КО НАМ ЈЕ КРИВ: Док иза Јасмиле Жбанић сложно стоје Бакирова Босна, НАТО и ЕУ, ми се прегањамо са "Битком за Кошаре"
НА светској премијери филма "Куда идеш Аида" Јасмиле Жбанић, која је уз црвени тепих и босанске севдалинке одржана пре неки дан у Венецији, на 77. филмској Мостри, појавили су се и глумци у овом филму Јасна Ђуричић и Борис Исаковић, обоје одушевљени сарадњом са сарајевском редитељком, иначе миљеницом светских фестивала и жирија.
У овом филму о Сребреници Јасна игра насловну улогу жене-преводиоца при фамозном холандском батаљону Унпрофора, али и супруге и мајке Бошњака заробљених после битке са српским снагама, у јулу 1995. Борис игра "господара њихових живота", генерала Ратка Младића, коме је још раније намењена стигма ратног злочинца. То је оквир у коме се, сасвим очекивано, понавља уобичајени босански наратив о српској кривици за "сребренички геноцид".
По свему судећи редитељка Жбанић испричала је причу у којој су улоге давно подељене и која се ни у чему не разликује од главног курса пропагандног рата који отворено води Бакир Изетбеговић против Републике Српске и свега српског. Питање је само: шта ту раде двоје (ваљда) српских држављана, брачни пар Исаковић - Ђуричић?
Нема никакве сумње да они играју за новац, чему се, са становишта професије нема шта замерити. Дидро би им можда опростио и са становишта парадоксалне природе глумца, који је увек "неко други". Сасвим друга ствар је лични морал. Невоља је у томе што читамо да овај брачни пар није играо само за паре него да у свему има и сасвим личних мотива.
Јасна каже да је "врло добро информисана о томе шта и кога игра, да је гледала филмове и читала књиге, па сматра да је овај филм наш заједнички, планетарни проблем, који је могао да се догоди било где", у чему, изгледа, налази оправдање за доследну "политичку коректност" у филму са унапред одређеном српском кривицом.
Њен муж је нешто одређенији: "Мени је рата, после тридесет година, апсолутно доста и сви бисмо то морали схватити и почети живети нормалне животе, да и такве ликове (генерал Младић, БЗ) оставимо тамо где им је место (?!). Никада ми није било важно да ли играм Србина, Муслимана или Хрвата. Такве улоге прихватао сам искључиво да бих, кроз уметност којом се бавим, покушао помирити те наше завађене народе." Ни овом се не би имало шта приговорити да ствар не стоји управо обрнуто. Упорна манипулација сребреничким догађајем не служи помирењу него даљем завађању поменутих народа, што не може бити свеједно глумцу који прихвата улогу у оваквој работи.
То што ће целе ове недеље, поводом мезимице Мостре, већина политички коректних западних медија изгарати у хуманизму и емпатији према "женама Сребренице", а распиривати даљу сатанизацију Срба, (што, сасвим извесно, припада провидној "политичкој агенди" овог пројекта), не може се не тицати глумца. Не верујем да обоје глумаца не види, не осећа и не чита чудовишну пристрасност против свега српског, коју још од "Грбавице", награђене у Берлину 2006, испољава благоглагољива и нежна Јасмила Жбанић. Та острашћеност може се поредити са оном горопадне Анђелине Џоли, која је, отприлике, рекла: "Пошто цео свет мисли да су Срби злочинци, ја ћу им то и приказати".
Баш о томе је сасвим одређено говорио Небојша Глоговац када је 2011. одбијао главну улогу у њеном филму "У земљи меда и крви", речима које поново ваља цитирати:
Има ту и нешто друго. Цела једна међународна котерија, чија је окосница опет Немачка, са Аустријом, Турском и другима, из петних жила гура "Аиду" од најмање четири милиона евра не би ли опет завртела причу о "сребреничком геноциду" (ова синтагма понавља се са невиђеном упорношћу у већини критика и "естетика филма" јуче и данас), све у име прописаног, а "свеобухватног" споразума о српској кривици, док се ми овде гложимо око филма "Кошаре", који би требало да саопшти нашу ратну истину. Док иза Јасмиле Жбанић сложно стоје Бакирова Босна, НАТО и Европска унија са огромним капиталом, светска дистрибуција и острвљени медијски предатори, ми се овде прегањамо са покушајима да се "Битка за Кошаре" онемогући, угуши или некако смандрља. Или барем замрзне на неки дужи рок, што ће се заиста и догодити ако се ствар препусти рочиштима и споровозној парници. То је наша слика и прилика. И ко нам је, онда, крив?
Препоручујемо
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (7)