Корак напред у очувању матерњег језика: Јачамо мрежу лектората у свету, расписан конкурс у Риму, Москви, Атини и Љубљани
УНИВЕРЗИТЕТИ Сапијенца у Риму, "Ломоносов" у Москви, Национални каподистријски универзитет у Атини и Филозофски факултет у Љубљани, после дужег времена ускоро ће добити лекторе за српски језик. Министарство просвете, науке и технолошког развоја расписало је конкурс за ова места, а заинтересовани би требало да доставе пријаве и документацију до 10. јула, на адресу Министарства.

Фото: Новости архива
- Почели смо да јачамо мрежу лектората у свету, а посебно у региону - каже, за "Новости", министар просвете Младен Шарчевић. - Имали смо раније један архаичан модел, по коме смо се ослањали на реципроцитет: страна држава сноси трошкове нашег лектора, а ми њиховог у Србији. Тако смо дошли у ситуацију, после распада СФРЈ, да многе лекторате, посебно у земљама у којима је било проблема са финансирањем, узме Загреб и да они постану лекторати хрватског језика. Више тај проблем нећемо имати. Променили смо Закон о високом образовању и сада Министарство просвете има и јасну надлежност и могућност да финансира рад наших лектора. И даље ћемо задржати тај модел где је то могуће, али сада имамо и буџет за рад лектората.
ФИНАСИРАЊЕ И РЕЦИПРОЦИТЕТ
ПО правилу, лекторе би требало да финансира земља домаћин, али су ти износи мали, често и никакви, па земље које шаљу лекторе учествују у финансијама. Код нас се, међутим, дешавало да, рецимо, лекторе грчког језика у Београду финансира Србија, али да Грчка не узвраћа, па зато нема наших стручњака на катедрама славистике у Атини и Солуну.
Министар је потврдио да ће следеће недеље ићи у Словенију, где ће се срести са њиховим деканом Филолошког факултета, а тема ће бити управо лектори. У Љубљани би требало да постигну договор и о допунској школи на српском језику, коју ће похађати 1.500 деце.
- Планирамо и отварање једног лектората у Тирани. У Београду је тренутно у посети декан њиховог Филолошког факултета, проф. Сула. Он и декан нашег Филолошког факултета Љиљана Марковић потписали су споразум о сарадњи, који ће бити потврђен и на нивоу универзитета. Планирамо да отворимо лекторат и у Скадру, који би био везан за Државни универзитет у Новом Пазару, као и две допунске школе на српском, у Скадру и Фиеру - каже Шарчевић.
Проблем српских лектората практично се сада први пут решава у новом миленијуму. Некада је бивша заједничка држава слала на стотине лектора у свет, а међу њима су била и тако звучна имена као што је књижевник Данило Киш. Од 47 лектората, колико их је било 2000, данас је остало једва десетак. Многе катедре за српски језик преузели су у међувремену лингвисти који предају хрватски, босански, па и црногорски језик.

Фото: Новости архива
Да би се зауставило даље пропадање, крајем 2017, министарства културе, просвете и спољних послова формирала су радну групу, са представницима Филолошког факултета у Београду, а резултат је јачање мреже лектората.
ЗАКАСНИЛИ ЗА СУСЕДИМА
ПОСЛЕ распада бивше Југославије, новостворене државе су у циљу своје спољнополитичке афирмације издашно финансирале рад лектора за своје језике, а са наше стране ситуација је била додатно деликатна услед недостатка формално-правног оквира који би био прилагођен новим околностима, што је онемогућавало да српска страна довољно брзо и ефикасно реагује приликом ангажовања лектора за јужнословенске језике на страним универзитетима - сматра Младен Весковић.
- Из перспективе рада Министарства културе и информисања, кроз пројекте подршке превођења дела српских писаца на стране језике, као и кроз пројекте културних делатности Срба у иностранству, било је видљиво да су управо лектори и професори српског језика и књижевности и њихови студенти главни промотери српске културе у целини и најчешћи преводиоци српске књижевности на стране језике - истиче Младен Весковић, виши саветник у Министарству.
Расписивање четири конкурса je значајан корак у савладавању овог проблема, који је координисаним радом почео да се решава после састанка министра просвете Младена Шарчевића и министра културе Владана Вукосављевића, одржаног пре неколико година.
- Не треба заборавити да су лектори по правилу много више од научних радника, они су истински емисари српске културе и уметности, као и земље у целини - закључује Весковић.

ВУЧИЋ СЕ ХИТНО ОГЛАСИО ИЗ АВИОНА: Стигла ми је фантастична вест од Ђорђе Мелони (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић огласио се из авиона и рекао да му је стигла фантастична вест из Рима.
04. 04. 2025. у 12:49

СРБИ ВИШЕ НЕ МОГУ ДА ПУТУЈУ БЕСПЛАТНО У ОВУ ЕВРОПСКУ ЗЕМЉУ: Треба вам посебна дозвола, ево колико кошта
ЕВРОПСКИ држављани који путују у Велику Британију од данас морају имати дигиталну пропусницу за улазак у земљу, за коју британска влада тврди да ће побољшати безбедност граница.
02. 04. 2025. у 10:16

"НЕМОГУЋЕ ЈЕ ПОБЕЋИ ОД ТОГА": Здравко Чолић први пут о оптужбама да воли мушкарце
ПОЗНАТИ певач Здравко Чолић (73) познат је по томе што свој приватни живот чува далеко од очију јавности. Ипак, једном приликом одлучио је да направи изузетак и открије неколико личних детаља који су изненадили његове обожаваоце.
06. 04. 2025. у 11:39
Коментари (0)