СРБИ И КЊИГА: Где смо између „скроловања“ и папирних страница?

УПРКОС дигиталној ери и доминацији друштвених мрежа, књига у Србији не предаје битку.

Фото М. Анђела

Док статистике показују стабилност тржишта, навике читалаца се мењају – од класичних романа до популарне психологије и трилера који се „гутају“ за једно поподне.

Дилема да ли Срби читају или су књиге заменили паметним телефонима и таблетима добила је јаснији одговор кроз најновије податке са тржишта и из библиотека. Према последњим истраживањима и извештајима, издаваштво у Србији показује необичну виталност. Иако се често може чути фаталистичка теза да „нико ништа не чита“, број издатих наслова и посећеност манифестацијама попут Сајма књига говоре супротно.

Библиотеке и књижаре

Истраживања указују на то да се у Србији књиге и даље чешће купују него што се позајмљују, али мрежа јавних библиотека остаје кључни стуб културе. Према подацима о раду Народне библиотеке Србије, током 2025. године јавне библиотеке су активно радиле на обнављању фондова, док су листе најчитанијих књига формиране на основу података из чак 142 установе широм земље, што представља највећи обухват до сада.

Фондови су обнављани активније него претходне деценије, са акцентом на савремену домаћу прозу. У библиотекама се највише тражила белетристика, која чини преко 44 одсто укупног издатог материјала, док је приметно и велико интересовање за наслове који су добили престижне домаће награде попут НИН-ове и „Београдског победника“.

Фото: Приватна архива

Према званичним подацима Републичког завода за статистику, у Србији је током протекле године објављено рекордних 13.210 наслова књига и брошура, што представља раст у односу на већ успешну 2024. годину. Ова цифра јасно показује да је издавачка индустрија један од највиталнијих сектора наше културе. Занимљив је и податак да се у шпицевима сезоне, попут септембра и октобра, у великим ланцима књижара прода по једна књига на свака два и по минута. То указује на то да књига у нашој земљи остаје омиљени поклон, али и насушна потреба значајног дела популације.

Књижевни укус публике

На основу извештаја водећих издавача, попут Лагуне и Вулкана, миљеници публике у протеклој години били су јасно профилисани. Међу домаћим фаворитима, апсолутни хитови били су нови романи Јелене Бачић Алимпић, Владимира Пиштала и Љиљане Хабјановић Ђуровић. Наслови попут „Острошко тримирје“ и „Последњи сати“ недељама су доминирали врховима листа тражње. Када је реч о страној литератури, психолошки трилери и породичне саге, а нарочито серијал „Атлас“ Лусинде Рајли, остали су први избор читалаца за релаксацију и слободно време. Посебно занимљив тренд у 2025. години јесте повратак млађих генерација Меши Селимовићу и Милошу Црњанском, што се у великој мери приписује новим, луксузним и графички атрактивним издањима ових великана наше књижевности.

Фото: Н. Живановић

Дигитални преокрет и „БукТок“ ефекат

Иако су е-књиге и аудио-формати све присутнији, традиционални формат у Србији и даље убедљиво доминира. Према истраживањима Завода за проучавање културног развитка, више од 80 одсто редовних читалаца и даље преферира мирис хартије и физички додир са књигом. Ипак, 2025. година донела је значајан помак у дигиталној сфери, где је продаја е-књига први пут остварила осетан удео у укупном промету. Кључну улогу у томе одиграо је феномен „BookTok“ (заједница на ТикТоку), где млади инфлуенсери промовишу наслове који затим брзо постају распродати у књижарама. Процењује се да је укупни приход на тржишту књига у Србији током протекле године достигао вредност од око 145 милиона долара.

Књига - најјачи стуб културног идентитета Срба

Срби читају, али су данас пробирљивији него раније. Књига је за многе престала да буде искључиво извор енциклопедијског знања и постала је вид релаксације и „бега“ од свакодневног стреса. Чињеница да Србија има један од најпосећенијих сајмова књига у Европи и да мрежа књижара опстаје чак и у мањим срединама, непорецив је доказ да култура читања није изумрла, већ се успешно трансформисала. Књига је данас и престижан поклон, и антистрес терапија, и жива тема дискусије у онлајн заједницама и на друштвеним мрежама. Србија је у 2026. годину ушла са импресивним бројкама које потврђују да је писана реч и даље најјачи стуб нашег културног идентитета.

Препоручујемо

Политика

10 35

УДАР НА ТЕМЕЉЕ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА: Како је мржња блокадера покушала да понизи два века Матице српске

20. 02. 2026. у 07:00

Култура

0 1

ЏЕЈН ОСТИН КАО „ВЕЛИКА СЕСТРА” МИР-ЈАМ: Како је једна Енглескиња освојила српска срца

19. 02. 2026. у 16:49

Панорама

0 0

ГЕТЕ, КОНЕРИ, ЛИСТ И МНОГИ ДРУГИ: Шта су светски великани говорили о Србима - неке особине су многи истицали

18. 02. 2026. у 15:34

Друштво

1 10

СВЕТИЊА КОЈА ВЕКОВИМА МИРОТОЧИ: Чудесна снага гроба Светог Симеона у Студеници (ФОТО)

26. 02. 2026. у 19:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације