Култура

Корак напред у очувању матерњег језика: Јачамо мрежу лектората у свету, расписан конкурс у Риму, Москви, Атини и Љубљани

Е. В. Н.

27. 06. 2020. у 17:08

УНИВЕРЗИТЕТИ Сапијенца у Риму, "Ломоносов" у Москви, Национални каподистријски универзитет у Атини и Филозофски факултет у Љубљани, после дужег времена ускоро ће добити лекторе за српски језик. Министарство просвете, науке и технолошког развоја расписало је конкурс за ова места, а заинтересовани би требало да доставе пријаве и документацију до 10. јула, на адресу Министарства.

Корак напред у очувању матерњег језика: Јачамо мрежу лектората у свету, расписан конкурс у Риму, Москви, Атини и Љубљани

- Почели смо да јачамо мрежу лектората у свету, а посебно у региону - каже, за "Новости", министар просвете Младен Шарчевић. - Имали смо раније један архаичан модел, по коме смо се ослањали на реципроцитет: страна држава сноси трошкове нашег лектора, а ми њиховог у Србији. Тако смо дошли у ситуацију, после распада СФРЈ, да многе лекторате, посебно у земљама у којима је било проблема са финансирањем, узме Загреб и да они постану лекторати хрватског језика. Више тај проблем нећемо имати. Променили смо Закон о високом образовању и сада Министарство просвете има и јасну надлежност и могућност да финансира рад наших лектора. И даље ћемо задржати тај модел где је то могуће, али сада имамо и буџет за рад лектората.

ФИНАСИРАЊЕ И РЕЦИПРОЦИТЕТ

ПО правилу, лекторе би требало да финансира земља домаћин, али су ти износи мали, често и никакви, па земље које шаљу лекторе учествују у финансијама. Код нас се, међутим, дешавало да, рецимо, лекторе грчког језика у Београду финансира Србија, али да Грчка не узвраћа, па зато нема наших стручњака на катедрама славистике у Атини и Солуну.

Министар је потврдио да ће следеће недеље ићи у Словенију, где ће се срести са њиховим деканом Филолошког факултета, а тема ће бити управо лектори. У Љубљани би требало да постигну договор и о допунској школи на српском језику, коју ће похађати 1.500 деце.

- Планирамо и отварање једног лектората у Тирани. У Београду је тренутно у посети декан њиховог Филолошког факултета, проф. Сула. Он и декан нашег Филолошког факултета Љиљана Марковић потписали су споразум о сарадњи, који ће бити потврђен и на нивоу универзитета. Планирамо да отворимо лекторат и у Скадру, који би био везан за Државни универзитет у Новом Пазару, као и две допунске школе на српском, у Скадру и Фиеру - каже Шарчевић.

Проблем српских лектората практично се сада први пут решава у новом миленијуму. Некада је бивша заједничка држава слала на стотине лектора у свет, а међу њима су била и тако звучна имена као што је књижевник Данило Киш. Од 47 лектората, колико их је било 2000, данас је остало једва десетак. Многе катедре за српски језик преузели су у међувремену лингвисти који предају хрватски, босански, па и црногорски језик.

Да би се зауставило даље пропадање, крајем 2017, министарства културе, просвете и спољних послова формирала су радну групу, са представницима Филолошког факултета у Београду, а резултат је јачање мреже лектората.

ЗАКАСНИЛИ ЗА СУСЕДИМА

ПОСЛЕ распада бивше Југославије, новостворене државе су у циљу своје спољнополитичке афирмације издашно финансирале рад лектора за своје језике, а са наше стране ситуација је била додатно деликатна услед недостатка формално-правног оквира који би био прилагођен новим околностима, што је онемогућавало да српска страна довољно брзо и ефикасно реагује приликом ангажовања лектора за јужнословенске језике на страним универзитетима - сматра Младен Весковић.

- Из перспективе рада Министарства културе и информисања, кроз пројекте подршке превођења дела српских писаца на стране језике, као и кроз пројекте културних делатности Срба у иностранству, било је видљиво да су управо лектори и професори српског језика и књижевности и њихови студенти главни промотери српске културе у целини и најчешћи преводиоци српске књижевности на стране језике - истиче Младен Весковић, виши саветник у Министарству.

Расписивање четири конкурса je значајан корак у савладавању овог проблема, који је координисаним радом почео да се решава после састанка министра просвете Младена Шарчевића и министра културе Владана Вукосављевића, одржаног пре неколико година.

- Не треба заборавити да су лектори по правилу много више од научних радника, они су истински емисари српске културе и уметности, као и земље у целини - закључује Весковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући

Свет

0 298

СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући

ЕЈМИ Аптон (38), оснивачица удружења Florrie’s Army у Лидсу у Енглеској, нашла се у центру велике афере након што су родитељи преминуле деце открили да су тела њихових беба држана у њеној кући уместо у мртвачници.

27. 08. 2025. у 17:50

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане

Економија

0 51

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане

ПРЕСЕДНИК Србије Александар Вучић истакао је јуче приликом излагања о смањењу маржи на кућну хемију и прехрамбене производе, а у оквиру представљања нових економских мера за грађане, да снижење које ће уследити као последица ограничења трговачких маржи обухвата 3000 производа из 23 групе.

25. 08. 2025. у 13:15

ЦИНИЧАН - У ПОЗИТИВНОМ СМИСЛУ: Москва о Трамповим покушајим да оконча ратове

Свет

0 0

"ЦИНИЧАН - У ПОЗИТИВНОМ СМИСЛУ": Москва о Трамповим покушајим да оконча ратове

ПРИСТУП америчког председника Доналда Трампа у вођењу дипломатије кроз склапање трговинских договора "прилично је циничан", али у позитивном смислу, изјавио је у петак представник Кремља Дмитриј Песков.

05. 09. 2025. у 19:51