РАТ И ЉУБАВ ЗА ДОРЋОЛСКЕ НОЋИ Филип Гајић осмислио фестивал "Светковина судбина, десет хиљада лиа"
УПРАВО спремам рукопис да пошаљем издавачу, али не да ми се да притиснем "ентер" - одговара непосредно и искрено, уз осмех Филип Гајић, глумац и редитељ, оснивач и директор Дорћолског народног позоришта и Фестивала "Светковина судбина, десет хиљада лиа" - на уобичајено новинарско питање шта тренутно ради.

Приватна архива
Ништа чудно, пошто он никад не мирује, али зато принудно "мирује" до јесени његов фестивал. Уместо у јуну, биће одржан од 18. до 26. септембра, с намером да "дубоко зарони у кинеску фантастичну књижевност, симболику, музику и визуелну уметност".
- Четири представе биле су потпуно готове и спремне за премијеру, али смо отказали фестивал два дана уочи почетка. Једна глумица је била позитивна на вирус, па смо догађај одложили за септембар - објашњава Гајић. - Радујемо се, јер ће то бити први пут у историји српског и југословенског позоришта да се игра нека представа по кинеском аутору, а ми их играмо четири: "Умеће ратовања" Сун Цуа, "Златни живот" Чуанг Цеа, "Раскош љубави" Ли Јуа и "Хармонија смрти" Лао Це.
Наш саговорник подсећа да је међу њима најчувеније "Умеће ратовања", књига која се проучава на свим војним академијама. Али, како каже, садржај те књиге не односи се само на војна питања већ се бави и начином на који се превазилазе сукоби.
- Идеологија те књиге је добити борбу без борбе. А како је сукоб основа позоришне структуре и представе, онда овај комад истовремено говори о суштини онога што се дешава на сцени. Направио сам овај избор, јер се у сва четири наслова налази суштина поезије и уметничког дела: Ерос и Танатос. И то из посебног, специфичног угла кинеске културе и њеног континуитета од пет хиљада година. Иначе, "десет хиљада лиа" је стара кинеска мера за дужину и један од назива за Кинески зид, а значи "бескрајно", "бесконачно"...
Гајић истиче да глумци (њих тридесетак) и четворица редитеља раде потпуно бесплатно, али да се чуди што у овом тенутку нису успели да добију никаква средства од разноразних комисија у култури.
- Нико није показао интерес да ту ствар подржи, без обзира на изузетно хармоничне односе између наше две земље. Представа ће симболично бити изведена на зиду у Солунској 24, на четири различита места која симболизују различита времена и династије. Иначе, свака представа ће се одиграти три пута, а последње фестивалске вечери извешће се све заједно, једна за другом. На нашој културној сцени већ деценијама Исток готово да не постоји, све то што припада Индији, Јапану, Кини, Оријенту... Зато, кад сам отварао ово позориште једна од идеја била је да се окрене управо том делу света, да тако упознамо и себе и публику са њиховом фантастичном и неисцрпном културом.

Приватна архива
Представе припремају четири редитеља (у четири поделе) - Давид Алић, Стеван Шербеџија, Марија Младеновић и Филип Гајић.
- Ангажовали смо тридесет младих глумаца, професионалаца, и као што рекох - сви раде "за бадава". Нажалост, од наших се институција нико није посебно заинтересовао, али јесте Конфуцијев центар у Београду и Новинска агенција "Синхуа". Драго ми је што се тренутно поред јапанске амбасаде на Новом Београду прави највећи Кинески културни центар у Европи. Верујем да ће бити диван доринос сарадњи наше две културе и земље.
НОВИ РОМАН "ПАСЈА ВРЕМЕНА"
У СЕПТЕМБРУ би требало да се појави у штампи и други Филипов роман, "Пасја времена". Његов првенац био је "Писма Данилу Кишу" ("Плато", 2009) који се бавио животом у Србији деведесетих година, немогућношћу професионалног и емотивног напретка младих људи, жељних бољег живота.

ШОЈГУ УПОЗОРАВА: Тај потез би могао довести до трећег светског рата
СЕКРЕТАР Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу упозорио је да би увођење мировњака на историјске територије Русије могло довести до трећег светског рата.
24. 04. 2025. у 19:46

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

НИ ЛАУШ НИЈЕ ПРИМЕТИО ДО КРАЈА СНИМАЊА: Најлуђа грешка из "Боја на Косову"
ЛАУШЕВИЋ је о снимању филма "Бој на Косову" писао у књизи "Година прође, дан никад".
28. 04. 2025. у 10:32
Коментари (1)