ЉУДИ ЈОШ ВАПЕ ЗА ЊЕГОВИМ МИСЛИМА: Интересовање за дела Владете Јеротића и две године након смрти
НАВРШИЛО се две године откад нас је напустио академик Владета Јеротић (1924-2018), истакнути српски лекар, неуропсихијатар, психотерапеут, књижевник и свестрани ерудита.
Фото Н. Скендерија
Јеротић је још за живота постао јединствена појава у новијој српској култури стекавши огромну популарност постао је култна, харизматична личност свога доба и својеврстан културни феномен. Упућивао је на хришћанску реч и хришћански начин живота онда када то није било упутно, у времену комунизма, и зато је остало да се његова реч слуша и уважава у свакој прилици и после тога.
Многи су популарност овог психијатра и књижевника окарактерисали као невероватну, јер је говорио о врло озбиљним и нимало лаким темама. Очигледно је да је Јеротић био највећа савремена звезда српске науке, а дошло је и време да се његово дело посматра са научне стране.
- Интересовање за дела Владете Јеротића не јењава - каже проф. др Ирена Арсић, главни и одговорни уредник свих издања Задужбине Владета Јеротић. - Од увођења ванредног стања досад нисмо видели разлику у интересовању читалаца за његово стваралаштво. Можда је сад чак и јаче и веће. Људи просто вапе за Јеротићевим мислима. Фото А. Станковић
Академик Јеротић је специјализовао неуропсихијатрију и психотерапију у Швајцарској,
Немачкој и Француској. Радио је у КБЦ "Др Драгиша Мишовић", предавао је на Медицинском и Теолошком факултету, неколико месеци је провео на Јунговом институту у Цириху.
Створио је обимно и сложено дело из области психоанализе, психотерапије, филозофије, религије и књижевности за које је добио највећа признања, између осталих, и Орден Светог Саве првог степена. Био је члан Удружења књижевника Србије, Медицинске академије и САНУ. Написао је 32 књиге.
- Због ширине мисли било га је тешко пратити - каже Ирена Арсић. - Ипак, било је много поклоника његове мисли. Данас их је још више. Млади се окрећу Јеротићу, а то је он желео. Његова мисионарска улога је била да се Срби умноже и обоже. Можда није модерно, али опстанак и напредак српског народа је био у фокусу његовог интересовања.
Брига о заоставштини
ЈЕРОТИЋ је 2007. основао задужбину. Њој је завештао своје највеће благо - своја дела. Ненада и Ирену Арсић изабрао је да његову заоставштину чувају и сачувају, што они предано раде.
- Оставио нам је у аманет да се бринемо о његовим рукописима, текстовима, целокупној заоставштини - каже Ирена Арсић. - Трудимо се да његов аманет испунимо.
Циљ наше задужбине је да његово дело буде приступачно и привлачно младим људима.
Задужбина је постхумно објавила Јеротићев тротомни зборник "Од Саве до Павла", који покрива временски период од Саве Немањића, односно наших најранијих записа, до патријарха српског Павла.
- Јеротић је о разним приликама писао о педесеторици српских писаца и зборник је својеврсна историја српске књижевности - каже професорка Арсић. - Нама је оставио у аманет да после њега објавимо његове дневничке списе. Већ је објављен његов дневник од 1938. до 1945. године, а у октобру ће изаћи његови "Снови", које је записивао од 1958. до 2018. године. Обезбедили смо тумачења Жарка Требјешанина и Бојана Јовановића који на више десетина страница, свако на свој начин, тумаче Јеротићеве снове.
Јеротић је писао и у 94. и 95. години, а професорка Арсић каже да је невероватно колико му је мисао и у тим годинама била свежа и јака:
- Његово дело ће се тек читати и тумачити.
- Било ми је занимљиво како пролазе године и деценије, а да нисам имао ниједну једину прилику да га видим нити срдитог ни гневног нити да је о било коме рекао нешто ружно. Умео је да критикује, али то је била критика кроз осмех. Кроз његово унутрашње озарење, осмех је био доминантан и када је критиковао смејао се, упозоравао колико нисмо просвећени и да није тако тешко ићи тим путем. Чини ми се да је и нека стена била поред Владете да би морала да доживи метаморфозу набоље - рекао је Александар Гајшек, у чијој емисији "Агапе" је Јеротић био чест и веома драг гост.
Препоручујемо
КЊИГЕ СРПСКОГ НОБЕЛОВЦА И ДАЉЕ ИЗАЗИВАЈУ ВЕЛИКУ ПАЖЊУ: Андрића желе и на малајаламском
21. 08. 2020. у 12:57 >> 12:57
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЛУДИЛО: Ови навијачи су шокирани како су у Албанији МЛАКО дочекали Србе?!
Албанија и Србија одиграли су бурну утакмицу на почетку квалификација за Светско првенство у фудбалу, а по завршетку тог меча избило је на видело и незадовољство одређених навијача због тога како су присталице домаћих из саме Албаније биле "млаке" према Србима.
10. 06. 2025. у 17:54
ПРЕ МЕСЕЦ ДАНА ОДРЖАО ПОСЛЕДЊИ КОНЦЕРТ На вест о смрти Матије Дедића: Сањао да се пресели у Њујорк, жалио због лошег здравља (ФОТО)
НЕМА томе месец дана када је Матија Дедић одржао у Загребу свој последњи концерт, коме је присуствовала и његова мајка Габи Новак.
10. 06. 2025. у 22:07
МОЈ ЖИВОТ ИЗМЕЂУ ХАМЛЕТА И ЛИРА: Раде Шербеџија о свом животу и четврт века постојања Казалишта "Улисис" на Брионима
НАКОН свих бура и олуја Казалиште "Улисис" дочекало је двадесет и пету годину постојања, а реч је о позоришном пројекту који не познаје мржњу.
10. 06. 2025. у 07:15
УВЕО НАС У ЈЕВРОПУ, АЛИ УВЕК ПРИПАДАО НАМА: Књига о Паји Јовановићу појавила се у "Плавом колу" Српске књижевне задруге
У ПОСЛЕДЊИХ неколико деценија у великој мери је обновљено интересовање за Пају Јовановића (1859- 1957), једног од најпознатијих уметника у повесници српске уметности друге половине 19. и прве половине 20. века и несумњиво најпрепознатљивијег домаћег сликара у европским оквирима, који не престаје да интригира, сматра професор Игор Борозан са београдског Филозофског факултета. Овај дописни члан САНУ је, уз Драгана Лакићевића, један од уредника "Књиге о Паји", која се појавила у "Плавом колу" Српске књижевне задруге.
10. 06. 2025. у 20:10
ДУБОКО, ИСТОРИЈСКО ПРОЖИМАЊЕ ДВА НАРОДА: У Галерији 73, јубиларни 10. "Дани словачке културе"
СРБИЈА је међу ретким земљама у свету, која је међународно заштитила нематеријалну културну баштину једне своје националне мањине, јер је на Унескову листу уписано ликовно стваралаштво Словака, сликара наиваца из Ковачице.
10. 06. 2025. у 19:30
СНОВИ УХВАћЕНИ У КАИШЕВЕ СТРИПА: Ретроспектива Александра Зографа (Саше Ракезића) пред публиком у Биоскопу "Балкан"
ВИШЕДЕЦЕНИЈСКА уметничка пракса Александра Зографа (Саше Ракезића), у којој стрип постаје и дневник, и хроника, и сановник, обухваћена је отвореном изложбом у Биоскопу "Балкан".
10. 06. 2025. у 18:26
ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05
СРПСКА ПОСЛА: Никола Јокић запањио свет! Вратио се у Србију и урадио ОВО (ВИДЕО)
НИКОЛА Јокић је најбољи кошаркаш планете, али дајте му лопту и биће најбољи у сваком спорту. То је показао још једном.
08. 06. 2025. у 08:54
ДРАСТИЧНО СЕ ПРОМЕНИО: Како данас изгледа Енес Беговић након губитка сина?
ЕНЕС БЕГОВИЋ доживео је породичну трагедију у јуну 2023. године, када му је преминуо син.
10. 06. 2025. у 17:38
Најновије из рубрике
ХОКНИ, ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА: Један од најскупљих живих аутора прву самосталну изложбу у Музеју савремене уметности одржао још 1970.
ПРЕ тачно 55 година, тада млади британски уметник Дејвид Хокни (1937) одржао је самосталну изложбу у Музеју савремене уметности у Београду, на чијем челу је тада још био његов оснивач, легендарни Миодраг Б. Протић, а у среду, 11. јуна, на истом месту, на другом нивоу здања на Ушћу, биће отворена поставка "Од папира до екрана" овог сада вероватно глобално најутицајнијег сликара.
10. 06. 2025. у 23:59
ПРЕ МЕСЕЦ ДАНА ОДРЖАО ПОСЛЕДЊИ КОНЦЕРТ На вест о смрти Матије Дедића: Сањао да се пресели у Њујорк, жалио због лошег здравља (ФОТО)
НЕМА томе месец дана када је Матија Дедић одржао у Загребу свој последњи концерт, коме је присуствовала и његова мајка Габи Новак.
10. 06. 2025. у 22:07
У ЊЕГОВОМ ОСМЕХУ УВЕК ЈЕ БИЛО МАЛО ГОРЧИНЕ: Комеморативни скуп посвећен академику Љубомиру Симовићу (1935-2025) одржан у Српској Академији
ПИШУЋИ своју биографију ја сам, очито, направио велику грешку, коју сад не умем да исправим: наиме, ја сам у својој биографији, практично, навео и своју библиографију.
10. 06. 2025. у 20:59
СКУЛПТУРЕ НА ОТВОРЕНОМ ПОЉУ ЉУБАВИ: Јелена Кршић представља нову серију радова на изложби "Излечиште" у галерији "Сањај"
ЈЕДИНО што може да замени моћ уметности је природа са својим чарима, сматра вајарка Јелена Кршић, чија је изложба "Излечиште - revivarium", публиком у београдској галерији "Сањај".
10. 06. 2025. у 20:40
УВЕО НАС У ЈЕВРОПУ, АЛИ УВЕК ПРИПАДАО НАМА: Књига о Паји Јовановићу појавила се у "Плавом колу" Српске књижевне задруге
У ПОСЛЕДЊИХ неколико деценија у великој мери је обновљено интересовање за Пају Јовановића (1859- 1957), једног од најпознатијих уметника у повесници српске уметности друге половине 19. и прве половине 20. века и несумњиво најпрепознатљивијег домаћег сликара у европским оквирима, који не престаје да интригира, сматра професор Игор Борозан са београдског Филозофског факултета. Овај дописни члан САНУ је, уз Драгана Лакићевића, један од уредника "Књиге о Паји", која се појавила у "Плавом колу" Српске књижевне задруге.
10. 06. 2025. у 20:10
Коментари (0)