ЧОВЕК КОЈИ НИЈЕ ПРИСТАО ДА СЕ СВРСТА: Енвер Петровци (1954 - 2025), славни југословенски глумац, редитељ и педагог

Вукица СТРУГАР

23. 09. 2025. у 13:05

У ПРИШТИНИ је јуче преминуо познати југословенски глумац, редитељ и педагог Енвер Петровци (1954-2025), вишеструко даровити уметник, један од ретких који је и у дубоко поремећеним српско-албанским односима и у најтежим годинама покушавао да буде мост између два народа и културе.

ЧОВЕК КОЈИ НИЈЕ ПРИСТАО ДА СЕ СВРСТА: Енвер Петровци (1954 - 2025), славни југословенски глумац, редитељ и педагог

фото Н.Скендерија

Рођен је у Приштини 1954. године. Глуму је завршио прво на Вишој педагошкој школи у овом граду, потом и на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миње Дедића. За долазак на ФДУ "крив" је његов земљак, други велики глумац Фарук Беголи, који му је после Више педагошке рекао: "Ти би требало да одеш у Београд да студираш, греота да овде будеш." Било је то 1973. године, а у његовој класи су се нашла и друга, касније позната имена - Дара Џокић, Даница Максимовић, Соња Кнежевић, Бранислав Лечић. Иста генерација био је и Мирослав Лекић (на одсеку режије), који је са Петровцијем затворио круг. Јер, играо је Енвер у његовом филмском првенцу, а управо ових дана емитује се и серија "Руски конзул", у којој је у улози Идриза остварио последњи глумачки задатак.

- Енвер је, заиста, био диван човек и сјајан глумац. Заједно смо студирали, играо је у мом првом филму "Степенице за небо" главну улогу. Сад поново у "Руском конзулу", а све његове сцене везане су за Жарка Лаушевића - каже Лекић. - Сви знамо да је у једном тренутку носио пола београдског позоришног репертоара. Видели смо се пре пола године, за мене је његова смрт шок. Нисам знао да је боловао... Баш ме погодило, у једном животном периоду били смо веома везани. Радили смо заједно, а због познатих околности Енвер је отишао на Косово, после је био и у Албанији. Ипак, никада нисмо губили контакт. Требало је и у "Ножу" да игра, али није могао.

Улоге

ИГРАО је Петровци у многим познатим филмским и телевизијским остварењима, а неки од њих су "Слом", "Кад пролеће касни", "Седам секретара СКОЈ-а ", "Увек спремне жене", "Резервисти", "Бољи живот", "За сада без доброг наслова", "Хајде да се волимо", "Круг", "Секс - партијски непријатељ бр. 1", "Станица обичних возова", "Стршљен", "Три палме за две битанге и рибицу", "Село гори, а баба се чешља", "Сенке над Балканом", "Клан", "Јужни ветар"...

Приватно, каже Лекић, био је веома драго и фино биће, неоптерећено поделама које су се и раније осећале, да би касније потпуно ескалирале:

- Никада код Енвера нисте могли осетити било какву врсту отпора, мржње, пребацивања. За њега су људи били - људи. Није их делио по националности него по карактеру, на добре и лоше. Била је то његова дивна особина. Колико знам, имао је, нажалост, због тога проблема и овде и тамо. Људи нису пристајали на његово непристајање да се сврста. Био је, заиста, велики глумац. Свако ко је имао прилику да га гледа у позоришту могао је да види колико је имао раскошан таленат, колико је владао глумом и волео свој посао, колико се добро у њему сналазио. С друге стране, треба имати у виду да је говорио српски језик без акцента! И то је дар, имао је слуха. Њега, слушајући на сценама Атељеа 212 и БДП, нисте могли да идентификујете као човека коме српски није матерњи. Још током детињства говорио је оба језика, изванредно. И тако је остало до краја. Штета што је једна потенцијално велика каријера прекинута сукобом у којем је био нека врста колатералне штете. Сигуран сам да би у неким насупајућим година још долазио, радио и да би га звали. Имао је континуиране контакте с људима и његове глумачке способности су увек биле добродошле.

Стереотипи

- Стереотипи су производ непознавања и незнања, а предрасуде и стереотипи постојали су и за Босанце, Црногорце, за сваки народ у Југославији, не само за Албанце. И за то није крива наша генерација, било је то и пре нас. Али тад су се пуно причали вицеви на ту тему, причао сам их и ја кад сам се шетао по Југославији. Чини ми се да више нема вицева, давно нисам чуо неки нови виц о Албанцима и Србима. А није добро што их нема, зато што је виц знак да је ситуација опуштена. Чим се не чују вицеви, мора да има неке тензије - рекао је у једном новинском разговору Енвер Петровци.

Глумачку каријеру Петровци је почео у Београду, где је био ангажован на многим сценама: у Југословенском драмском, Атељеу 212 и БДП, али је играо и у другим театрима целе некадашње Југославије. Међу најмаркантнијим, остале су упамћене његове улоге Миткета у "Коштани" (СНП) и Истрефа у представи "Косанчићев венац бр. 7" Атељеа 212.

фото Д.Тонковић

Tekst potpisa

- Затечени смо вешћу о његовој смрти. Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих, играо је велике улоге и, на неки начин, носио репертоар у Атељеу 212. Први пут се на нашој сцени појавио у представи "Протуве пију чај" 1978, затим у првој подели "Корешподенције", па у представи "Лов на дивље патке". "Декамерон 81", "Амбасадор", "Ни риба ни месо" - подсећа Гордана Гонцић, драматург и директор Атељеа 212. - Најзначајнија улога била је у култној представи "Косанчићев венац бр. 7", у режији Зорана Ратковића. Улога Истрефа била је маестрална, по њој га и данас памтимо. Касније је више играо у БДП, а крајем деведесетих је отишао из Србије. Сви га памтимо као дивног колегу, и жао нам је што смо изгубили једног од великих глумаца куће. Данас у представи "Бела фигура" имамо његовог студента Вахида Џанковића, тако да је на неки начин остала веза са њим и после толико година.

Петровци је иза себе оставио више од педесет филмова и телевизијских серија, а написао је и четири драме. У Приштини је основао позоришта Додона и Очево позориште. Био је професор на Универзитету у овом граду, а предавао је глуму и на Интернационалном универзитету у Новом Пазару.

Део наше породице

"ЊЕГОВ уметнички пут и дело оставили су неизбрисив траг у позоришту, филму и култури читавог региона. Регионално позориште Нови Пазар имало је посебну част и привилегију да сарађује са њим. Као професор и ментор, несебично је преносио знање, искуство и љубав према уметности нашим глумцима, обликујући генерације које ће његово наслеђе носити даље. Памтићемо га по његовој харизми, ширини духа и истинској посвећености уметности. Енвер Петровци заувек остаје део наше позоришне породице", наводи се, између осталог, у објави Регионалног позоришта Нови Пазар.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПА ХАЈДЕ ДА ПРОДУЖИМО ЗАДОВОЉСТВО Захарова упутила мистериозну поруку Западу

"ПА ХАЈДЕ ДА ПРОДУЖИМО ЗАДОВОЉСТВО" Захарова упутила мистериозну поруку Западу

ПОРТПАРОЛКА руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је данас да су западне земље забринуте због тога каква би још нова испитивања оружја Русија могла да спроведе након демонстрације ракете "Буревестник".

01. 11. 2025. у 19:52

САД ИЗДАЛЕ ГЕНЕРАЛНУ ДОЗВОЛУ ДО АПРИЛА: Одлажу се санкције руској нафтној компанији

САД ИЗДАЛЕ ГЕНЕРАЛНУ ДОЗВОЛУ ДО АПРИЛА: Одлажу се санкције руској нафтној компанији

СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе су данас издале тзв. "генералну дозволу" којом се привремено одлажу санкције Росњефту у Немачкој до 29. априла 2026. године, објавило је америчко министарство финансија.

29. 10. 2025. у 16:17

Коментари (0)

РЕКАО ЈЕ ДА ТО ВИШЕ НЕЋЕ ЈЕСТИ.... И ПОТОМ ЈЕ УМРО Фудбалер Радничког о моменту кад је преминуо тренер Младен Жижовић