Култура

ОД МОНОДРАМЕ ДО КЛАСИЧНЕ ГИТАРЕ: Позоришни живот у Зајечару без летње паузе, тематски програми из вечери у вече

Вукица СТРУГАР

06. 08. 2025. у 13:00

ЈЕДИНИ српски театар који се "придружио" београдском Народном позоришту и пре две године основао свој музеј је НП Тимочке Крајине "Зоран Радмиловић" у Зајечару. И то није све: свакодневним и разноврсним програмима учинио је овај град посебним, јер у њему летње паузе - нема.

ОД МОНОДРАМЕ ДО КЛАСИЧНЕ ГИТАРЕ: Позоришни живот у Зајечару без летње паузе, тематски програми из вечери у вече

- Вечерима на летњој сцени Позоришног музеја присуствује осамдесет (до сто) посетилаца, на четири нивоа. Направили смо и трибине, са малом сценом. Сваког месеца овде одржимо двадесетак програма: монодрама и дуодрама, шпанске и италијанске музике, француског филма - објашњава Владимир Ђуричић, директор позоришта "Зоран Радмиловић" и оснивач Музеја. - У истом простору ускоро ће почети и ликовна колонија, сваког дана ће овде стварати уметници. Једноставно, стално се нешто дешава.

У Позоришном музеју организовали су и циклус европског филма, организовали промоције књига, а вече класичне гитаре поновиће пред чувену зајечарску "Гитаријаду".

- У нашој згради некада је био легат Николе Пашића, али је препуштена пропадању. Пао је и кров и плафон, уништено цело здање. Место је постало стециште сумњивих лица и наркомана... Онда смо у договору са тадашњим градоначелником ми узели зграду. Веома брзо и јефтино реновирали смо здање, направили од њега позоришни простор, галерију и летњу сцену, а у сутерену сместили магацин и апартман за гостујуће глумце и редитеље - објашњава Ђуричић.

Иначе, улаз је слободан за све програме. Музеј често посећују школске екскурзије и други путници намерници, пошто је отворен током целог дана.

- Имамо сопствену сталну поставку, а у галерији је изложба наших позоришних плаката од оснивања театра - идуће године обележавамо осамдесет година постојања. У међувремену, "скупило" се готово пет стотина представа. Ту је први позоришни плакат из 1946/1947, потом и сви други до наших дана.

У Музеју се чувају и други панои, фотографије, костими. Многи глумци, који су на различите начине везани за зајечарско позориште, поклонили су неке своје личне предмете овој институцији.

- Између осталих, чувамо дарове Цација Михаиловића, Ирфана Менсура, Тање Бошковић, Светлане Бојковић, Весне Чипчић, Аљоше Вучковића, Милене Дравић, Татјане Бељакове. Летњу сцену смо назвали по нашем глумцу Ненаду Цигановићу, а негујемо и сећање на неке драмске уметнике који су у Зајечару били "на плати", као што су Милан Срдоч и Ђорђе Пура - каже Ђуричић.

Три зграде,три фестивала

Челни човек театра каже да ни током лета, у време одмора, није тешко организовати редовне програме.

- Поносни смо што имамо три зграде: театра, музеја, као и здање на Тимоку у коме је смештена лепа сала са малом сценом, а која може да угости 206 посетилаца. Сваке године успемо да "избацимо" седам премијера. Такође, ту су и три позоришна фестивала (Дечји, Малих форми и "Дани Зорана Радмиловића"), па смо једини театар у Србији који нема летњу паузу. Радимо дванаест месеци годишње, не стајемо - каже Ђуричић.