Култура

ПРИЗОРИ РАТНИХ СТРАХОТА: У Ложионици гостују кореографи Симон Репел и Саша Рива са представом "Драги сине"

Драгана Матовић

26. 03. 2026. у 06:30

ПРЕДСТАВА "Драги сине", у кореографији Симона Репела и Саше Риве, биће изведена на Београдском фестивалу игре, вечерас у Ложионици. Кроз причуо породици и губитку детета, овај комад отвара тему рата и његових последица.

ПРИЗОРИ РАТНИХ СТРАХОТА: У Ложионици гостују кореографи Симон Репел и Саша Рива са представом Драги сине

Рива и Репел долазе уз Швајцарске, а освојили су срца публике широм света као кореграфи отварања Олимпијских игара ове године у Кортини.

- Мада смо обојица Италијани, представа је настала у Женеви - рекао је Репел на конференцији за новинаре у Националној фондацији за уметничку игру. - Балетску каријеру обојица смо остварили у Опери у Женеви. Одлучили смо да се 2020. повучемо и оснујемо своју трупу.

Представа "Драги сине" фокусира се на специфичну слику жене која пише писмо свом несталом сину, годинама после његовог одласка у рат.

- Мајка одражава наду кроз писање, она не зна где је он - каже Репел. - Одабрали смо савремену музику, али се прожимају и веома препознатљиви традиционални италијански мотиви. Ми смо и креатори и играчи, а сцену делимо са немачком играчицом Аном Јунг. Комад је и играчки и позоришан. Права представа физичког театра.

Олимпијада у Кортини

- УЧЕШЋЕ у церемонији отварања Олимпијских игара у Кортини је велико искуство и лепо је имати га у биографији - рекао је Рива. - Све што смо радили мало је у односу на тај догађај у коме је учествовало много људи. Ми припадамо позоришту, интимним просторима, а иза отварања Олимпијаде је огромна машинерија у којој смо ми, као и многи други, само шрафови.

Критичар "Коријере дела сера" је написао да се чини да Репел и Рива лете чак и када ходају, да су толико лагани да се њихова снага на сцени доживљава као врста контрадикције.

- Дело је, нажалост, веома актуелно, оно суштински не говори о рату, већ о губитку детета и истраживању начина на који се наставља живот после такве трагедије - рекао је Рива. - Инспирација је дошла природно из емоција и вечитог страха од губитка некога ко је део нашег живота, док је референца за поставку била Италија четрдесетих година прошлог века.

Рива је навео да уметност пружа велику предност трансформације на сцени, објаснивши да се кроз улогу оца ставља у ситуацију коју лично није проживео.

- У овој представи играм оца, а заправо немам то искуство - истакао је Рива.

На конференцији су се представиле и две канадске трупе "Флип фабрик" и "Машин де сирк".