ЖИВЕЛА ЈЕ И СТВАРАЛА БЕЗ ПРЕДАХА: Ђорђе Милосављевић,драмски писац, сценариста и редитељ поводом смрти Исидоре Бјелице (1966-2020)
НИШТА није могло да нас припреми на Исидорин одлазак, па ни њена вишегодишња борба са тешком болешћу. Тако нас напуштају они снажни и самосвојни међу нама - знамо да су јаки и истрајни, знамо да се неће предати и сигурни смо да нема тога што њих може да савлада. И потом нам је тешко да поверујемо како је дошао тренутак да се опростимо.
Исидора је као прозни писац дебитовала књигом "Први пробуђени" 1986, са свега деветнаест година. Три године касније, тада већ студент драматургије Факултета драмских уметности у Београду, збирком прича "Господар сретних предмета" публици се представила као аутор изграђеног рукописа, са занимањем за привидно неспојиве теме и мотиве које је бирала како њена младост, тако и интелектуална радозналост. Само је она умела да повеже несрећну Смиљку и уморне рударе, Црну Гору и панк, Милену Барили и Цицу склону позоришту, те да се са њима приповедачки игра елегантно и самопоуздано. Ни данас те странице нису изгубиле ништа од талента, луцидности, ерудиције и смисла за хумор са којим је Исидора закорачила на нашу књижевну сцену. Роман "Озлоглашена" објављује 1992; у њему је главна јунакиња Пандора, Исидорина двојница, која се, како сазнајемо у последњем поглављу, игром случаја никад није ни родила. Интригантну Пандору и њену животну причу Исидора је укрстила са сопственом, у роману-колажу који је вешто користио и често мењао приповедачку форму, од дневника и новинске репортаже до интервјуа и стрипа.
Већ са тим првим књижевним корацима, Исидора је стекла публику која ју је волела и пратила шта год да је радила. Са истим корацима, стекла је и противнике, који су је нападали са истом преданошћу. А Исидора је радила много, верујем, и због једних и због других - писала за позориште, бавила се новинарством и филмском критиком, магистрирала драматургију са темом "Технотрилер као савремени облик трагедије", те на Факултету драмских уметности постала, како је рекао њен тадашњи студент, а данас професор на истом факултету, "свезнајући асистент". У то време и ја сам упознао Исидору, те могу да посведочим да ово "свезнајући" није претеривање. Исидора је заиста имала прави одговор на свако питање које би неко од нас могао да јој постави. Неки одговори су били топли и охрабрујући, други јетки и отрежњујући - али су сви били прави, од оних што праве доживотна пријатељства, или подједнако дуге свађе.
Верујем да се Исидора определила за књижевност као свој главни уметнички домен, јер јој је проза давала највећу, скоро неограничену слободу. Намеравала је да се у свом приповедачком свету креће по целој планети, од Београда до Кариба, од античке епохе до савременог доба - а само проза може да укине све овоземаљске границе и понуди такву врсту неспутаности.
Та слобода помогла јој је у нечем још значајнијем - омогућила јој је да животу приђе као свом најзначајнијем уметничком делу. Неко је рекао да је прављење филма вајање у времену - и Исидора је свој живот, књиге, па и саму себе, вајала у времену попут филма. На њеним фотографијама, кадровима из филма њеног живота, примећујемо ту лагану, а постојану промену - од студенткиње којој као да је непријатно да погледа у објектив камере, до смеле, отворене и сигурне жене, са шеширом као ратничким штитом и спакованим коферима поред себе - јер места из прозе коју пише ваља окусити и уживо. Исидора је од себе и свог живота направила тачно оно уметничко дело које је и сањала - не за себе, већ за ћерку Вилу, сина Лава и супруга Небојшу.
Била је одана и вољена мајка; била је драмски писац, који је са својим некадашњим професором и ментором, а потоњим мужем, написала, између осталог, и "Протоколе полит-арт мудраца", збирку драма у којима се најосетљивијим темама бавила са најдрскијом храброшћу; била је филмски критичар, способан за најоштрију критику, али и најискренију похвалу - од Исидоре сам добио највећи комплимент који ми је ико икад упутио, кад је, поред листе омиљених филмова крајем прошлог века, дописала и моје "Точкове" и "Матрикс" браће/сестара Вачовски, као њене фаворите те године; била је сценаристкиња документарног и играног филма, окушала се и као редитељка; била је телевизијска водитељка, а истовремено и везиља; била је прва и једина Српкиња, која се у кориди нашла очи у очи са биком - на сву срећу, из арене су и бик и Исидора изашли неозлеђени; била је аутор преко четрдесет књига, направиши тако лични књижевни лавиринт, у чијем срцу се и сада крије, чекајући да је најзаљубљенији у њеној публици коначно пронађу.
Суочена са болешћу, није променила ништа од свог уметничког проседеа - борба за здравље преточена је у прозу "Спаса". Свима нама, који смо Исидору волели и пратили, изгледало је да спас из прозе постаје њен животни спас. Зато нас је овај растанак и дочекао толико неспремне.
Славећи живот као своје највеће уметничко дело, Исидора је живела и стварала без предаха. Опраштајући се, сећам се цитата из њене "Озлоглашене": "Када ће, најзад, изаћи нека књига прозе или страшно забаван роман о љубавним мукама, који ће одједанпут, нагло, на некој у средини уљуљканој страници, замолити читаоца да одложи књигу, да за трен заборави и садржај и ликове и писца и да се пред иконом Богу помоли. Када би те реченице биле бијелим простором одвојене и наизглед невидљиве, можда би се понеки читалац и стварно Богу помолио."
Исидорин одлазак, и празнина која остаје иза ње, изгледају као те наизглед невидљиве реченице, уоквирене белим простором. Оне нас моле да одложимо књигу, за тренутак заборавимо све и обратимо се Творцу. Тако можда нађемо оно у што је Исидора својим животом и радом доносила својој породици, пријатељима и публици - искрену веру, безусловну љубав и лепоту која ће нас спасти.
Препоручујемо
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (3)