позадини су Црква Светог Петра и Павла у Новом Пазару, као и оружје. Обе слике су "блуроване", а валдари на њима се виде као у измаглици, сновиђењу.

Фото приватна архива

На изложби Војиславиће већ заступа први српски краљ Михаило Стонски, са почетка 11. века. Његову одежду, која наличи венецијанској, са узаним панталонама увученим у чизме, урадила је такође Стокућа, према узору са фреске у манастру Стону, док је ручно рађен накит направила Данијела Шћекић. Аутор лутака је вајар Дарко Кузмановић.

- На фресци он у рукама држи велики манастир, од кога је остао један мали део који је реновиран, али закључан - прича дирекорка ИМС. - Недавно је у Требињу био археолошки скуп, чији су учесници отишли у Стон, али нису могли да уђу унутра. Колегинице Вања Вуксан и Весна Поп Лазић, када су радиле изложбу "Краљеви и светитељи српски", такође нису могле да уђу.

На постваку је сада ушла реконструкција могућег изгледа круне Михаила I Војисављевића, како је пуно име овоTekstг владара. По угледу на исту фреску са Пељешца, израдила је златарска радионица Марсела и Симона Чивљака:

- Круна има форму венца на чијим врховима се налазе четири крста и специфична је по томе што се овакав облик круне среће у кратком историјском периоду само код владара Енглеске, Немачке и Норвешке. Урађена је од позлаћеног сребра и украшена слатководним бисерима, као и зеленим ахатом, зеленим ониксом, жадом, хризопрасом, плавим синтетичким сафиром и аметистом, обрађеним у облику овала, правоугаоника и круга - закључује Душица Бојић. 

Фото В. Куруцић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације