Корак напред у очувању матерњег језика: Јачамо мрежу лектората у свету, расписан конкурс у Риму, Москви, Атини и Љубљани
УНИВЕРЗИТЕТИ Сапијенца у Риму, "Ломоносов" у Москви, Национални каподистријски универзитет у Атини и Филозофски факултет у Љубљани, после дужег времена ускоро ће добити лекторе за српски језик. Министарство просвете, науке и технолошког развоја расписало је конкурс за ова места, а заинтересовани би требало да доставе пријаве и документацију до 10. јула, на адресу Министарства.
Фото: Новости архива
- Почели смо да јачамо мрежу лектората у свету, а посебно у региону - каже, за "Новости", министар просвете Младен Шарчевић. - Имали смо раније један архаичан модел, по коме смо се ослањали на реципроцитет: страна држава сноси трошкове нашег лектора, а ми њиховог у Србији. Тако смо дошли у ситуацију, после распада СФРЈ, да многе лекторате, посебно у земљама у којима је било проблема са финансирањем, узме Загреб и да они постану лекторати хрватског језика. Више тај проблем нећемо имати. Променили смо Закон о високом образовању и сада Министарство просвете има и јасну надлежност и могућност да финансира рад наших лектора. И даље ћемо задржати тај модел где је то могуће, али сада имамо и буџет за рад лектората.
ФИНАСИРАЊЕ И РЕЦИПРОЦИТЕТ
ПО правилу, лекторе би требало да финансира земља домаћин, али су ти износи мали, често и никакви, па земље које шаљу лекторе учествују у финансијама. Код нас се, међутим, дешавало да, рецимо, лекторе грчког језика у Београду финансира Србија, али да Грчка не узвраћа, па зато нема наших стручњака на катедрама славистике у Атини и Солуну.
Министар је потврдио да ће следеће недеље ићи у Словенију, где ће се срести са њиховим деканом Филолошког факултета, а тема ће бити управо лектори. У Љубљани би требало да постигну договор и о допунској школи на српском језику, коју ће похађати 1.500 деце.
- Планирамо и отварање једног лектората у Тирани. У Београду је тренутно у посети декан њиховог Филолошког факултета, проф. Сула. Он и декан нашег Филолошког факултета Љиљана Марковић потписали су споразум о сарадњи, који ће бити потврђен и на нивоу универзитета. Планирамо да отворимо лекторат и у Скадру, који би био везан за Државни универзитет у Новом Пазару, као и две допунске школе на српском, у Скадру и Фиеру - каже Шарчевић.
Проблем српских лектората практично се сада први пут решава у новом миленијуму. Некада је бивша заједничка држава слала на стотине лектора у свет, а међу њима су била и тако звучна имена као што је књижевник Данило Киш. Од 47 лектората, колико их је било 2000, данас је остало једва десетак. Многе катедре за српски језик преузели су у међувремену лингвисти који предају хрватски, босански, па и црногорски језик.
Фото: Новости архива
Да би се зауставило даље пропадање, крајем 2017, министарства културе, просвете и спољних послова формирала су радну групу, са представницима Филолошког факултета у Београду, а резултат је јачање мреже лектората.
ЗАКАСНИЛИ ЗА СУСЕДИМА
ПОСЛЕ распада бивше Југославије, новостворене државе су у циљу своје спољнополитичке афирмације издашно финансирале рад лектора за своје језике, а са наше стране ситуација је била додатно деликатна услед недостатка формално-правног оквира који би био прилагођен новим околностима, што је онемогућавало да српска страна довољно брзо и ефикасно реагује приликом ангажовања лектора за јужнословенске језике на страним универзитетима - сматра Младен Весковић.
- Из перспективе рада Министарства културе и информисања, кроз пројекте подршке превођења дела српских писаца на стране језике, као и кроз пројекте културних делатности Срба у иностранству, било је видљиво да су управо лектори и професори српског језика и књижевности и њихови студенти главни промотери српске културе у целини и најчешћи преводиоци српске књижевности на стране језике - истиче Младен Весковић, виши саветник у Министарству.
Расписивање четири конкурса je значајан корак у савладавању овог проблема, који је координисаним радом почео да се решава после састанка министра просвете Младена Шарчевића и министра културе Владана Вукосављевића, одржаног пре неколико година.
- Не треба заборавити да су лектори по правилу много више од научних радника, они су истински емисари српске културе и уметности, као и земље у целини - закључује Весковић.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ИНСЦЕНИРАО СВОЈУ СМРТ: Слагао жену и децу да је умро, а кад га је полиција пронашла, уследила су ШОКАНТНА открића
РАЈАН Боргворт (45) из Висконсина одлучио се на потпуно невероватан корак како би избегао кризу средњих година: одлучио је да инсценира властиту смрт.
14. 12. 2024. у 16:48
НИЈЕ НИ СЛАВКО, НИ БАЊАЦ: Многи не знају право ИМЕ певача
НАЈВЕЋИ успех доживео је током 90-их година, а после тога се повукао са сцене, да би 2018, после двадесет три године дискографске паузе снимио нови албум.
14. 12. 2024. у 15:28
За ово ДУГМЕ у ауту многи не знају - а врло је КОРИСНО!
НЕДАВНО су корисници друштвених мрежа открили да мало дугме на аутомобилским ретровизорима има практичну функцију. Ова објава постала је популарна на ТикТоку када је једна жена истакла мање познате функције које се могу пронаћи у многим аутомобилима.
14. 12. 2024. у 19:26
Воз пролази кроз зграду - станарима не смета бука, већ бучни туристи који сликају
Станари се уопште не буне, јер је воз малтене нечујан - није гласнији од машине за веш која ради
14. 12. 2024. у 18:25
КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: "Mercator-S" вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“
УКОЛИКО предано и вредно развијате и креирате аутентичне и традиционалне производе по домаћој рецептури, са сировином која је 100% настала у Србији, позивамо вас да се пријавите на конкурс „Укуси мога краја“, и тако осигурате да се ваши производи нађу на полицама ИДЕА продавница, РОДА маркета и МЕРЦАТОР хипермаркета, широм Србије.
10. 12. 2024. у 16:00
ОТВОРЕНА НОВА ФИЛИЈАЛА ADRIATIC БАНКЕ У КОМПЛЕКСУ SKYLINE
НОВА филијала Adriatic банке отворена је данас у пословно-стамбеном комплексу Skyline у Београду, а корисници ће у модерном амбијенту моћи да остваре многобројне услуге које ова банка пружа.
13. 12. 2024. у 10:00
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Најновије из рубрике
"ПРЕОБРАЖАЈ" ЗА 21. ВЕК: Славно дело Франца Кафке, у режији Марка Торлаковића на сцени "Студио Ћирилов" ЈДП
ПРВА премијрера на сцени "Студио Ћирилов" Југословенског драмског позоришта, сутра, у недељу 15. децембра, у 20.30 часова биће Кафкин "Преображај" у драматизацији и режији Марка Торлаковића.
14. 12. 2024. у 08:00
ЦУЦА И БОГДАН: Музејска представа у Спомен - збирци Павла Бељанског
МУЗЕЈСКУ представу Театра младих "Мишоловка" , под називом "Цуца и Богдан. Неизречено." , публика ће имати прилику да види данас у новосадској Спомен збирци Павла Бељанског.
14. 12. 2024. у 06:30
ШТА КРИЈЕ ПРЕПИСКА МИЛЕВЕ И АЈНШТАЈНА КОЈУ ЈЕ ОТКУПИЛА СРБИЈА: У 53 писма драгоцени подаци о животу српске физичарке и њеног славног мужа
У СУСРЕТ обележавању 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн, министарство културе је на аукцији код "Кристија" у Лондону купило вредну преписку између ове српске научнице и њеног славног супруга Алберта Ајнштајна!
13. 12. 2024. у 18:25
НЕВЕСЕЛА СЛИКА "ПРЕСЕКА СТАЊА": Изложба цртежа Николе Марковића у Гете институту
НАШ угледни ликовни стваралац, ванредни професор Факултета уметности у Нишу, Никола Марковић, у Гете институту, од 13. децембра до 25. јануара, представља нову серију радова, на изложби названој "Дан после ноћи насиља".
13. 12. 2024. у 18:21
НАГРАЂЕНА 72 РАДА ИЗ ЦЕЛЕ СРБИЈЕ: У Вршцу уручена признања „Награда Паја Јовановић“ за најбоље цртеже
НА дечји ликовни конкурс „Награда Паја Јовановић“, који Културни центар Вршац организује већ 64 године као јединствен вид подршке младим ствараоцима из целе Србије, ове године је стигао рекордан број радова – више од 1.200.
13. 12. 2024. у 17:43
Коментари (0)