Херојска епоха наше уметности: Простор, траг, гест: цртежи Милана Миловановића, Косте Миличевића и Малише Глишића из збирке Народног музеја

ПРВИ пут на једном месту, изложба "Простор, траг, гест: цртежи Милана Миловановића, Косте Миличевића и Малише Глишића из збирке Народног музеја Србије", прекосутра у 18 часова, представиће цртачки опус тројице представника нашег импресионизма, који откривају снагу, непосредност и интиму ове врсте уметничког изражавања.

Коста Миличевић, На гробу војника, Фото Народни музеј Србије

Поставку чини више од 70 радова, од чега је значајан део настао током Првог светског рата и на Солунском фронту, у околностима у којима су аутори, у својству "ратних сликара", бележили призоре свакодневице - логоре, војнике, пејзаже, али и тренутке предаха.

Аутор изложбе и пратећег каталога је музејски саветник Евгенија Блануша, кустос Збирке цртежа и графика југословенских аутора 20. века, која је, како истиче и предговору каталога Бојана Борић Брешковић, у средиште свог истраживања ставила аутентичне ликовне говоре тројице импесиониста:

- Милан Миловановић је приказан кроз пуну стваралачку хронологију од академских почетака до зрелих медитеранских и послератних фаза у којима цртеж постаје главни носилац уметничке енергије, суверени инструмент за студију светлости и пропорције. Коста Миличевић је интерпретиран кроз карактеристичан визуелни језик, у којем линија постаје својеврсно "уточиште", отварајући простор за лирски однос према природи који надраста документарност. Напослетку, Малиша Глишић је осветљен кроз призму невеликог броја сачуваних радова, који нам откривају утишани, дубоко промишљени сегмент његовог стваралаштва, сазданог у процепу између снажног темперамента и строге академске дисциплине - закључује директорка Народног музеја Србије.

Фото Народни музеј Србије

Српски импресионизам у пуном облику јавља се од 1907. године, а "појава импресионистичке интерпретације природе" везује се за дела "Ташмајдан" (1904) Малише Глишића, "Дереглије на Сави" (1907) Надежде Петровић и "Мост цара Душана у Скопљу" (1907) Милана Миловановића, слике, које су поставиле светлост као самосталну реалност слике, објашњава ауторка изложбе.

- Балкански ратови и Први светски рат драматично су прекинули полет једне генерације у тренутку када су њени представници, приводећи "своја темпераментна тражења у сигурни квалитет", били на прагу највиших уметничких домета - наставља Евгенија Блануша. - Врховна команда је још током Првог балканског рата увела звање "ратни сликар" а готово читава генерација српских импресиониста, занесена националним ентузијазмом, бачена је у ратне страхоте "које ће мнoге и прогутати". Надежда Петровић и Малиша Глишић изгубили су живот у Првом светском рату, Коста Миличевић, заражен у рату, подлегао је болести на почетку мира, а Милан Миловановић се након преживљених ратних страхота посветио педагошком раду. Упркос томе што је за ову генерацију уметника рат представљао не само историјску нужност, већ и дубоку личну трауму, он је, с друге стране, означио и "велико морално надахнуће ликовном стваралаштву". Била је то херојска страница наше историје, али и херојска епоха наше уметности.

Фото Народни музеј Србије

У тим ратним околностима посебан значај имао је цртеж, као медиј брзе, непосредне и интимне визуелне белешке.

- У рововима, болницама и избеглиштву настају многобројни прикази војника, сцена из војничког живота и са фронта, као и ратних пејзажа, који се, бележећи тренутак и атмосферу, оличене у интимном доживљају уметника, приближавају модерном схватању цртежа као аутономног уметничког дела - наглашава Евгенија Блануша. - Иако је у историјско-уметничким истраживањима ликовне уметности двадесетог века цртеж још дуго остао на маргини, посматран углавном као помоћно средство или припремна фаза у процесу настанка слике, опуси Милана Миловановића, Косте Миличевића и Малише Глишића потврђују да је овај медиј имао знатно сложенију и значајнију улогу - "коначно, цртеж је често био терен на којем се први пут, можда само у далекој слутњи, у духу уметника родио онај изузетно плодоносни наговештај идеје која ће касније наћи своју разраду у другим материјалима".

Кроз анализу различитих поетика и индивидуалних ликовних приступа, тврди ауторка поставке, може се препознати јединствена карактеристика ових стваралаца - схватање цртежа као самосталног поља ликовног промишљања, у којем линија није само средство бележења видљивог, већ и инструмент анализе, поетске артикулације и субјективног искуства:

- Сходно томе, сагледани у целини, цртежи ове тројице аутора отварају простор за свеобухватније тумачење њиховог стваралаштва, у оквиру којег се, управо у овом медију, као најдиректнијем одразу уметниковог сензибилитета, на посебно суптилан начин огледа дух импресионистичког схватања реалности. 

Препоручујемо

Култура

0 0

Са Ивачковићем и Крагуљем - у свет: Галерија "Рима" други пут гостује на сајму уметности "Арт Брисел"

21. 04. 2026. у 16:44

Култура

0 0

Концертни укрштај: Ватромет музичких боја у Матици српској 23. априла

21. 04. 2026. у 12:03

Култура

0 0

Са севера стижу светла у сумраку: Осма Недеља финског филма у ДКЦ, од од 23. до 27. априла

20. 04. 2026. у 19:42

Култура

0 0

Сваки Вадимов тон ме инспирише: Интервју - Светлана Захарова, примабалерима, ускоро опет у Београду (ФОТО)

20. 04. 2026. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације