Чудесни Исидорини ритмови: Хорниста Берлинске филхармоније Штефан Дор и Београдска филхармонија у славу наше велике композиторке
ПРЕРАНА смрт спречила је академика Исидору Жебељан (1967-2020), да заврши Концерт за хорну који је наменила свом дугогодишњем сараднику Штефану Дору.
Фото М. Ђоковић/БГФ
Овај чувени хорниста Берлинске филхармоније и диригент награђен Гремијем, са Београдском филхармонијом, на Коларцу , као својеврсан омаж јединственој композиторки, изводи, 24. априла, поруџбину нашег оркестра Вељку Ненадићу, названу "Мезијски храмови", у коју је овај Исидорин студент уткао мотиве скициране за ту њену недовршену композицију.
Под палицом Кристијана Рајфа, на програму ће се наћи њено дело "Игра дрвених штапова" за хорну и гудачки оркестар, у коме ће Дор, који је са БГФ наступао и пре девет година, такође бити солиста.
- Исидора је имала свој посебни језик, и не би било добро да се он копира, тако да је Вељко Ненадић направио сасвим нову композицију, користећи се њеним скицама - објашњава, за "Новости", Штефан Дор. - Елементи које је узео су препознатљиви када их чујете. Мислим да би јој било драго да чује ово дело, како би имала под контролом оно што је Вељко урадио.
Фото М. Ђоковић/БГФ
Говорећи о личним сећањима на Исидору, Дор истиче како су врло брзо превазишли првобитни опрез у комуникацији:
- Почели смо отворено да говоримо, да критикујемо једно друго, кроз шта смо веома брзо постали веома блиски. Када је дошла код нас у Берлин на пробе њеног октета "Клин чорба", било је одмах јасно колико је отворена као музичар. Када би желела нешто да објасни, отпевала би то, или одиграла. Њени ритмови су прилично незгодни, некима је било тешко да схвате шта значи тих седам шеснаестина, девет шеснаестина, осам шеснаестина, пет шеснаестина... А за њу је све то било сасвим природно, долазило је из ње. Ти комплексни ритмови су фасцинантни. Јер, када кренете из Немачке јужније, као и све остало, и ритмови постају све комликованији. Живљи, дивни, колоритни. У Исидориним делима осећа се да је то овдашња музика, а са друге стране те композиције носе и језик савремене музике.
Културно наслеђе у коме се формирају уметници, сматра саговорник, веома је битно, утиче на њихова дела, и неопходно је те специфичности сачувати у времену глобалних комуникација. А колико је светска умреженост утицала на културне концепте, пример је и један од најзачајнијих светских оркестара, чије је Дор члан, о чему каже:
- Тренутно имамо 34 нације у оркестру, Немци нису ни половина чланова, па смо попут Уједињених нација. То је сјајно, али је начин на који свирамо и даље традиционалан, наслеђен, остао је исти. Корени те музике су остали исти.
Солиста и диригент
КАДА сам у улози диригента сигурно не желим да хорне јаче звуче него други инструменти - каже кроз шалу саговорник, коме је изузетно драго што поново сарађује са БГФ, где се осећа као да од последњег сусрета није прошло девет година, као да је све време овде био присутан. - Почео сам да диригујем у време короне, али тренутно то радим мање јер сам превише заузет свирајући концерте за хорну. Како сам већ у шездесетим годинама, томе сам се максимално посветио, јер физички неће бити могуће да још дуго свирам. Тада ћу моћи да почнем да диригујем.
Када је реч о инструменту који га је прославио, Дор сматра да поред класичне литературе, Моцарта и Хајдна, преко друге половине 19. века, у коме се истичу дела Рихарда Штрауса, а потом Хиндеминта и наравно Бритна, са чувеном "Серенадом", у другој половини 20. века настао вакуум у композицијама за соло хорну.
- Више се писало за тромбон и трубу, а за хорну мање, јер звучи романтично. Тек су крајем 20. века композитори прекинули ту догму и вратили се овом инструменту, тако да га му сада посвећује већа пажња - каже Дор, који ће вечерас премијерно извести "Мезијске храмове".
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
Упала у дугове: Снежана Ђуришић продала кућу на Дедињу - ево где сада живи
"ПРИХОД нам је дневно био милион, а расход милион и по и ушли смо у дугове."
24. 04. 2026. у 14:43
"За интимне односе не мораш бити заљубљен, деца се не рађају само из љубави"
"ДА се деца рађају искључиво из љубави, не би било четири детета на целом свету..."
23. 04. 2026. у 21:34
"Бојим се сиромаштва!" На шта је Брегу натерао велики СТРАХ - признање је изненадило многе
ГОРАН Бреговић један је од најуспешнијих музичара на нашој сцени, а може се похвалити да је једна од естрадних личности који има највише некретнина, с обзиром на то да његова имовина вреди преко 35 милиона евра.
24. 04. 2026. у 11:05
"Чему то глупо питање?!" Новинари изнервирали Трампа
ПРЕДСЕДНИК САД Доналд Трамп је изразом лица јасно одговорио на питање да ли разматра да искористи нуклеарно оружје у сукобу са Ираном.
24. 04. 2026. у 07:23 >> 08:12
Не треба му безнин, ни струја: Преправио пеглицу - иде на ћумур због несташице горива (Видео)
СИСТЕМ који је уградио заснива се на технологији познатој још из периода Другог светског рата, такозваном генератору на гас.
24. 04. 2026. у 18:55
"Ја сам онај кога тражите!" Овако је ухапшен генерал Ратко Младић - у новчанику имао само три фотографије
НЕНАД Јоцовић, једини сведок хапшења Ратка Младића, испричао је за "Новости" те 2011. године како су изгледали последњи генералови минути на слободи.
24. 04. 2026. у 08:45
Вучић о Ратку Младићу: Донели су га у лежећем положају, не разумем зашто не допусте да последње дане проведе ван затвора
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић присуствује церемонији отварања видиковца на 41. спрату Куле Београд, те се том приликом осврнуо и на актуелно питање генерала Ратка Младића.
23. 04. 2026. у 14:21
Мађар би да хапси Путина и Нетанјахуа: "Закон је јасан, то је обавеза"
БУДУЋИ мађарски премијер Петер Мађар изјавио је да ће се његова земља поново придружити Међународном кривичном суду и бити спремна да спроводи налоге за хапшење, укључујући и онај који се односи на израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.
20. 04. 2026. у 20:04
Милановић изненадио све: "Хрватска нема непријатеља - осим Србије! ЕУ се претвара у ратни пројекат"
ХРВАТСКИ председник Зоран Милановић поручио је да његова земља нема непријатеља осим Србије, и упозорио да се Европска унија све више удаљава од мировног пројекта и јача процесе наоружавања, уз ограничен утицај мањих држава.
24. 04. 2026. у 11:29
Најновије из рубрике
Никада није бежао од себе: У Суботици, у 81. години, преминуо академик Саво Халугин, један од наших најистакнутијих ликовних уметника
МОЈА родна кућа, у уметничкој фикцији, има главу, екстремитете, попут живог бића. Остао сам везан за одређене предмете, радње, за говоре, разговоре, и управо ме је то мотивисало и остало дубоко доживљено и урезано у мени. Нисам никада могао да побегнем од себе, јер је то код мене толико снажно и јако.
24. 04. 2026. у 18:33
Деци треба више књига и више читања: На 29. књижевним сусретима "Гордана Брајовић" у Алексинцу додељена награда Весни Видојевић Гајовић
БИЛО је то у време када су се књиге налазиле у излозима многобројних књижара на потезу од Калемегдана до Славије. Изненадни летњи пљусак ме је натерао да се склоним у једну и почнем да прелиставам књиге на полицама.
24. 04. 2026. у 18:01
Јасна Ђуровић за "ТВ новости": Живот је стварно чудо, а памтим загрљај и ружу убрану за мене у Зеници (ФОТО)
КАДА се телевизијски садржаји смењују брже него икада, емисија „То је живот“ успева да задржи оно најважније, човека у средишту приче. Иза тог формата стоји уредница, ауторка и водитељка Јасна Ђуровић, новинарка која више од две деценије гради каријеру без компромиса, ослањајући се на искуство, интуицију и непоколебљиву посвећеност.
24. 04. 2026. у 12:05
Дај детету осмех, оно ће теби душу: Љубивоју Ршумовићусвечано уручена награда "Доситеј Обрадовић" за животно дело
ПРЕСТИЖНА награда "Доситеј Обрадовић" за животно дело данас је уручена Љубивоју Ршумовићу (1939) на свечаности у Народној библиотеци Србије. Признање је уручио Душко Бабић, председник УО Доситејеве задужбине.
23. 04. 2026. у 22:45
"Издвојено око 400 милиона динара за Лесковац" Селаковић: Он је сада огледало целе једне земље
ЛЕСКОВАЦ је од вечерас и званично престоница културе Србије за 2026. годину, рекао је вечерас ресорни министар Никола Селаковић на свечаности у лесковачком Културном центру где је отворио програм Престоница културе Србије за 2026. годину.
23. 04. 2026. у 22:15
Коментари (0)