Са Ивачковићем и Крагуљем - у свет: Галерија "Рима" други пут гостује на сајму уметности "Арт Брисел"
БЕЛГИЈСКО уметничко тржиште је веома карактеристично, а у односу на број становника, то је земља која има највише колекционара на свету, истиче, за "Новости", Александар Милојевић, оснивач и власник Галерије "Рима", која ће ове године други пут учествовати на "Арт Бриселу", и то од сутра, па до 26. априла.
Дело Радована Крагуља, Фото Галерија Рима
Наша галерија која има изложбене просторе у Крагујевцу и Београду, једина је са некадашњих југословенских простора која је прошла селекцију угледног уметничког сајма основаног још 1968. године.
У простору централне монументалне зграде бриселског сајамског комплекса, пројектоване у стилу арт декоа за Светску изложбу 1935. године, овогодишњи сајам савремене уметности "Арт Брисел" окупиће 138 галерија из целог света, објашњава кустоскиња "Риме", историчарка уметности Невена Мартиновић:
- У склопу свог другог наступа на овом престижном уметничком сајму са дугом традицијом, Галерија "Рима" представља радове Ђорђа Ивачковића (1930-2012) и Радована Крагуља (1936-2022). Као и прошле године, "Рима" припада једној од четири равноправне секције на које су концепцијски распоређене галерије - секцији насловљеној "68 Forward" која се односи на уметнике чија стваралачка зрелост припада периоду након оснивања сајма 1968. и обухвата радове настале све до краја 20. века.
Према њеним речима, оно што поред интернационалне каријере и апстрактног израза повезује два уметника са којим ће се представити у Бриселу, јесте да су обојица излагала у Белгији, те имали своје колекционаре у том делу Европе, па се наступом Галерије "Рима" на овогодишњем сајму њихова уметност заправо враћа у средину којој је и припадала.
У немирном ритму џеза
Фото Галерија Рима
- Обојица наших уметника, и Ивачковић и Крагуљ, не само да су излагала у Белгији, већ су тамо имала веома значајне изложбе - додаје Александар Милојевић. - На првом наступу прошле године, када смо ишли само са делима Ивачковића, уверили смо се да је сећање на њега још веома живо. Вероватно је квалитет тога што смо представили прошле године утицао на то да нам укажу поверење и сада. Посебност белгијске сцене је и у томе да се они не опредељују само за одређена уметничка имена, већ их занима пре свега квалитет изложених радова. О самом значају овог сајма, где наступају галерије са А листе, од Америке и Латинске Америке до Европе, можда најбоље говори и то да у Француској, успешност у развоју неке галерије мере на време пре првог учешћа на "Арт Бриселу", и период после тога.
Опредељење за опусе Ивачковића и Крагуља, према речима Милојевића, потиче и од тога да обојица припадају апстрактном изразу, а иако се њихова дела међусобно доста разликују, заједно добро функционишу:
- Супруга Радована Крагуља рекла нам је како би он сигурно био веома задовољан да зна како ће му дела бити приказана заједно са Ивачковићевим радовима, јер га је изузетно ценио - открива оснивач "Риме".
Борба за нови хуманизам
Фото Галерија Рима
У НАСТОЈАЊУ да поново успостави везу човека са природом, Крагуљеви комплексни изложбени пројекти провоцирали су свест друштва. Однос према животињи, као према другој врсти, одувек је наговештавао однос према свакоме ко се доживљава као другачији - као "други" из било ког разлога. Стога је, попут многих мислилаца свог времена, Крагуљ упоређивао савремене фарме са концентрационим логорима, а масовно убијање животиња (уништавање стоке) поистовећивао са геноцидом. Укупна Крагуљева уметничка пракса била је његов допринос борби за нови хуманизам, за радикалну промену човека, како на индивидуалном, тако и на колективном нивоу - пише у тексту који ће у Бриселу пратити радове Радована Крагуља.
И сама изложбена презентација ове галерије, каже Мартиновићева, осмишљена је као место комуникације стваралаштва двојице истакнутих стваралаца српског порекла који су припадали међународној уметничкој сцени, а живели у Паризу - Ивачковић од 1962, Крагуљ између Париза и Велса од седамдесетих година:
- Поставка, која обухвата Ивачковићеве слике већином из осме и девете деценије 20. века и Крагуљеве слике и објекте из истог периода, пружа увид у разноврсност језика апстракције, којим су своје аутентичне уметничке изразе реализовала двојица аутора сасвим различитих идеја и приступа, као и различитих стваралачких личности и темперамената.
Препоручујемо
Сада је дефинитивно пукло савезништво САД и Украјине: Зеленски урадио нешто незамисливо
УКРАЈИНСКО руководство, након више од годину дана напора да одржи стабилне односе са администрацијом председника САД Доналда Трампа, јавно је признало крах досадашњег партнерства.
20. 04. 2026. у 20:41
Мађар би да хапси Путина и Нетанјахуа: "Закон је јасан, то је обавеза"
БУДУЋИ мађарски премијер Петер Мађар изјавио је да ће се његова земља поново придружити Међународном кривичном суду и бити спремна да спроводи налоге за хапшење, укључујући и онај који се односи на израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.
20. 04. 2026. у 20:04
Неће више наступати: Здравко Чолић одбио концерте, ово је разлог
КАО разлог Здравко Чолић је навео умор, али и унапред договорене породичне обавезе.
21. 04. 2026. у 10:37
Коментари (0)