Корак напред у очувању матерњег језика: Јачамо мрежу лектората у свету, расписан конкурс у Риму, Москви, Атини и Љубљани
УНИВЕРЗИТЕТИ Сапијенца у Риму, "Ломоносов" у Москви, Национални каподистријски универзитет у Атини и Филозофски факултет у Љубљани, после дужег времена ускоро ће добити лекторе за српски језик. Министарство просвете, науке и технолошког развоја расписало је конкурс за ова места, а заинтересовани би требало да доставе пријаве и документацију до 10. јула, на адресу Министарства.
Фото: Новости архива
- Почели смо да јачамо мрежу лектората у свету, а посебно у региону - каже, за "Новости", министар просвете Младен Шарчевић. - Имали смо раније један архаичан модел, по коме смо се ослањали на реципроцитет: страна држава сноси трошкове нашег лектора, а ми њиховог у Србији. Тако смо дошли у ситуацију, после распада СФРЈ, да многе лекторате, посебно у земљама у којима је било проблема са финансирањем, узме Загреб и да они постану лекторати хрватског језика. Више тај проблем нећемо имати. Променили смо Закон о високом образовању и сада Министарство просвете има и јасну надлежност и могућност да финансира рад наших лектора. И даље ћемо задржати тај модел где је то могуће, али сада имамо и буџет за рад лектората.
ФИНАСИРАЊЕ И РЕЦИПРОЦИТЕТ
ПО правилу, лекторе би требало да финансира земља домаћин, али су ти износи мали, често и никакви, па земље које шаљу лекторе учествују у финансијама. Код нас се, међутим, дешавало да, рецимо, лекторе грчког језика у Београду финансира Србија, али да Грчка не узвраћа, па зато нема наших стручњака на катедрама славистике у Атини и Солуну.
Министар је потврдио да ће следеће недеље ићи у Словенију, где ће се срести са њиховим деканом Филолошког факултета, а тема ће бити управо лектори. У Љубљани би требало да постигну договор и о допунској школи на српском језику, коју ће похађати 1.500 деце.
- Планирамо и отварање једног лектората у Тирани. У Београду је тренутно у посети декан њиховог Филолошког факултета, проф. Сула. Он и декан нашег Филолошког факултета Љиљана Марковић потписали су споразум о сарадњи, који ће бити потврђен и на нивоу универзитета. Планирамо да отворимо лекторат и у Скадру, који би био везан за Државни универзитет у Новом Пазару, као и две допунске школе на српском, у Скадру и Фиеру - каже Шарчевић.
Проблем српских лектората практично се сада први пут решава у новом миленијуму. Некада је бивша заједничка држава слала на стотине лектора у свет, а међу њима су била и тако звучна имена као што је књижевник Данило Киш. Од 47 лектората, колико их је било 2000, данас је остало једва десетак. Многе катедре за српски језик преузели су у међувремену лингвисти који предају хрватски, босански, па и црногорски језик.
Фото: Новости архива
Да би се зауставило даље пропадање, крајем 2017, министарства културе, просвете и спољних послова формирала су радну групу, са представницима Филолошког факултета у Београду, а резултат је јачање мреже лектората.
ЗАКАСНИЛИ ЗА СУСЕДИМА
ПОСЛЕ распада бивше Југославије, новостворене државе су у циљу своје спољнополитичке афирмације издашно финансирале рад лектора за своје језике, а са наше стране ситуација је била додатно деликатна услед недостатка формално-правног оквира који би био прилагођен новим околностима, што је онемогућавало да српска страна довољно брзо и ефикасно реагује приликом ангажовања лектора за јужнословенске језике на страним универзитетима - сматра Младен Весковић.
- Из перспективе рада Министарства културе и информисања, кроз пројекте подршке превођења дела српских писаца на стране језике, као и кроз пројекте културних делатности Срба у иностранству, било је видљиво да су управо лектори и професори српског језика и књижевности и њихови студенти главни промотери српске културе у целини и најчешћи преводиоци српске књижевности на стране језике - истиче Младен Весковић, виши саветник у Министарству.
Расписивање четири конкурса je значајан корак у савладавању овог проблема, који је координисаним радом почео да се решава после састанка министра просвете Младена Шарчевића и министра културе Владана Вукосављевића, одржаног пре неколико година.
- Не треба заборавити да су лектори по правилу много више од научних радника, они су истински емисари српске културе и уметности, као и земље у целини - закључује Весковић.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
КАКО МОЖЕТЕ ДОБИТИ ЦРКВЕНИ РАЗВОД? Ево које услове морате испунити
ШТА кажу свештеници?
14. 01. 2025. у 14:02
РУСИЈА ЗАПАЊЕНА: Откривено како је убијен Владимир Фешченко у згради министарства одбране
Русија је, откако је почео рат у Украјини, или "специјална војна операција" како то зове Руска Федерација, изгубила неколико познатих људи услед смрти ватреним оружјем. Сада се полако клупко одмотава након што је у згради руског Министарства одбране пронађен леш Владимира Фешченка.
14. 01. 2025. у 20:00
"ДРМНУО МИ ЈЕ ОПАСНУ ШАМАРЧИНУ": Глумицу колега ударио на сцени
ГЛУМИЦА је својевремено испричала анегдоту са снимања култне серије.
15. 01. 2025. у 10:07
КАКАВ ПОТЕЗ! Луис Хамилтон мења име
Легендарни возач Формуле 1 Луис Хамилтон решио је да законски промени име.
14. 01. 2025. у 19:15
ОСТАЛА ЧИТАВА САМО ЈЕДНА СТВАР: Нина Сеничар показала шта је пронађено после катастрофалних пожара у Лос Анђелесу (ФОТО)
ГЛУМИЦА је евакуисана са најмилијима услед приближавања шумских пожара њиховом породичном дому, који је, срећом, остао нетакнут.
14. 01. 2025. у 09:40
ШПАНИЈА И ЕНГЛЕСКА У ШОКУ: Пеп Гвардиола се развео, а тридесет година су он и његова "љубав живота" били заједно!
Манчестер сити је у ову сезону ушао као најбољи тим најјачег првенства на свету, Премијер лиге. Сада не само да је у серији очајних резултата, већ његовом тренеру не цветају руже ни на приватном плану - Пеп Гвардиола се развео.
14. 01. 2025. у 12:52
ТРАМП ЋЕ БИТИ БЕСАН: Нова велика одлука Бајдена само пет дана пре краја мандата
ОДЛАЗЕЋИ амерички председник Џо Бајден одлучио је да ублажи санкције Куби, неколико дана пре него што новоизабрани председник Доналд Трамп ступи на дужност, у низу корака за које се очекује да ће довести до ослобађања политичких затвореника у Хавани.
15. 01. 2025. у 07:31
ХРВАТСКИ СТРУЧЊАК: Поштовање до неба "Ер Србији", а вама неспособним олошима у Хрватској - срам вас било
ХРВАТСКА има битно више авио-путника него Србија. Међутим, Ер Србија је потпуно доминантна у региону, пише хрватски ваздухопловни аналитичар и стручњак Ален Шћурић са регионалног портала "Замааеро", чији текст преносимо у целости.
14. 01. 2025. у 11:38
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Најновије из рубрике
СТРАХА СЕ НЕ ПЛАШЕ: Традиционална изложба "Критичари су изабрали" у Ликовној галерији КЦБ
ИСТОРИЧАРКА уметности и добитница награде "Лазар Трифуновић" за 2020, музејски саветник Гордана Станишић, аутор је овогодишње традиционалне изложбе "Критичари су изабрали", којом сваку нову годину отпочиње Ликовна галерије Културног центра Београда.
15. 01. 2025. у 06:15
НАЈПОПУЛАРНИЈИ БАЛЕТ НА СВЕТУ: Најутицајнија верзија "Лабудовог језера" први пут изведена на данашњи дан пре 130 година
МАДА је прошло 145 година од премијере, "Лабудово језеро" Петра Иљича Чајковског је и даље најпопуларнији балет на свету. Толико да једва да постоји балетски ансамбл на чијем репертоару није верзија овог реномираног дела.
15. 01. 2025. у 06:15
ПОГЛЕД ИСКОСА: Дадо у Галерији САНУ
ДО 2. марта у Галерији Српске академије наука и уметности одржава се прва ретроспектива у Србији слика Миодрага Дада Ђурића (Цетиње, 1933 - Понтоаз, 2010) са делима из наших збирки.
15. 01. 2025. у 06:00
СЛИКЕ-РОМАНИ И РОМАНИ-СЛИКЕ: Радови Мирјане Бобић Мојсиловић у Галерији Коларца
ИЗЛОЖБА слика "Стварност није довољна", Мирјане Бобић Мојсиловић, писца и новинара, представљена је у Ликовној галерији Коларчеве задужбине. Ауторка тврди да су њене слике - романи, а њени романи - слике.
14. 01. 2025. у 17:11
ПЕТ БЕСПЛАТНИХ ФИЛМОВА: Зимско издање "Мреже фестивала Јадранске регије"
ПЕТ награђених регионалних филмова, чине репертоар зимског издања "Мреже фестивала Јадранске регије", које ће бити одржано у биоскопима и онлајн од 17. до 26. јануара.
14. 01. 2025. у 17:05
Коментари (0)