БЕЗ БЕОГРАДА НЕ БИХ МОГАО ДА ЖИВИМ: Милутин Мима Караџић о одласку из позоришног живота, раду на филму, младости и каријери

ИЗ ансамбла Атељеа 212 отишао је својевољно пре седам година, али не и из позоришног живота. Ипак, Вукота, Говедаревић, Грдоје, Стојан, Данило Зекавица, друг Орловић, Воја Чађеновић, Сава Бачић и још многи ликови у нашим најпопуларнијим филмовима и ТВ серијама, не дају популарном Милутину Мими Караџићу да се лако "скраси" у театру.

Фото И. Маринковић

Дуг је списак његових јунака чије је карактере бојио богатим (најчешће менталитетским) колоритом, дајући им понекад добродушан, понекад вешт и лукав комичарски шарм. Пандемијски предах користи да стигне на сва снимања, а тренутно су у његовом планеру три активна наслова: "Дрим тим", "Калкански кргови" и "Златни дан". Мало ко може да поверује да је овај вечити момак ведрог духа напунио 65 година. Јер, за Миму се може све рећи, осим да је у "мировини". И разговор водимо док је Мима у кретању, на путу за Аранђеловац.

- Нисам се повукао из позоришта, већ само из Атељеа 212 и живота на плати. Играм у Звездара театру, са великим задовољством и пред препуним салама, две представе: "Тре сореле" у режији Милана Караџића и "Феликса" Дарка Бајића. У Атељеу сам био више од четврт века, а онда сам схватио да ту плату могу да зарадим на серијама и филмовима. Хтео сам и да омогућим да неки млади глумац или глумица, у овом случају Јелена Петровић, уђе у Атеље 212. Да стекне плату и допринесе кући, коју заиста волим и у којој сам провео најлепше дане, одиграо неке лепе представе и стекао пријатеље за цео живот - каже на почетку разговора за наш лист Мима Караџић.

ПОПУЛАРНИ глумац напустио је стални ангажман 2013. године, када ни слутио није да ће се позориште "заледити у времену" и постати медиј који је вирус корона највише паралисао. Како он ради под оваквим оптерећењем и колико то утиче на глумачку концентрацију?

Фото И. Маринковић

- Кад си глумац толико година, снимање филмова и серија је феноменална прича, али без позоришта је као да немаш једну руку. И зато никад не бих могао да се определим где више волим да играм. Лично ме погађа што театра нема и неће га бити дужи период, без обзира на то што се пише како ће сви отворити своје сале. Није то то. Може публика седети и с маскама, на сваком другом или трећем седишту. Може, али то није позоришни амбијент. Наравно, није ни највећа мука, кад се зна да има људи који су неког свог изгубили или су још на респираторима - каже Караџић.

И на снимањима је, како каже наш саговорник, тешко бити у тој врсти будности, држати стално маску. Пред камерама је и немогуће. Велике су екипе, ипак, сви су врло дисциплиновани:

- Они који су иза камере (шминкери, костимографи, расветљивачи, камермани, редитељи) обавезно носе маске. Глумци су, да кажем, потрошна роба - па шта се деси, десило се. Било је колега који су закачили корону. Али, гурамо даље. После карантина вратили су се на снимања. Боже, само здравља. Желим да свима буде боље, не само глумцима. Видим да се смирује пандемија. Тешко је и што још не можемо лако да отпутујемо из земље. Пожелели смо се неких лепих дестинација.

На питање како подноси чињеницу да не може ни у родну Црну Гору, без свих мера предострожности и обавезних тестирања, Мима одговара:

- Морам признати, у последње време више сам времена проводио по Истри и Италији него у Црној Гори. Док ми је мајка била жива, био сам јако везан и највише сам времена проводио тамо. Наравно, Црна Гора је место мог рођења и одрастања и никада се ништа у том осећању неће променити. Сада смо сви затечени, ту где смо. Није ово тако страшно. Обишао сам нека места у Србији за која нисам ни знао колико су лепа - бање, језера, планине. Драго ми је што сам то видео.

ИАКО га и данас најчешће идентификују са црногорским стереотипима (неке од најбољих улога изградио је управо на таквим улогама), у Београду је провео највећи део живота. Рођен у Бијелом Пољу, стасао у Никшићу, доласком на ФДУ (у класу Миленка Маричића) започео је у Србији богату, крцату насловима каријеру:

- Живим овде 45 година, дуже него што сам игде икада. Београд је град без кога не бих могао да живим. Био сам и у Америци и у Аустралији, али сам се увек враћао Београду. Црна Гора је земља где сам се родио и одрастао, где сам сахранио мајку и оца, за њу ме везује предивно сећање на детињство и младост. Тамо сам снимао сјајне серије, имам и много добрих другара сваке народности. А у Београду је мој живот, моја породица, моја љубав... Како то да одвајам? Ја сам увек само за спајање.

На констатацију да су његов филмски опус добрим делом обележила два човека - Живко Николић, за многе највеће име црногорске кинематографије, и његов брат и наш врсни редитељ Милан Караџић, Мима каже:

- Њих двојица имају уметничких додира и заједничких тачака. Почели су каријере на сличан начин. Живко никад није завршио режију, али јесте сликарство у Херцег Новом. Милан се бави цртањем, радио је портрете, има пуно афинитета према сликарству. Завршио је позоришну режију, касније почео да се бави филмом и у њега унео нешто, чини ми се, мало другачије. Зато што је, не заборавите, поставио више од четрдесет бајки у позоришту. А радити бајке, то је потпуно посебна врста рада. Успео је да ту бајковитост пренесе на филмове и серије, а и на нас глумце. Сви ми који се бавимо овим послом у великој смо привилегији да не учествујемо ни у једној политици, али да народу подаримо понекад, искрено мислим - више од било ког политичара.

ДА ли је, пак, политика имала удела у његовом послу, двема изузетно гледаним серијама ("Будва на пјену од мора" и "Бисер Бојане"), како се у неким медијима наговештавало?

- То је лоше пренесено. Одмах се чита политички. Ја сам само рекао да нећемо наставити снимање. Било је хиљаду питања по "Инстаграмима" и другим чудима на ту тему, интересовали су се сви живи од Словеније до Македоније. Нисмо ми одустали, напротив, хтели смо то из све снаге. Али, неће ни Будва ни Улцињ, као град и градска власт. Не видим ни да је било која државна институција целу ствар подржала. Према томе, очигледно, народ је у "криву" што тражи нешто, јер државне институције и градови "знају боље" од народа. Па ето, то је то... Било је људи који су говорили за "Будву на пјену од мора" да је довела више гостију него све могуће рекламе министарства за туризам и локалних управа, да је направила највећу могућу пропаганду туризма. А онда је градоначелник Будве изјавио да никада ту серију није гледао и да не види разлога да је подржи...

Препоручујемо

Познати

1 1

МИМA КАРАЏИЋ О СНИМАЊУ СЕРИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ: Нисам политичар, већ само глумац

31. 07. 2020. у 07:26

Црна Гора

48 15

МИМА КАРАЏИЋ: За мене су цркве најлепши споменици, нека народ одлучи ко ће водити Црну Гору

27. 08. 2020. у 21:09

Познати

2 1

ОКРУЖЕН ЖЕНАМА: Мима Караџић и осам величанствених дама

08. 08. 2020. у 11:31

Култура

1 2

КРАЉ И МАЈСТОР: Три и по деценије од смрти Зорана Радмиловића

21. 07. 2020. у 09:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације