Култура

БИЛИ СМО ТУ ДОК СЕ НЕ УСПАВА, ПА ИШЛИ ДА ПЛАЧЕМО: Исидорин син и другарица описали њене последње дане

12. 08. 2020. у 20:23

КЊИЖЕВНИЦА Исидора Бјелица преминула је 5. августа, а њени кремирани остаци су, три дана касније, положени у урну у Алеју заслужних грађана на Новом гробљу.

БИЛИ СМО ТУ ДОК СЕ НЕ УСПАВА, ПА ИШЛИ ДА ПЛАЧЕМО: Исидорин син и другарица описали њене последње дане

- Знали смо да је њена врста канцера веома опасна и прогнозне никада нису биле добре. Чудо је да је уопште успела да издржи осам година. Много смо јој захвални што се борила како би што дуже била са нама - изјавио је њен син Лав Пајкић и додао:

- Спремали смо се за овај тренутак, али за овакво нешто никада не можете да будете спремни. Причали смо о овом тренутку, али при сваком таквом разговору, ми који смо јој најближи, нисмо могли да прихватимо такав сценарио. Одбацивали смо га и третирали као нереалан.

Увек смо мислили да се ово неће догодити иако смо можда у дубинама срца то знали и осећали. Вили је јако тешко, можда и најтеже. Веза између ћерке и мајке врло је специфична и јака, иако се често потенцирало како она личи на Небојшу, а ја на мајку. Оне су заиста биле нераздвојне. Мајка ју је стално саветовала и била важан женски утицај у Вилином животу - додао је Лав.

Дугогодишња пријатељица Јована Хисмајер се, са друге стране, присетила последњег сусрета са књижевницом.

- Исидору сам последњи пут видела пре нешто више од месец дана. Чак ни тада, у тако лошем стању, нисам хтела да поверујем да смо последњи пут једна поред друге. Сећам се њених руку, увек су ме фасцинирале тако крхке ручице које су толико књига написале. Тада су биле још нежније, као код неке девојчице - испричала је Бјеличина сарадница.

- Била је физички слаба, али њен дух и бистрина ума нису се променили ни најмање. Тих пар дана у току поподнева господин Пајкић и ја смо били уз њу док се не успава, а онда бисмо изашли преко пута, сели у неки ресторан и плакали као да нема гостију и људи око нас - закључила је Јована, пише Курир.рс.